Пловуше

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пловуше
гуске
гуске
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Пловуше (Anseriformes)
Wagler, 1831
фамилије
  •  (Anatidae) - Пловке,
  •  (Anhimidae),
  •  (Anseranatidae),
  •  (Dromornithidae) †,
  •  (Presbyornithidae) †.
Екологија таксона

Пловуше или гушчарице (Anseriformes) су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.

Опис[уреди]

Тијело је обрасло густим непромочивим перјем које стално премазују масним секретом добро развијене тртичне жлијезде, перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: полни диморфизам). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тијело с релативно малом главом, која је често смјештена на дугачком врату. Осим код Анхимидае, кљун пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цијеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање биљног материјала. Мужјаци имају спољашњи копулациони орган. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 прста, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У вријеме митарења већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу летјети. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој масноће, који имају испод коже. Носе јаја уједначених боја из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнијезда (нидифугни младунци).

Станиште и исхрана[уреди]

Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз ушћа и на обалама ријека или мора. Неке врсте проводе већи дио живота на отвореном мору, а на копно долазе само у вријеме парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и Анхимидае хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у мишићавом желуцу служе као гастролит за уситњавање хране.

Лет[уреди]

Већина Пловуша су изврсни летачи; Anser indicus је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као селице прелијећу велике раздаљине између подручја гдје се гнијезде и подручја гдје презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.

Класификација[уреди]

Систематика реда пловуша није усаглашена, и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група гусака, патака, лабудова, њорки и ронаца, које се третирају или као засебне фамилије, или као потфамилије једне фамилије (у том случају фамилије патака, Anatidae).

Вероватне родбинске везе између фамилија, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:

Пловуше или Гушчарице 
 
  Пловке (Anatidae)  

Патке (Anatinae)


  Гуске (Anserinae)  
 

Праве гуске (Anserini)


 

Лабудови (Cygnini)




Њорке (Aythyinae)



Ронци (Mergidae)



 

Anhimidae


 

Anseranatidae




Dromornithidae †



Presbyornithidae †



Врсте[уреди]

На списку су наведене неке најпознатије врсте из фамилије Пловки (Anatidae):

Врста, стручни назив Врста, српски назив
  Anas acuta Шиљкан
  Anas clypeata Пловка кашикара
  Anas crecca Крџа, Кржљура
  Anas penelope Звиждара
  Anas platyrhynchos Глувара
  Anas querquedula Гроготовац, Пупчаница
  Anas strepera Чегртуша
  Anser albifrons Лисаста гуска
  Anser anser Дивља гуска
  Anser brachyrhynchus Краткокљуна гуска
  Anser caerulescens Снежна гуска
  Anser erythropus Мала лисаста гуска
  Anser fabalis Гуска глоговњача
  Aythya ferina Риђоглава патка
  Aythya fuligula Ћубаста патка
  Aythya marila Морска црнка
  Aythya nyroca Патка њорка, Патка црнка
  Branta bernicla Гриваста гуска
  Branta canadensis Канадска гуска
  Branta leucopsis Белолика гуска
  Branta ruficollis Гуска црвеновољка
  Bucephala clangula Патка дупљашица
  Bucephala islandica Исландска патка дупљашица
  Chen caerulescens Снежна гуска
  Clangula hyemalis Ледењарка
  Cygnus atratus Црни лабуд
  Cygnus columbianus Мали лабуд, Жутокљуни лабуд
  Cygnus cygnus Велики лабуд, Жутокљуни лабуд
  Cygnus olor Црвенокљуни лабуд, Лабуд грбац
  Histrionicus histrionicus Арлекинка
  Marmaronetta angustirostris Мраморка
  Melanitta fusca Баршунасти турпан
  Melanitta nigra Црни турпан
  Mergus albellus Мали ронац
  Mergus merganser Велики ронац
  Mergus serrator Средњи ронац
  Netta rufina Превез
  Oxyura leucocephala Белоглава патка, Бјелоглава пловка
  Polysticta stelleri Штелерова гавка
  Somateria mollissima Пловка ледењарка, Гавка
  Somateria spectabilis Краљевска гавка
  Tadorna ferruginea Златокрила утва, Пловка превез
  Tadorna tadorna Шарена утва

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Викиврсте
Викиврсте имају података о:
  • Шорић В. 1997. Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет: Крагујевац.


Птице
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteridae · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes