Дивља патка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дивља патка
Женка (испред) и мужјак (иза) дивље патке
Женка (испред) и мужјак (иза) дивље патке
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Anseriformes
породица: Anatidae
потпородица: Anatinae
род: Anas
врста: A. platyrhynchos
Биномијална номенклатура
Anas platyrhynchos
Linnaeus, 1758.
Екологија таксона

Дивља патка (лат. Anas platyrhynchos), позната и као глувара је врста патке која настањује умерена и суптропска подручја Северне Америке, Европе, Азије и Аустралије. Дивља патка је најпознатија врста патака. Помогла је у узгајању бројних припитомљених врста патака.

Изглед и понашање[уреди]

Мужјак дивље патке на глави и врату има тамнозелено перје металног сјаја са белим прстеном на дну. Груди су му смеђе боје, а трбух и доња страна крила светлосиви. Кратко репно перје је бело. Два средња репна пера савијена су у коврџице. Кљун је жут и са стране назубљен.

Женка је покривена неугледним светлосмеђим и тамносмеђим перјем које има заштитну улогу. Наранџасте кратке ноге међу прстима имају широке пливаће кожице.

Дивља патка врло брзо лети и добро плива. Може да нарасте до 58 центиметара у дужину. Настањује густо обрасле обале језера, бара и мочвара, а зими је уз обрасле обале ушћа река. Храни се биљном храном, али једе и водене инсекте, жабе и рибе.

Размножавање[уреди]

На тлу уз воду гради гнездо у заклону, често у подручју стабла или у дупљи. Женка снесе до 13 светлозеленкастих јаја на којима седи и касније се брине за младе.

Честа је птица, лови се и вештачки узгаја.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дивља патка