Дивља патка
| Дивља патка | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Женка (испред) и мужијак (иза) дивље патке
|
||||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||||
|
Нижи степен опасности - последња брига
|
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Anas platyrhynchos Linnaeus, 1758. |
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
Дивља патка (лат. Anas platyrhynchos), позната и као глухара је врста патке која настањује умерена и суптропска подручја Северне Америке, Европе, Азије и Аустралије. Дивља патка је најпознатија врста патака. Помогла је у узгајању бројних припитомљених врста патака.
Изглед и понашање [уреди]
Мужјак дивље патке на глави и врату има тамнозелено перје металног сјаја са белим прстеном на дну. Груди су му смеђе боје, а трбух и доња страна крила светлосиви. Кратко репно перје је бело. Два средња репна пера савијена су у коврџице. Кљун је жут и са стране назубљен.
Женка је покривена неугледним светлосмеђим и тамносмеђим перјем које има заштитну улогу. Наранџасте кратке ноге међу прстима имају широке пливаће кожице.
Дивља патка врло брзо лети и добро плива. Може да нарасте до 58 центиметара у дужину. Настањује густо обрасле обале језера, бара и мочвара, а зими је уз обрасле обале ушћа река. Храни се биљном храном, али једе и водене инсекте, жабе и рибе.
Размножавање [уреди]
На тлу уз воду гради гнездо у заклону, често у подручју стабла или у дупљи. Женка снесе до 13 светлозеленкастих јаја на којима седи и касније се брине за младе.
Честа је птица, лови се и вештачки узгаја.
Спољашње везе [уреди]
