Позивање на већину

С Википедије, слободне енциклопедије

Позивање на већину је логичка грешка позната и под називима: позивање на народ, позивање на масу, позивање на веровање, позивање на демократију, позивање на популарност, аргумент из консензуса, ауторитет већине, позивање на бројност и сагласност кланова. Ова логичка грешка настаје када се тврди да је нешто истинито само зато што велики број људи сматра да је јесте. Проблем са овом грешком је то што популарност неке тврдње не утиче на његову тачност, да је тако онда би Земља и даље била равна. Грешка функционише пошто се мисли да је већину теже заварати него једног човека, иако ово не мора бити тачно.

Примери[уреди | уреди извор]

  • На изборима увек победи најбољи кандидат.

Сви смо свесни да ово није тачно, јер побеђује кандидат са највише гласова, а не најбољи. У већини случаја победи најбољи демагог. Мане демократије је још Сократ увидео.

  • Гугл даје више резултата када напишем "незнам", него "не знам" зато мора да је исправно "незнам".

То што већина прави правописне грешке не значи да је исправно. Овде је и случај логичке грешке Argumentum ad Google.

  • Мора да постоји дрекавац када толики народ верује у њега.

Индокринација и популарност идеје на утичу на тачност.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 32—33. ISBN 978-86-86059-45-1.