Гугл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Гуголом.
Гугл
Logo Google 2013 Official.svg
Врста предузећа Јавна
Делатност Интернет, рачунарски софтвер
Година оснивања 27. септембар 1998.
Менло Парк, САД
Оснивач(и) Сергеј Брин
Лари Пејџ
Седиште Маунтин Вју, САД
Руководиоци Ерик Шмит
Сергеј Брин
Лари Пејџ
Производ(и) Списак Гугл производа
Приход Green Arrow Up Darker.svg 23,651 милијарди долара (2009)[1]
Оперативан приход Green Arrow Up Darker.svg 8,312 милијарди долара (2009)[1]
Профит Green Arrow Up Darker.svg 6,520 милијарди долара (2009)[1]
Укупна актива Green Arrow Up Darker.svg 40,49 милијарди долара (2009)[1]
Укупан капитал Green Arrow Up Darker.svg 36,004 милијарди долара (2009)[2]
Број запослених Green Arrow Up Darker.svg 21.805 (2010)[3]
Веб презентација google.com


Координате: Седиште компаније: 37º 25′ 20″ СГ Ш, 122º 05′ 04″ ЗГД
Гугл (Google Inc. NASDAQ: GOOG и LSE: GGEA) је америчка јавна корпорација, специјализована за Интернет претрагу и рекламирање на Интернету. Седиште компаније је у месту Маунтин Вју, Калифорнија.

Компанија је 30. јуна 2007. имала 13.748 стално запослених радника[4]. Гуглов пословни циљ је „да организује светске информације и учини их светски доступним и корисним“[5] Гуглова пословна филозофија укључује изјаве као што су „Не будите зли“, и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“, приказујући тако опуштену пословну културу.

Гугл су основали Лари Пејџ (Larry Page) и Сергеј Брин (Sergey Brin) док су били студенти на Универзитету у Стенфорду и компанија је прво основана као приватна предузетничка компанија 7. септембра 1998. Гуглова прва јавна продаја акција одржала се 19. августа 2004. подижући вредност компаније са 1,67 милијарди америчких долара на 23 милијарде долара. Преко серије нових производа, аквизиција и партнерства, компанија је проширила своју основну делатност претраге и рекламирања у друга подручја, укључујући електронску пошту, онлајн мапе, приказ видео формата, и остало.

Историја[уреди]

Гугл 1998. године
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Гугла

Гугл су започели као истраживачки пројекат јануара 1996. Лари Пејџ и Сергеј Брин, два доктора наука, бивши студенти Универзитета у Стенфорду из Калифорније[6]. Они су засновали хипотезу да претраживач који анализира односе између веб-сајтова треба да даје боље резултате од тада постојећих технологија, које рангирају резултате према броју појављивања траженог појма на страници.[7] Њихов претраживач се првобитно називао „BackRub“ јер је систем проверавао повратне везе како би израчунао вредност сајта.[8] Мали претраживач по имену „Rankdex“ је већ имао сличну стратегију.[9] Убеђени да странице са највише веза ка њима, са осталих веома важних страница, морају бити најбитније странице повезане са претрагом, Пејџ и Брин су тестирали тезу као део својих студија, и поставили камен темељац за свој претраживач. Првобитни претраживач користио је сајт Стенфордског универзитета на адреси http://google.stanford.edu/. Домен google.com је регистрован 15. септембра 1997. године[10] а компанија је регистрована као Google Inc. 17. септембра 1998. у пријатељевој гаражи у Менло Парку у Калифорнији. Укупан почетни фонд је порастао за нову компанију за скоро 1,1 милион долара, укључујући 100.000 долара од Ендија Бехтолшајма, једног од оснивача Сан Микросистема.[11]

У марту 1998, компанија је преселила своје канцеларије у Пало Алто у Калифорнији[12].

Гуглов претраживач је привукао одане кориснике од растућег броја корисника Интернета, који су заволели једноставан дизајн и лаку употребу[13]. Године 2000. Гугл је почео са продајом реклама повезаних са кључним речима претраге[6]. Рекламе су биле текстуалне како би се уклопиле у једноставан дизајн страница, и како би убрзале брзину учитавања страница[6]. Кључне речи су продаване базирајући се на комбинацији цена и кликова, са износима почевши од 0,05 долара по клику[6]. Пионир овог модела продаје реклама је Јаху[14][15][16]. Док су многи ривали пропадали на новом Интернет тржишту, Гугл се тихо уздизао зарађујући[6].

Патент који је део Гугловог механизма за рангирање (енгл. PageRank) је одобрен 4. септембра 2001. године[17]. Патент је приписан Стенфордском универзитету и приписује се Ларију Пејџу.

Након брзог прерастања друга два популарна претраживачка сајта, компанија је 2003. године изнајмила комплекс зграда у Маунтин Вјуу, Санта Клара, Калифорнија, на адреси Амфитеатар Парквеј 1600 од Силикон Графикса[18]. Компанија је на тој локацији остала све до сада, и коплекс се од тада назива Гуглплекс (игра речи на реч гоголплекс, јединица праћена са гогол нула). Гугл је 2006. откупио посед од Силикон Графикса за 319 милиона долара[19].

Порекло имена[уреди]

Име Гугл долази од погрешног изговора речи гугол[20][21] што је назив за број 10100 (цифра 1 праћена са стотину нула). Наиме, Лари Пејџ и Сергеј Брин када су одлучили да региструју Интернет домен googol, установили су да је већ заузет те су морали мало да га модификују пошто нису хтели да одустану и траже друго име. Проналазећи употребу у свакодневном језику, енглеска реч „google“ је 2006. додата у енглески речник Меријам Вебстер и Оксфордски речник чије је значење „употреба Гугл претраживача у проналажењу информација на Интернету“[22][23]. Такође, у српском жаргону се употребљава глагол „гуглати“ са истим значењем.

Финансије и прве јавне продаје акција[уреди]

Прва зарада Гугла као компаније је била 100.000 америчких долара које је поклонио Анди Бехтолшајм, један од оснивача Сан Микросистема; донирао је компанији која још није постојала[24]. Око шест месеци касније, објављена је много већа зарада[24].

Гуглова јавна продаја акција је почела 19. августа 2004. године. Понуђено је 19.605.052 акција по цени од 85 долара по акцији[25]. Од тога, 14.142.135 (још једна математичка референца као квадратни корен од 2 ≈ 1.4142135) је Гугл сам ставио на понуду, а 5.462.917 су продавали акционари. Продаја је порасла на 1,67 милијарди, и то је дало Гуглу тржишну вредност више од 23 милијарде долара[26]. Већина од 271 милиона акција је остала под Гугловом контролом. Многи од запослених у Гуглу су постали милионери. Јаху, конкурент Гугла, такође је профитирао од продаје акција јер је поседовао 8,4 милиона Гуглових акција од 9. августа 2004, десет дана пре саме продаје[27].

Стање акција након продаје је и даље било веома добро, са ценом до 500 долара по акцији до 2007, због јаке продаје и зараде у рекламирању, као и због издавања нових производа као што су Гугл десктоп и персонализована почетна страница[28]. Висину акција су одржавали индивидуални инвеститори, насупрот великим инвеститорима и заједничким фондовима[28].

Компанија се налази на списку NASDAQ-а под симболом GOOG.

Раст[уреди]

Док је примарна делатност компаније била везана за садржај на Интернету, Гугл је почео да експериментише и на осталим пољима, као што су радио и штампа. 17. јануара 2006. Гугл је објавио да је купио компанију за рекламирање на радију dMarc, која има аутоматизован систем који нуди фирмама да се рекламирају на радију[29]. Ово ће дозволити Гуглу да комбинује две врсте рекламирања, Интернет и радио, дајући му способност да се фокусира на захтевније кориснике. Такође, почели су експеримент продаје реклама својих клијената у штампаним медијима (новине и часописи)[30]. Заузимали су рекламни простор у новинама који је обично био кориштен за постојеће рекламе.

Гугл је додат у берзански индекс S&P 500 30. марта 2006. Заменили су Burlington Resources, главног нафтног произвођача смештеног у Хјустону.

Аквизиције[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак гуглових аквизиција

Од 2001, Гугл је купио неколико малих стартних компанија, који су најчешће имали иновативне тимове и производе. Једна од најранијих компанија коју је Гугл купио је била Pyra Labs. Они су креирали Блогера, платформу за публикацију блогова, који се први пут појавио 1999. године. Аквизиција је довела до много бесплатних опција у самом Блогеру. Ивн Вилијамс, оснивач Pyra Labs-а је напустио Гугл 2004. Почетком 2006. Гугл је купио Upstartle, компанију која је радила на програму и технологији за онлајн писање докумената, Writely. Технологију овог производа је касније употребио Гугл како би направио свој Google Docs & Spreadsheets.

Фебруара 2006, софтверска компанија Adaptive Path је продала Гуглу Measure Map, апликацију за статистике блогова. Регистрација за овај сервис је од тада онемогућена.

Крајем 2006. Гугл је купио онлајн видео сајт YouTube за 1,65 милијарди долара у акцијама[31]. Убрзо затим, 31. октобра 2006. Гугл је објавио да је купио JotSpot, креатора вики технологије за веб-сајтове на којима корисници међусобно сарађују[32].

13. априла 2007. године, Гугл је склопио уговор о куповини DoubleClick-а. Пристали су да купе компанију за 3,1 милијарду долара[33].

Дана 9. јула 2007. године, Гугл је објавио да је потписао коначан уговор о куповини компаније Постини, која пружа сигурносне услуге на Интернету везане за заштиту електронске поште[34].

Пословни партнери[уреди]

Године 2005. Гугл је ушао у пословну сарадњу са осталим копманијама и владиним агенцијама у циљу унапређења својих сервиса и производа. Објавили су сарадњу са НАСОМ како би саградили канцеларије и радили на истраживачким пројектима везаним за нанотехнологију, рачунарство, и свемирску индустрију[35]. Гугл је такође ушао у партнерство са Сан Микросистемом у октобру како би помогао у међусобном дељењу и дистрибуирању њихових технологија[36]. Склопили су уговор и са Тајм Варнером, АОЛ[37], да би унапредили своје сервисе за претраживање видео формата.

Гугл и медијска новинска агенција Фокс Интерактив Медија су склопили уговор вредан 900 милиона долара како би омогућили претрагу и рекламирање у популарном корисничком мрежном сајту, MySpace[38].

Производи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак гуглових производа

Гугл је креирао сервисе и алатке за јавну употребу, пословне кориснике, укључујући веб апликације, рекламне мреже и бизнис солуције.

Рекламирање[уреди]

Већина Гуглових прихода долази из рекламних програма. За фискалну 2006. годину, компанија је пријавила зараду од 10,492 милијарде долара од рекламирања и само 112 милиона долара од лиценцирања и осталих зарада[39]. Гугл Адвордс (Google Adwords) дозвољава веб оглашивачима да прикажу рекламе у Гугловим резултатима претраге и Гугловом мрежном садржају, преко цена-по-клику или цена-по-прегледу шема. Корисници Гугл Адсенс (Google AdSense) програма могу да прикажу рекламе на сопственом сајту и да зараде новац сваки пут када се на рекламу кликне.

Апликације[уреди]

Гугл је добро познат по својој претрази, која је главни фактор успеха компаније. Од децембра 2006. Гугл је најкоришћенији претраживач на Интернету са 50,8% удела, испред Јахуа (23,6%) и Мајкрософтовог Лајв срча (енгл. Live Search 8,4%)[40]. Гугл индексира милијарде веб страница, тако да корисници могу да претражују информације које желе преко кључних речи. Гугл је такође увео технологију претраге у друге сервисе, укључујући претрагу слика, Гугл вести, сајт за поређење цена, интерактивне Гугл групе, Гугл мапе и друге.

Године 2004. Гугл је покренуо свој лични сервис бесплатне електронске поште, познат као Гмејл[41]. Гмејл садржи филтрирање е-поште и могућност претраге поште уз Гуглову технологију претраге. Сервис зарађује приказујући рекламе са Адворда који су повезани са садржајем тренутне поруке.

Почетком 2006. компанија је покренула Гугл видео, сервис који дозвољава корисницима да бесплатно гледају и претражују доступне филмове и видео клипове.

Гугл је такође направио неколико десктоп апликација, укључујући Гугл Земљу, интерактивни програм са сателитским снимцима Земље који покрива већи део планете Земље. За Гугл Земљу се сматра да је изузетно прецизна и веома детаљна. Многи већи градови имају толико детаљне слике да се може приближити до те мере да се виде аутомобили и пешаци изблиза. Упркос томе, националне сигурносне агенције су забринуте због оволико детаљних слика. Сателитски снимци се не освежавају често.

Многи други производи су доступни преко Гугл лабораторије, која чини колекцију недовршених програма који се и даље тестирају за јавну употребу.

Гугл промовише своје производе на различите начине. У Лондону, Гугл свемир је постављен на аеродрому Хитроу, показујући неколико производа укључујући Гмејл, Гугл земљу и Пикасу[42][43]. Такође, слична страница је покренута за америчке студенте под називом „Студентски живот, преко Гугла“ (енгл. College Life, Powered by Google)[44].

Неки извештаји из 2007. године говоре да Гугл планира да избаци свој мобилни телефон, највероватније као конкурент Апловом iPhone[45][46][47]. Овај пројекат би могао бити заједнички рад између Гугла и Оранџа, ХТЦ-а, Самсунга, или других произвођача. Међутим, веома мало се зна о самом пројекту и већина информација су шпекулације.

Предузетнички производи[уреди]

Гугл је 2007. године покренуо Гугл премијум апликације, софтвер пакет за предузећа који садржи е-пошту, инстант поруке, календар, рад са документима, као и програм за рад са табелама[48]. Овај производ је намењен примарно за правне кориснике, и стваран је у циљу конкуренције Мајкрософт Офис Сјут пакету, чија је цена отприлике 50 долара по кориснику за годину дана за Мајкрософт Офис[48]. Велики корисник Гугл апликација је Универзитет у Лејкхеду, Тандер Беј, Онтарио, Канада, са 38.000 инсталација[49].

Афере и култура[уреди]

Гугл је познат по својој опуштеној корпорацијској култури, која је позната као дот-ком бум. У јануару 2007. магазин Форчун (Fortune Magazine) је ставио Гугл на прво место од 100 компанија у којој је најбоље радити[50]. Пословна филозофија Гугла је базирана на много уобичајних принципа укључујући, „Можете стећи новац не чинећи зло“, „Можете бити озбиљни без одела“ и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“. Комплетан списак пословних мотоа може се пронаћи на Гугловом сајту[51]. Њихова опуштена пословна култура се може видети и преко празничних варијација Гугловог логотипа.

Гугл критикују због доприноса нижих од индустријских стандарда. На пример, неки систем администратори зарађују највише 35.000 долара годишње што је релативно ниско за ту врсту посла у Сан Франциску.

Сервиси[уреди]

Гугл није само интернет претраживач, већ је проширио своје делатности на разна претраживања:

  1. Упозорења
  2. Одговори (напуштен)
  3. Каталози
  4. Директоријуми
  5. Штедљивац
  6. Групе
  7. Слике
  8. Опити
  9. Локалне претраге
  10. Мапе
  11. Мобилни
  12. Вести
  13. Академски извори
  14. Посебне претраге
  15. Универзитети
  16. Браузер (Chrome)

Као и на помоћне програме везане за гугл:

  1. Џимејл (Gmail)
  2. Интернет телефонија и чет: Гугл ток (Google Talk)
  3. Лични дневник
  4. Гугл дугмићи
  5. Претраживање личног рачунара
  6. Гугл преводилац (Translate)
  7. Тродимензионални поглед на Земљу (Keyhole)
  8. Организатор слика
  9. Поздрав

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г http://investor.google.com/fin_data.html
  2. ^ U.S. Securities and Exchange Commission - Wikipedia, the free encyclopedia
  3. ^ Google Announces Second Quarter 2010 Financial Results – Investor Relations – Google, Приступљено 31. 3. 2013.
  4. ^ "Google Announces Second Quarter 2007 Results." 19. јул 2007. Приступљено 22. августа, 2007.
  5. ^ "Google Corporate Information: Company Overview." Google. Приступљено 6. јануара, 2007.
  6. ^ а б в г д "Corporate Information: Google Milestones." Google. Приступљено 23. фебруара, 2007.
  7. ^ Page, Lawrence; Brin, Sergey; Motwani, Rajeev; Winograd, Terry. "The PageRank Citation Ranking: Bringing Order to the Web." 11. новембар 1999.
  8. ^ Battelle, John. "The Birth of Google." Wired Magazine. август, 2005.
  9. ^ Li, Yanhong. "Toward a qualitative search engine." Internet Computing, IEEE. 2 (4), јул-август, 1998, 24-29.
  10. ^ „WHOIS - google.com“. Archived from the original on 29. 5. 2012. Приступљено 10. 08. 2007.. 
  11. ^ Google. "Google Milestones." Приступљено 12. јула, 2006.
  12. ^ Fried, Ian. "A building blessed with tech success." CNET. 4. октобар 2002. Приступљено 25. фебруара, 2007.
  13. ^ Thompson, Bill. "Is Google good for you?" BBC News. 19. децембар 2003, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  14. ^ Sullivan, Danny. "GoTo Going Strong." The Search Engine Report. 1. јул 1998.
  15. ^ Pelline, Jeff. "Pay-for-placement gets another shot." CNET. 19. фебруар 1998.
  16. ^ Glaser, Ken. "Who Will GoTo.com?" OnlinePress.com. 20 фебруар, 1998.
  17. ^ Page, Lawrence. "Method for node ranking in a linked database." European Patent Organisation. 4. септембар 2001, Приступљено 25. фебруара 2007.
  18. ^ Olsen, Stefanie. "Google's movin' on up." CNET. 11. јул 2003, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  19. ^ Staff Writer. "Google to buy headquarters building from Silicon Graphics." Silicon Valley / San Jose Business Journal. 16. јун 2006, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  20. ^ "Origin of the name, "Google." Stanford University. јануар, 2004.
  21. ^ Hanley, Rachael. "From Googol to Google: Co-founder returns." The Stanford Daily. 12. фебруар 2003, Приступљено 14. јула, 2006.
  22. ^ Harris, Scott D. "Dictionary adds verb: to googleШаблон:Deadlink." San Jose Mercury News. 7. јул 2006, Приступљено 7. јула 2006.
  23. ^ Bylund, Anders. "To Google or Not to Google." The Motley Fool преко MSNBC. 5. јул 2006, Приступљено 7. јула, 2006.
  24. ^ а б Kopytoff, Verne; Fost, Dan. "For early Googlers, key word is $$$." San Francisco Chronicle. 29. април 2004, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  25. ^ Elgin, Ben. "Google: Whiz Kids or Naughty Boys?" Business Week. 19. август 2004, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  26. ^ Webb, Cynthia L. "Google's IPO: Grate Expectations." Washington Post. 19. август 2004. Приступљено 25. фебруара, 2007.
  27. ^ Kuchinskas, Susan. "Yahoo and Google Settle." internetnews.com. 9. август 2004, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  28. ^ а б La Monica, Paul R. "Bowling for Google." CNN. 25. мај 2005, Приступљено 28. фебруара 2007.
  29. ^ Levingston, Steven. "Google Buys Company To Expand Into Radio." Washington Post. 18. јануар 2006.
  30. ^ Gonsalves, Antone. "Google Confirms Testing Ads in Sun-Times Newspaper." Information Week. " 10. јануар 2006.
  31. ^ La Monica, Paul R. "Google to buy YouTube for $1.65 billion." CNN 9. октобар 2006.
  32. ^ Google Buys Wiki Startup JotSpot. 31. октобар 2006.
  33. ^ Louise Stort and Miguel Helft. "Google Buys DoubleClick for $3.1 Billion." The New York Times. 14. април 2007, Приступљено 13. априлa, 2007.
  34. ^ „Google to acquire Postini“. Google (Press release). 9. 7. 2007. Приступљено 18. 07. 2007.. 
  35. ^ Mills, Elinor. "Can Google beat the new-office curse?" CNET. 28. септембар 2005, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  36. ^ Kessler, Michelle; Acohido, Byron. "Google, Sun make 'big deal' together." USA Today. 3. октобар 2005, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  37. ^ Mills, Elinor. "What the Google-AOL deal means for users." CNET. 28. децембар 2005, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  38. ^ Staff Writer. "Fox Interactive Media Enters into Landmark Agreement with Google Inc.; Multi-Year Pact Calls for Google to Provide Search and Advertising across Fox Interactive Media's Growing Online Network Including the MySpace Community." Business Wire. 7. август 2006, Приступљено 25. фебруара, 2007.
  39. ^ „Form 10-K -- Annual Report“. EDGAR. SEC Приступљено 14. 07. 2007.. 
  40. ^ Bausch, Suzy. "Nielsen//NetRatings Announces December U.S. Search Share RankingsШаблон:Deadlink." Market Wire. 23. јануар 2007, Приступљено 23. фебруара, 2007.
  41. ^ Staff Writer. "Google + e-mail = gmail." CNN. 1. август 2004, Приступљено 23. фебруара, 2007.
  42. ^ "Googlespace Website." Google., Приступљено 26. 2. 2007.
  43. ^ Donoghue, Andrew. "Google turns Heathrow into testing lab." ZDNet. 24. новембар 2005.
  44. ^ "College Life, Powered by Google Website." Приступљено 25. фебруара, 2007.
  45. ^ Orlowski, Andrew. "Google Phone - it's for real." The Register. 16. март 2007, Приступљено 1. априлa, 2007.
  46. ^ Smith, David. "The future for Orange could soon be Google in your pocket." The Guardian. 17. децембар 2006.
  47. ^ Ricker, Thomas. "The Google Switch: an iPhone killer?." Engadget. 18. јануар 2007.
  48. ^ а б Graham, Jefferson. "Google goes after Microsoft with software suite." USA Today. 22. фебруар 2007, Приступљено 23. фебруара, 2007.
  49. ^ Rickwood, Lee. "Google Apps: Killer software or killer decision?." PCWorld.ca. 23. март 2007, Приступљено 25. марта, 2007.
  50. ^ "100 Best Companies to Work For 2007." Fortune Magazine (link published by CNN). 22. јануар 2007, Приступљено 8. јануара, 2007.
  51. ^ "Google Corporate Philosophy." Google. Приступљено 31. августа, 2006.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :