Демагогија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Демагогија (од грч. δῆμος „народ“ и грч. ἄγειν „водити“) се односи на политичку стратегију с циљем стицања политичке моћи, преко апологије на уобичајене предрасуде, бојазни и очекивања једног колектива или друштва. Типична стратегија демагошких говора је острашћена реторика и пропаганда, као и популизам[1].

Према Аристотелу, демагогија је облик успостављања демократије, по којој долази до тираније групе или појединца. Демагози, ослањајући се на масу, рачунајући на њену незрелост те обећавајући брзо испуњење жеља, убрзавају потпуни преврат у држави.

Демагогија је пракса којом власт удаљује грађане од стварног учествовања у јавним пословима, упућујући на небитно и обећавајући неоствариво.

Демагог је особа која користи ораторске вештине како би подстицала страхове публике, изазивала мржњу, похлепу и параноју. Вештина је харизматичних вођа, а у савременом политичком речнику представља увреду[2].

Извори[уреди]

  1. ^ Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница political philosophy. Cambridge University Press 1995., 1999. ISBN 84-460-0956-0
  2. ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.