Спомен-комплекс Кадињача — разлика између измена
сређивање |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Kadinjača Memorial Complex, Užice, Serbia. Overview of the center.JPG|мини|250п|Споменик борцима Радничког батаљона на Кадињачи]] |
[[Датотека:Kadinjača Memorial Complex, Užice, Serbia. Overview of the center.JPG|мини|250п|Споменик борцима Радничког батаљона на Кадињачи]] |
||
[[Датотека:Kadinjača 001.jpg|250п|мини|Спомен дом Кадињача]] |
|||
'''Спомен-комплекс „[[Кадињача]]“''' код [[Ужице|Ужица]] сведочи о новембарским данима [[1941]]. године када су припадници [[Раднички батаљон|Радничког батаљона]] [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], којим је командовао [[Андрија Ђуровић]], пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију „[[Ужичка република|Ужичке републике]]“. Борци Радничког батаљона храбро су страдали у бици на Кадињачи [[29. новембар|29. новембра]] [[1941]]. године. Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила. |
'''Спомен-комплекс „[[Кадињача]]“''' код [[Ужице|Ужица]] сведочи о новембарским данима [[1941]]. године када су припадници [[Раднички батаљон|Радничког батаљона]] [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], којим је командовао [[Андрија Ђуровић]], пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију „[[Ужичка република|Ужичке републике]]“. Борци Радничког батаљона храбро су страдали у бици на Кадињачи [[29. новембар|29. новембра]] [[1941]]. године. Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила. |
||
Спомен комплекс Кадињача представља меморијални природни споменик. |
|||
== Опис == |
== Опис == |
||
Ред 12: | Ред 15: | ||
* висораван слободе |
* висораван слободе |
||
Посебан сегмент комплекса чини музејска поставка са преко три стотине аутентичних предмета и докумената махом у вези са припадницима Радничког батаљона. У питању су лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други тродимензионални експонати. |
Посебан сегмент комплекса чини музејска поставка у Спомен дому, са преко три стотине аутентичних предмета и докумената махом у вези са припадницима Радничког батаљона. У питању су лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други тродимензионални експонати. |
||
На Меморијалном споменику су записани стихови ужичког песника [[Славко Вукосављевић|Славка Вукосављевића]]: |
На Меморијалном споменику су записани стихови ужичког песника [[Славко Вукосављевић|Славка Вукосављевића]]: |
||
Ред 43: | Ред 46: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
⚫ | |||
{{Commonscat|Kadinjača}} |
{{Commonscat|Kadinjača}} |
||
* [http://s119.photobucket.com/albums/o157/cuxe82/Kadinjaca/?start=all Фотографије Кадињаче] |
* [http://s119.photobucket.com/albums/o157/cuxe82/Kadinjaca/?start=all Фотографије Кадињаче] |
||
Ред 51: | Ред 53: | ||
{{DEFAULTSORT:Кадињача, Спомен комплекс}} |
{{DEFAULTSORT:Кадињача, Спомен комплекс}} |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Ужичка република]] |
[[Категорија:Ужичка република]] |
||
[[Категорија:Споменици НОБ у Србији]] |
[[Категорија:Споменици НОБ у Србији]] |
Верзија на датум 8. јун 2017. у 08:30
Спомен-комплекс „Кадињача“ код Ужица сведочи о новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона Ужичког партизанског одреда, којим је командовао Андрија Ђуровић, пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију „Ужичке републике“. Борци Радничког батаљона храбро су страдали у бици на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.
Спомен комплекс Кадињача представља меморијални природни споменик.
Опис
Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке на Кадињачи.
Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по пројекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио свој данашњи изглед. Читав меморијални комплекс свечано је отворио председник Републике Јосип Броз Тито 23. септембра 1979. године.[1]
Комплекс се састоји од три целине:[1]
- амфитеатар Ужичке републике
- алеја Радничког батаљона
- висораван слободе
Посебан сегмент комплекса чини музејска поставка у Спомен дому, са преко три стотине аутентичних предмета и докумената махом у вези са припадницима Радничког батаљона. У питању су лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други тродимензионални експонати.
На Меморијалном споменику су записани стихови ужичког песника Славка Вукосављевића:
„ | Рођена земљо јеси ли знала? Ту је погино батаљон цео... Ноћу је и то завејо ветар. |
” |
Галерија
-
Прва од скулптура у колонади
-
Статуе поред стазе
-
Плоча са Титовим говором
-
Једна од плоча са стиховима на централном споменику
Референце
- ^ а б База непокретних културних добара: Споменички комплекс Кадињача, приступљено 28. 11. 2013.
Види још
Спољашње везе