Поточна златовчица
| Златовчица поточна | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Salvelinus fontinalis Mitchill, 1814 |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Златовчица поточна (лат. Salvelinus fontinalis), је слатководна риба која припада фамилији Salmonidae
- Латински назив: Salvelinus fontinalis
- Локални називи: Поточна златовчица, Канадска пастрмка
- Макс. дужина: 1m
- Макс. тежина: 9 kg
- Време мреста: од октобра до марта
Садржај |
Опис и грађа [уреди]
Златовчица поточна има леђа маслинасто до тамнозелено боје, мраморних шара, а бокове жутобеле боје са светлијим тачкама. Трбух је бео, а код неких примерака црвенкаст. У периоду мреста, трбух поприма изразито црвену боју. На леђима и репном перају постоје тамне пеге. На телу се налази мањи број црвених пега. Црвене пеге могу бити са светлим обрубом или без њега. У водама Балкана, златовчица поточна се разликују од других салмонида по крупним светлим пегама, и може да достигне дужину до 50 cm и тежину до 1 kg.
Навике, станиште, распрострањеност [уреди]
Златовчица поточна је типични становник хладних, брзих, чистих и кисеоником веома богатих вода. Храни се планктонима, пужевима и шкољкама, а њена природна станишта на Балкану нису довољно проучавана, али је позната популација из изворских делова реке Босне у БИХ. У Србији се млађ ове врсте узгаја у мрестилиштима, а затим пушта у језера и водене акумулације у којима су повољни услови за њен даљи развој.
Размножавање [уреди]
Златовчица поточна се мрести од октобра до марта. Полно је зрела између друге и треће године, кад је дугачка 0д 15 до 30 cm.
