Разговор:Битка за Србију/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Ово је чланак који треба да буде на средњем нивоу (тачније ниво 3) општости у једном унапређеном шаблону за приказивање 2. св рата у Југославији. Изнад њега би био чланак

који је на нивоу 1. Уз њега, на том нивоу треба да буду категорије о идеолошким и политичким актерима, и о ратним злочинима, ратним губицима и страдању цивила. На нивоу испод "борбених дејстава", стоје као засебне категорије у једној групи, карактер, обим, хронологија и значај борбених дејстава у Југославији. У другој, субјекти (актери, носиоци) борбених дејстава. Као аналитичка разрада, на нивоу Битке за Србију, ту су, хорнолошки:

  • Априлски рат
  • устанак и дејства против устаника
  • формирање оперативне формације НОВЈ и прве операције
  • повратак немачког оперативног ратовања - корпус "Хрватска"
  • операције Друге оклопне армије на Јадрану и у залеђу
  • Партизански рат (ово спада и у категорију "карактер борбених дејстава", и треба добро развити, јер се ради о оригиналном концепту споја герилских и оперативних дејстава)
  • Битка за Србију
  • офанзива Црвене армије кроз Југославију
  • Пробој Армијске групе Е из Грчке
  • Борбе са Армијском групом Е 1945

Свака од ових категорија нивоа 2 треба да садржи по, оквирно, десетак посебних чланака нивоа 4 (и 5)--Gorran (разговор) 09:30, 30. мај 2010. (CEST)[одговори]

Фали дефиниција у уводној реченици

Према шаблону Википедијиних чланака, недостаје дефиниција појма из наслова у првој реченици. Да ли би неко то могао да одради? Онај ко га је писао, на пример? --Јагода испеци па реци 14:04, 31. мај 2010. (CEST)[одговори]

Битка за Србију(1944) и историјске чињенице:

1. Југословенска војска у отаџбини није ратовала на страни Немаца. Напротив, она се борила на два фронта, против НОВЈ са једне и против љотићеваца, Бугара и Немаца са друге стране.

2. Иако је Милан Недић наредио да се Српска државна стража(СДС) потпуно распусти, она је променила страну и прешла под команду ЈВуО.[1] Од припадника Српске државне страже је створен Српски ударни корпус[2] којим је прво командовао бригадни генерал Миодраг Дамјановић[3], а након њега команду су преузели дивизијски генерал Стеван Радовановић и бригадни генерал Боривоје Јонић. Од свих војних формација на терену, недићевци су били једини прави савезници ЈВуО током битке за Србију.[4]

3. Пре и током битке за Србију 1944.године, америчке мисије су се налазиле у главном штабу генерала Михаиловића[5]. Мисија на челу са Робертом Мекдауелом је трајала од 26.августа до 1. новембра 1944.године[6], тако да Американци и припадници ЈВуО никако нису могли да буду у међусобном сукобу, како је иначе представљено у овом чланку. Чињеница је да су Американци до краја рата, а и након њега, подржавали Драгољуба Михаиловића и његов покрет отпора. Роберт Мекдауел је написао књигу „Стрељање историје“ о антифашистичкој борби ЈВуО. [7]

4. ЈВуО је ослободила више места у Србији.[8] И поред фанатичног антикомунизма, припадници ЈВуО нису имали непријатељски став према Совјетском Савезу[9], тако да су нека места у Србији ослободили у садејству са Црвеном армијом. Са овим се слаже и званична руска историографија![10] Руски историчари праве јасну разлику између Украјинске побуњеничке армије(УПА)[11] и пољске Армије Крајове[12] са једне и Југословенске војске у отаџбини са друге стране. Мајор Лукачевић је 19. октобра предложио да положај четничког покрета треба наново дефинисати, и то на слиједећи начин: прво, да совјетске снаге које долазе треба поздравити као »савезничку руску ослободилачку војску«, и да се од Совјета затражи да ставе четнике под команду једног совјетског генерала.[13] Михаиловић је у својој циркуларној наредби од 5. октобра рекао: »Сматрамо Русе својим савезницима. Борба против Титових снага у Србији ће се наставити.«[14] Немачки обавештајни извјештај од 19. октобра 1944. о понашању Михаиловићевих снага у Србији: »Дража Михаиловић није никада одговарајућом пропагандом спремао четнике за борбени сусрет с Русима. Дража Михаиловић је напротив подржавао фикцију да Руси као британски и амерички савезници никад неће радити против интереса српских националиста.«[15]

5. Једина ваздушна битка у историји између Америке и Русије десила се током последње фазе битке за Србију.[16] Три групе америчких борбених авиона П-38 лајтнинг су код Ниша напале конвој возила Шестог гардијског стрељачког корпуса Црвене армије. У нападу је погинуло 31 и рањено 37 црвеноармејских војника.[17] Амерички извори говоре о томе да су оборена 4 руска авиона “Јак” и 2 америчка ловца П-38, док руски извори тврде да су оборена 2 руска “Јака” и 5 америчких П-38.

Многи историчари сматрају да америчко-руски сукоб у Србији у октобру и новембру 1944. није био случајност, већ последица „подземне политике“. Наиме, тада је постало јасно да нема ништа од Титовог обећања Черчилу да ће после рата организовати слободне изборе. – Америчка тајна служба ОСС послала је у штаб Југословенске војске у отаџбини тајну мисију „Ренџер“ као последњи покушај да спречи комунисте да завладају Србијом – каже историчар Милослав Самарџић. – План команданта мисије пуковника Мекдауела био је да издејствује предају немачких снага у Србији Михаиловићу, уз обећање да их Американци неће препустити Совјетима. Мекдауел је планирао да немачким оружјем наоружа 300.000 Михаиловићевих бораца. План се није остварио, јер су Совјети брзо разоружавали и хапсили четнике, а мисија „Ренџер“ је као последње решење покушала да уговори предају немачке Групе армија Е која се повлачила из Грчке преко Србије. Управо тада је код Ражња дошло до напада 36 америчких авиона „лајтнинг“ на колону руског прекаљеног Шестог гардијског корпуса који је под борбом од ушћа Дунава пратио елитну СС дивизију Бранденбург.[18]

Референце

  1. ^ [[1]] Пов. Број 31 28. новембра 1944. г. ПОЛОЖАЈ : КОМАНДАНТУ СРБИЈЕ. — Предњи рапорт помоћника мог достављам Команданту с молбом да се достави Врховној Команди. Г. ђенерал Јонић био је командант Српске државне страже и као такав ставио је Српску државну стражу на располо­ жење Врховној Команди, ма да је могао сву СДС да распусти, како је и добио наређење од ђенерала Недића. Он, као националиста који је за 2 1/2 године своје службе то и показао помажући покрет ђенерала Драже Михаиловића у свима правцима није хтео да СДС распусти већ ју је ставио на расположење Врховној Команди и ђенералу Дражи Михаиловићу. Па према томе, он је узео на себе и одговорност према људима — стражарима — које је ставио на расположење Врховној Команди а те људе узео је и на душу те мора да брине о њима и њиховој судбини, чега је и резултат овај његов рапорт за који сматрам не само да је умесан и оправдан већ и преко потребан са којим се у свему слажем. КОМАНДАНТ, Дивизијски ђенерал, Стев. М. Радовановић с.р.
  2. ^ [[2]] ОБАВЕШТЕЊЕ ШТАБА КОМАНДЕ СРБИЈЕ ОД 7. СЕПТЕМБРА 1944. ПОТЧИЊЕНИМ ЈЕДИНИЦАМА О УЛАСКУ ЈЕДИНИЦА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ У САСТАВ ЈВуО ЈЕДИНИЦА ПОД КОМАНДОМ ШТАБА КОМАНДЕ СРБИЈЕ
  3. ^ [[3]] Tomasevich (1975). стр. 421.
  4. ^ http://www.pogledi.rs/nedicevci-i-bitka-za-srbiju/ Све у свему, ни током Битке за Србију недићевци нису представљали значајнију војну силу и нису водили велике операције. Али, у ово доба они су највише помагали четницима. Прецизније речено, недићевци су Дражиним четницима били једини прави савезници.
  5. ^ https://books.google.rs/books?id=ZcA1CwAAQBAJ&pg=PT6&lpg=PT6&dq=ameri%C4%8Dka+misija+robert+mekdauel&source=bl&ots=88mDS9NaIY&sig=wyFkiNTSmX107pedPup6FtWjq7g&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiyppT-0K_MAhWDE5oKHXtgBhsQ6AEIPjAF#v=onepage&q=ameri%C4%8Dka%20misija%20robert%20mekdauel&f=false Књига "Халјард" и "Ренџер"-савезничке мисије на Балкану'44
  6. ^ http://www.znaci.net/00001/11_70.htm МИСИЈА ПУКОВНИКА МЕКДАУЕЛА
  7. ^ [[4]] Мекдауелова књига је врло сажета. Чине је аутентични амерички војни и политички докуменати, од којих су неки први пут објављени, и пуковникова анализа ратних операција на простору Југославије. Он открива позитивну улогу Југословенске краљевске војске у отаџбини и Драже Михаиловића у борби против нациста, али и доказује савезничку издају Равне горе, после одлуке председника Рузвелта и премијера Черчила да команду и власт у Југославији предају Титу. Да би се оправдала власт комуниста, Запад је, пише Мекдауел, користио лажи и политичку пропаганду. Зато је аутор књигу и насловио „Стрељање историје“.
  8. ^ [[5]] 22. Мајданпек (26. август 1944), Кучево (28. август 1944), Лесковац (31. август 1944), Власотинце (31. август 1944), Сврљиг (2. септембар 1944), Кадина Лука (2. септембар 1944), Лазаревац (3. септембар 1944), Подлугови (10. септембар 1944), Бреза (11. септембар 1944), Ражањ (октобар 1944), Варварин (октобар 1944), Крушевац (14.октобар 1944)
  9. ^ http://ruskarec.ru/politics/2014/10/16/oslobodjenje_beograda_1944_kako_se_sve_odigralo_34335.html „Руска реч“ поводом 70-годишњице ослобођења Београда објављује детаљан приказ Београдске операције, војне акције у којој су Црвена армија и Народноослободилачка војска Југославије ослободиле Београд и велики део Србије од нацистичких и фашистичких завојевача и њихових сарадника. Управо су четници својим дејствима приморали немачки гарнизон у Крушевцу да се преда, а затим су немачке заробљенике предали совјетским војницима. О томе је било говора у сусрету четничког потпуковника Драгутина Кесеровића са совјетским пуковником Патовкином... Црвена армија и четници Посебно треба нешто рећи о односима између Црвене армије и четничких одреда Драже Михаиловића. И поред различитих идеолошких ставова, четници нису желели да улазе у оружане сукобе са совјетском армијом. У лето 1941, после Хитлеровог напада на СССР, Михаиловић је изразио наду да ће совјетске трупе разбити Немце и преко Румуније притећи у помоћ Југославији. Он је лично издао наредбу којом се четницима забрањује да ступају у оружани сукоб са Црвеном армијом. Михаиловић је у црвеноармејцима видео врло важан фактор коначне победе над немачким трупама, а био је свестан и велике војне надмоћи совјетских трупа над четницима, и зато се трудио да избегне озбиљне и бесмислене губитке. Капетан Црвене армије О. Иванов са Београђанима. Извор: ТАСС. То његово наређење се углавном поштовало за време Београдске операције, нарочито у борбама за Београд. Са друге стране, четници су на Михаиловићев захтев наставили да пружају отпор Титовим партизанима, пре свега на територији Словеније, али сукоби са борцима Црвене армије у то време нису забележени. Наравно, у ратним условима се не може искључити могућност избијања појединачних инцидената, али је неоспорна чињеница да су се четници жестоко борили против својих политичких и идеолошких противника са југословенске стране, а не против Црвене армије. Исто тако је и општа мобилизација коју је Михаиловић објавио 1. септембра 1944. имала за циљ да не дозволи комунистима долазак на власт у ослобођеној Југославији, а не да позове четнике у борбу против совјетских јединица које су се спремале да ступе на југословенску територију. Да би војну акцију против партизана оправдали у очима представника совјетске команде, четнички команданти су у сусрету са совјетским официрима називали Титове присталице „троцкистима“. Активне контакте са Црвеном армијом подржавао је и командант Делиградског четничког корпуса Властимир Весић.
  10. ^ http://ruskarec.ru/politics/2015/06/14/kako_ruska_nauka_gleda_na_cetnike_i_drazu_mihailovica_40797.html Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића- У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији.
  11. ^ http://ruskarec.ru/politics/2014/04/22/ko_su_banderovci_29999.html Ко су бандеровци?
  12. ^ http://ruskarec.ru/politics/2015/05/13/poljski_partizani_protiv_crvene_armije_39839.html Пољски партизани(Армија Крајова) против Црвене армије
  13. ^ https://books.google.rs/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Tomasevich (1975). стр. 395.
  14. ^ http://www.znaci.net/00001/40_68.htmЈозо Томашевић:ЧЕТНИЦИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1941-1945;НАДЕ У САВЕЗНИШТВО СА СОВЈЕТСКИМ СНАГАМА
  15. ^ http://www.znaci.net/00001/40_68.htmЈозо Томашевић:ЧЕТНИЦИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1941-1945;НАДЕ У САВЕЗНИШТВО СА СОВЈЕТСКИМ СНАГАМА
  16. ^ http://www.juznasrbija.info/drustvo/jedina-vazdusna-bitka-u-istoriji-izmedu-amerike-i-rusije-desila-se-iznad-nisa-17329.html Једина ваздушна битка у историји између Америке и Русије десила се изнад Ниша
  17. ^ http://ciitlab.elfak.ni.ac.rs/arhimedia/spomenik-crvenoarmejcima-logor/ У истом ваздушном нападу погинуо је у сагорелом возилу командант корпуса, генерал Григориј Котов, заједно са 31 војником, док је 37 црвеноармејаца било рањено.
  18. ^ http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:380791-Obracun-Rusa-i-Amerikanaca-iznad-Nisa

Srpski Patriotizam (разговор) 23:24, 27. април 2016. (CEST)[одговори]

  1. Јвуо као прво није никаква војска, већ банда у којој се не зна ко пије,а ко плаћа. Наравно да се јесте борила заједно са Немцима против партизана и покушавала је то да скрива. Као прво, постојали су споразуми о ненападању који су склопили Војислав Лукачевић, Никола Калабић, Јеврем Симић... То су били најистакнутији четнички командати, Топличко-јабланичка операција је пример заједничке борбе Немаца, Бугара, љотићеваца и четника против партизана. Ти Немци су наоружавали делегирали своје официре за везу. Најпознатији примери су тзв. Црногорски добровољачки корпус Павла Ђуришића и Лимско-санџачки корпус Војислава Лукачевића који су били први на удару партизана из Босне и Црне Горе у Србију. Британци су дешифровањем немачких радио порука ухватили немачке извештаје о заједничкој борби четника и Немаца против партизана. Зато су га ухапсили кад је ишао на свадбу краља Петра, али су га пустили због сигурности својих људи код Михаиловића и зато су коначно отписани као савезници. Непријатељство између четника и љотићеваца је временом нестало и постали су савезници. Толико да су љотићевци постали део ЈВУо под командом генерал Дамјановића из тачке 2. Предраг Раковић је чак био Михаиловићев делегат у Београду и становао је у стану бившег агента РСХA Милана Аћимовића. Исто тако у Београду је постојао заједничко недићевско-четнички одбор на чијем је челу био Велибор Јонић, предратни фашиста, ком је био Михаиловићев човек Иван Павловић.
  2. Није Милан Недић било шта наредио, он је био немачка марионета. Претварању Српске државне страже у тзв. Српски ударни корпус (иако су били ударни, били су потпуно бескорисни) су претходили месеци преговора од доласка Хермана Нојбахера. Тако су о заједничкој борби против партизана преговарали:
  • марта 1944. Драгослав Рачић са недићевицма
  • априла 1944. у селу Трбушанима Мирослав Трифуновић, Живко Топаловић и Предраг Раковић са Миланом Аћимовићем и Хојбахеровим изаслаником Рудијем Штеркером (после тога Раковић одлази у Београд код Аћимовића)
  • маја 1944. Мирослав Трифуновић са Димитријем Љотићем
  • августа 1944. Драгослав Рачић, Никола Калабић и Нешко Недић са агентом Абвера кнезом фон Вредеом у Тополи преговарају о заједничкој борби
  • августа 1944. Драгољуб Михаиловић са Миланом Недићем и Драгим Јовановићем у селу Ражани код Косјерића

Херман Нојбахер и фелдмаршал Максимилијан фон Вајхс су убеђивали Хитлера да су Немци и четници сад у истим проблемима и Хитлер је коначно пристао да се четници наоружавају. Тај исти Српски ударни корпус је напустио Михаиловића после четничког пораза у нападу на Тузлу и Немци су их пругом кроз НДХ пребацили у Словенију. И на крају питања, на чијој страни је била Српска државна стража пре и после битке за Србију? Ко ју је наоружавао, ко јој је командомвао? НЕМЦИ.

  1. Мисија Роберта Макдауела није била званична мисија одобрена од Рузвелта. Макдауел је дошао у Доновановој тајној мисији (када су Британци већ отписали четнике маја 1944. и ухапсили Лукачевића) да спречи да Црвена армија прва стигне Србију и да србија постане комунистичка земља. Водио је више разговора са Штеркером (Нојбахеровим Изаслаником) и Миланом Аћимовићем, да се Немци повуку и оставе своје оружје четницима.
  2. Прецизније би било рећи да је ЈВУО ушла у градове из којих су Немци побегли, када се Црвена армија приближавала (Кесеровић је током рата живео у Крушевцу). Наравно то је била неуспешна варка, сад су одједном четници велики љубитељи Совјетског Савеза, већи и од партизана. Ма дај. Да су то биле велике битке, не би се четници и група армија Е заједно повлачили кроз Санџак у Босну. Немци су свакако билили љути због тих инцидената, али међусобне борбе четника и Немаца би само ишле на руку партизанима и Црвеној армији. Пошто су морали да извуку групу армија Е из Грчке, опет су морали сарађивати са четницима. Четници су исто морали да беже заједно са Немцима.Четници и Немци су новембра/децембра 1944. поново заузели Пријепоље. У Пријепоље је из Црне Горе дошао Павле Ђуришић са Љотићевим делегатом Ратком Парежанином. Парежанин је из Санџака уз немачку помоћ возом преко Славонског Брода (под контролом НДХ) продужио за Словенију, а Ђуришић је продужио код Драже тамо на Озрен, Мотајицу, где је већ био у том тренутку.
  3. Дошло је грешком до битке.

Дакле, имаш гомилу доказа о преговорима, наоружавању и заједничким борбама четника, недићеваца (које су створили Немци) и Немаца. Прочитај мало поново тог Томашевића када га већ цитираш. П.С. Дивизија Бранденбург није била део СС. -- Bojan  Razgovor  05:31, 29. април 2016. (CEST)[одговори]

Википедија слободна интернет енциклопедија или титоистички реферати из Кумровца???

Ја сам википедију схватио као интернет енциклопедију коју треба непристрасно уређивати, али очигледно је да на српској википедији постоје људи који представљају титоистичке и хрватско-бошњачке лобисте, тако да се многе важне теме(попут ове) пишу пристрасно и са пуно мржње. Зашто си ЈВуО назвао "бандом"?! Да ли такав речник приличи једном уређивачу енциклопедије?! Иако сам по очевој страни потомак једног угледног партизана из Пирота, ја сам у твом коментару осетио чисту мржњу, аутошовинизам и опште непознавање српске националне историје, а приметио сам и да се превише консултујеш са "српско-хрватском" википедијом, на којој се отворено шири мржња према српском народу, а историјске чињенице се сецкају и прилагођавају идеолошко-политичким активностима.

Навешћу само један пример, а то је сасвим довољно нормалним људима, да виде колико далеко иде историјски ревизионизам. У српском и српско-хрватском википедија чланку "Битка за Србију" наведен је извештај команданта Армијске групе Е "Србија" из 1944.године, који би требало да представља некакав чврст доказ сарадње ЈВуО и Немаца, али плагијатор је био лењ да прочита документ до самог краја, па му је промакао један веома битан детаљ.

Ево тог малог детаља о ЈВуО "колаборационистима" и њиховом нападу на немачке јединице на Дунаву: 

26. 8. Румуни су на Дунаву отпочели непријатељства и најпре спречили пловидбу на одсеку Базиас — Турн-Северин. Слаба немачка посада северне обале Дунава (претежно противавионска одбрана) била је после борбе углавном повучена на српску обалу. Истовремено су наша слаба упоришта на Дунаву (1 ландесшицен-бат., 2 рус. бат.) на одсеку Градиште — Кладово нападнута од четника с копна. [1]

Srpski Patriotizam (разговор) 22:03, 30. април 2016. (CEST)[одговори]

Da si ti nepristrasan - nisi. Ignorisaio si citav niz dogadjaja da bi tvoja strana istorija bila lepsa. Tacno ne volim cetnike (i zasto ih), ali pokusavam da pisem neutralno. I da moji tekstovi imaju smisla, i da ne ignorisu recimo ovakve dogadjaje kao sto su ovi tekstovi. Savez cetnika i Nemaca nije bio iz ljubavi, vec iz koristi, ali je bio savez. Pomitie se sa tim da je prvi kontakti Nemaca i cetnika bili vec 1941, a intezivirali su se od 1943. i vrhunac imali tokom 1944. Kako vi navodno objektivni objasnjavate recimo ovo? Inače iz dokumenta koji si ti citirao:

Tada je kapitulacija Rumunije od 23. 8. iz temelja izmenila situaciju u političkom i vojničkom pogledu. Na Dunavu i na granici Banata nastao je novi istočni front, a podređene bugarske snage otpale su i koncentrilase su se, napuštajući prostore koje su obezbeđivale, krajem meseca, duž glavne pruge od Velike Plane do Leskovca, u cilju odlaska za Bugarsku. Rus[ke] i srpske, kao i pol.[icijske] dobr.[ovoljačke] jedinice i četničke jedinice, koje su se do tada, uprkos svih razočarenja, borile na strani nemačkog Vermahta, postale su nesigurne, poslednje čak i delom neprijateljske. -- Bojan  Razgovor  03:05, 1. мај 2016. (CEST)[одговори]

Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —Community Tech bot (разговор) 01:22, 4. јул 2022. (CEST)[одговори]

  1. ^ http://www.znaci.net/00001/4_12_4_168.htm
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Битка_за_Србију/Архива_1&oldid=26456572”