Разговор:Драгутин Калор Милодановић/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Датуми и године рођења/смрти

На хрватској Википедији, према [1] (страна 90, фуснота 19) пише да је рођен 1847. а умро 1883. године. Исто тако, датум смрти је на хрватској Википедији прецизиран као 10. март 1883. док на српској Википедији пише фебруар 1883. Јасно је да је овде питање разлике у календарима, 10. март 1883. по грегоријанском је 26. фебруар 1883. по јулијанском који је тада био важећи у Србији. Где год је могуће да дође со забуне код датума, посебно за датуме који се тичу Србије до 1919. године, пожељно је користити оба календара или назначити о коме се календару ради да би се могућност забуне свела на минимум. --Ђорђе Стакић (р) 10:01, 18. мај 2011. (CEST)[одговори]

Zašto bi jedan nacionalistički članak u kojem piše da su Bunjevci Hrvati bio relevantniji od publikacija koje sam ja naveo? S dužnim poštovanjem prema mom nekadašnjem zemi, Robertu Skenderoviću, ali ja njega ne mogu nikako da uvažim jer ne samo što piše iz perspektive tipičnog hrvatskog povesničara, nego unosi podatke kojih nema u primarnim izvorima.--Епаминонда (разговор) 10:37, 19. мај 2011. (CEST)[одговори]

Kalor/Karlo Milodanović (1847.-1883.) – bio je suradnik Ivana Antunovića u početku izlaženja »Bunjevačko-šokačkih novina«. Godine 1872. pokušao je pokrenuti list »Misečnu kroniku«, a 1873. s Božidarom Vujićem pokreće »Subotički glasnik«, koji je izlazio do 1876. godine. Te godine Milodanović bježi u Srbiju, pa su mađarske vlasti zabranile dalje izlaženje lista. Milodanović je u Srbiji prešao na pravoslavlje i sudjelovao u srpsko-turskim ratovima 1876. i 1877.-78. godine. – Vasa STAJIĆ, »Mađarizacija i demađarizacija Bunjevaca«, Letopis Matice srpske, knj. 325., sv. 1-3, Novi Sad, 1930., 185–186.

То! Нашли смо шта нам треба.--Епаминонда (разговор) 01:47, 12. јун 2011. (CEST)[одговори]

Збиља вредан линк.--Епаминонда (разговор) 20:36, 13. јун 2011. (CEST)[одговори]

Одабрана литература

  • Dušan Petrović, Uspomena na Kalora Dragutina Milodanovića, Subotica 1894.
  • István Szentgyörgyi, Eva Bazant, Subotička bibliografija 1870-1918, sv. II, Subotica 1993, 151-53.
  • Kolozsi Tibor, Szabadkai sajtó (1848-1919), Szabadka 1973.

Чланак са хр. вики

(Овај чланак би могао десет пута да стане у наш. Урадимо пет-шест чланака попут овог, о Милодановићу, бићемо у не малој предности.)
Kalor Milodanović je (1847. - 10. ožujka 1883.) je bio bački hrvatski novinar i jedan od nositelja hrvatskog nacionalnog preporoda u Bačkoj.

Borio se protiv mađarizacije. 23. rujna 1869. je zajedno sa još nekim subotičkim intelektualcima (Stipan Vujević, Ago Mamužić...), nositeljima hrvatskog nacionalnog preporoda u Bačkoj, uputio pismo potpore Ivanu Antunoviću [1]. U tom pismu se izjasnio Dalmatincem [1].

Kao preporoditelj nije značajan u promicanju hrvatske svijesti među bunjevačkim Hrvatima, jer je on zapravo promicao tezu da su "Bunjevci samo Bunjevci" i da nisu ni Hrvati ni Srbi. Tu tezu je promijenio kad je prebjegao u Srbiju, jer se ondje izjasnio Srbinom [2].

Preporoditeljski je bitan utoliko što se borio protiv mađarizacije i što je njegova borba za očuvanje nacionalne samobitnosti išla u tom pravcu da bunjevački Hrvati očuvaju svoj govor. Stoga je bio i pristašom teze da svi Bunjevci (i ini podunavski Hrvati) trebaju formirati svoj književni standard utemeljen na njihovoj štokavskoj ikavici, njihovom "posebnom putu", površno to argumentirajući kao posebnošću "bunjevačkog jezika", jer su tu istu štokavsku ikavicu koristila većina ostalih Hrvata sve do 1800-ih. [2].

Surađivao je sa biskupom Ivanom Antunovićem u početnom razdoblju izlaženja kalačkih Bunjevačkih i šokačkih novina. Kasnije je pokrenio i uređivao novine Subotički glasnik, koje su izlazile od kolovoza 1873.. Godinu dana prije, 1872. je pokrenuo novine Misečna kronika, za koje se pretpostavlja da je bio i uređivao.

Ugarske vlasti su mu zbog njegove djelatnosti prijetile da će ga uhititi, na što je Milodanović 1876. emigrirao u Kneževinu Srbiju, a vlasti su mu na to zabranile daljnje izlaženje njegovom listu Subotičkom glasniku.

U Kneževini Srbiji je dobio azil je nastavio raditi kao novinar sve do kraja života. Bio je sudionikom ratova između Kneževine Srbije i Turskog Carstva 1876. i 1877.-1878..[1], a nakon toga je prihvatio srpsku nacionalnost i prešao na pravoslavlje [2].

Izvori

  1. ^ а б в Croatica Christiana Periodica, Vol.59 No.- Svibanj 2007. Robert Skenderović: Suradnja biskupa J. J. Strossmayera i Ivana Antunovića
  2. ^ а б в Centar za politološka istraživanja Robert Skenderović: Uloga jezika u nacionalnim integracijama Hrvata i Srba u ugarskom Podunavlju

Коментари

Коментар предлагача

 Коментар: Хтео бих да кажем коју реч поводом кандидатуре овог чланка за добар. Наиме, овај чланак је започет још 10. маја ове године, када сам сурфујући по нету у циљу да нађем нешто о Калодановићу наишао на чланак А. Кунтића објављен у Историјском часопису као и на кратак приказ књижице др Душана Поповића. Међутим, тада још нисам имао намере да проширујем чланак до 30.000 и нешто бајтова, јер, тобоже, као волунтер Градског музеја у Суботици (за шта не треба нека посебна потврда, јер волунтер је волунтер ) ја сам литературу о Калодановићу сакупљао пре свега за мр Невенку Башић-Палковић, библиотекарку из поменутог музеја, односно за њен чланак који ће бити објављен у наредном тому Српског биографског речника. Као и у случају СБР-а, и Лексикон подунавских Хрвата није стигао до свеске у којој су обрађени животописи под словом М. Шта рећи људи моји: престигли смо их у једној биографији . ЛПХ-а је запео код слова И, тако да не сумњам да неће одолети да вирну шта је коришћено од литературе за наш чланак .

Што се тиче самог чланка, вреди рећи да је написан на основу извора из прве руке. Петровић и аутори наведених чланака из Србадије и Дела несумњиво да су били у контакту са Калодановићем, тако да су њих тројица (по мени) незаобилазни. Не кажем да нема још тога, али желим скренути пажњу да нисам тренутно у стању и могућности да путујем у Беград и правим чланску за Народну библиотеку не би ли проверио шта има у часопису Виделу. Такође, тешко би ми пало да смарам особље Библиотеке Матице српске да ми преко међубиблиотечке позајмице набаве Видело (ионако су оптерећени разним магистарским и докторским радовима). Евентуално што може да се учини јесте да, када се будем вратио у Суботицу, одем који понедељак (јер тада се могу узети старе новине на реверс) у Градску библиотеку и узмем Суботички гласник и Мисечну кронику на реверс, скенирам њихове насловне и објавим их на остави, као Петровићеву књижицу. А то ћу бити у могућности да учиним за две до три недеље.

Толико о томе,
--Епаминонда (разговор) 16:39, 20. јун 2011. (CEST)[одговори]

Чланак по свему задовољава критеријуме за избор у добре чланке. --Ђорђе Стакић (р) 20:30, 26. јун 2011. (CEST)[одговори]

Мисечна кроника

У међувремену је нађена одговарајућа слика за „Мисечну кроника“ (из фонда МС) која је послужила као илустрација уз текст.--Епаминонда (разговор) 18:32, 29. јун 2011. (CEST)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Драгутин_Калор_Милодановић/Архива_1&oldid=26200434”