Разговор:Екавски изговор
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
| Ѣ | Овај чланак је писан екавским изговором српског језика (нпр. време, сећање, део). Немојте пребацивати текст на ијекавски изговор уколико не извршите значајну допуну чланка. Ако вршите мање измене у чланку, можете писати и ијекавицом, а неко ће већ исправити. Проста пребацивања у други изговор биће поништена. |
Први поднаслов[уреди извор]
I hrvatski jezik koristi ekavicu (kajkavština).
- Vidiš, na hrvatskom članku stoji: Ekavski govor je jedan od govora slavenskih jezika. Svojstvuje ga to što se staroslavenski glas jat odrazio kao e. Ekavski govor nije svojstven za određeni jezik, niti za određeno narječje; javlja se u brojnim slavenskim jezicima i njihovim narječjima. Ja se dakako ne bih mogao složiti s tim. Uzmi, na primjer, ruski jezik - tamo je jat zamijenjeno slovom e, ali se to uopće ne izgovara kao naše e, nego baš slično jekavskom diftongalnom ije, odnosno je. Je li to onda ekavski ili jekavski govor? Ni jedno ni drugo - to nema veze s ruskim i drugim slavenskim jezicima. O ekavskom, ijekavskom i ikavskom izgovoru može se govoriti samo u srpskohrvatskom jeziku. To da kajkavsko narječje koristi ekavsku zamjenu jata jeste pomenuto u članku, ali i to bi moglo natjerati neke jezikoslovce da se namršte kad ga pročitaju (dok neke druge ne bi). Jer, u nekom uskom značenju, o ovim izgovorima bismo mogli govoriti samo onda kada pričamo o štokavskom narječju. A tada se to može odnositi jedino na srpske govore, jer hrvatski su štokavski dijalekti samo ikavski i jekavski, ne i ekavski. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:03, 28. јануар 2007. (CET)
Ispričavam se, nisam vidjela da je kajkavština spomenuta. Ali, koliko ja znam, slovenski jezik nije štokavski, i oni kažu ,,kaj". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.131.8.216 (разговор • доприноси) | не
- Kajkavsko narječje predstavlja prijelaz između srpskohrvatskih govora i slovenskog jezika, baš kao što i torlački govori na istoku Srbije čine prijelaz od srpskoga ka bugarskom jeziku. Kajkavština čuva neke značajke i hrvatskih i slovenskih dijalekata. Neki su filolozi u dobi romantizma vjerovali da je kajkavsko narječje dio slovenskog jezika čiji su govornici prihvatili hrvatsko osjećanje, upravo zbog tih njegovih sličnosti sa slovenskim jezikom, ali danas je to mišljenje napušteno. Što se tiče jata - ovaj glas je u različitim slavenskim jezicima različito zamijenjen. U slovenskom i u kajkavskom dao je zamjenu e, što ne mora uopće biti u vezi sa štokavskim ekavskim dijalektima. Dakle, to u biti jest ekavica, jer je zamjena jata glas e, i dileme nema kao što je to kod ruskog, ali uglavnom taj naziv koristimo samo kada govorimo o štokavskim i čakavskim dijalektima. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:42, 25. март 2007. (CEST)
@Ђорђе Д. Божовић: Не користи хрватски језик екавицу. --5.43.67.185 (разговор); 15:53, 31. јул 2023. (CEST)
Други поднаслов[уреди извор]
U članak bi trebalo da se stavi ekavica je postala književni izgovor u srpskom jeziku od 1894. godine kada je ugledni srpski lingvista Stojan Novaković to predložio, nakon čega je prihvaćeno. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.165.177.64 (разговор • доприноси) | 21:56, 26. новембар 2009.