Регион јужних нација, националности и народа

Регион јужних нација, националности и народа ደቡብ ብሔሮች ብሔረሰቦችና ሕዝቦች ክልል
	[[Датотека:|90п|Грб ]]
Застава	Грб
Држава	Етиопија
Главни град	Аваса
Површина	112.343,19 km²
Становништво
- 2007.	15.042.531 ст.
- Густина	134 ст./km²

Административна мапа Етиопије и региона

Традиционална кућа народа Сидама

Припадници народа Консо

Пејзаж из дистрикта Консо

Регион јужних нација, националности и народа је један од етничких региона Етиопије. Главни град региона је Аваса.

Историја

Регион је изразито етнички мешовито подручје и насељен је већим бројем народа углавном кушитског, семитског и омотског порекла. У другој половини 20. века, територија данашњег региона била је у саставу етиопских покрајина Сидамо, Гамо-Гофа, Кефа, Илубабор и Шева. Данашњи регион формиран је 1995. године, као један од етничких региона Етиопије.

Демографија

Етничке групе (попис из 2007)

• Сидама (19,34%) - кушитски народ
• Велајта (10,71%) - омотски народ
• Хадија (8,02%) - кушитски народ
• Гураге (7,52%) - семитски народ
• Гамо (6,96%) - омотски народ
• Кафичо (5,43%) - омотски народ
• Силте (5,36%) - семитски народ
• Гедео (4,92%) - кушитски народ
• Камбата (3,81%) - кушитски народ
• Гофа (2,39%) - омотски народ
• Бенч (2,33%) - омотски народ
• Ари (1,89%) - омотски народ
• Арборе (1,89%) - кушитски народ
• Консо (1,46%) - кушитски народ
• Алаба (1,35%) - кушитски народ
• Сурма (1,0%) - нилско-сахарски народ

Све остале етничке групе у региону чине мање од 1% становништва.

Религија (попис из 2007)

• Протестантизам (55,5%)
• Православље (19,9%)
• Ислам (14,1%)
• Традиционалне религије (6,6%)
• Католицизам (2,4%)

Језици

Због великог броја различитих језика који се говоре у региону, службени језик је амхарски, државни језик Етиопије. По подацима из 1994. године, главни говорни језици у региону били су: Сидама (18%), Гураге (14,72%), Велајта (11,53%), Хадија (8,53%), Кафа (5,22%) и Камбата (4,35%).

Административне јединице

Регион је подељен у 9 зона и 5 дистриката (вореда):

• Зона Бенч Маџи, у којој релативну етничку већину (42,04%) чини омотски народ Бенч
• Зона Јужни Омо, у којој релативну етничку већину (42,94%) чини омотски народ Ари
• Зона Гедео, у којој етничку већину (81,21%) чини кушитски народ Гедео
• Зона Гураге, у којој релативну етничку већину (45,02%) чини семитски народ Гураге
• Зона Хадија, у којој етничку већину (78,16%) чини кушитски народ Хадија
• Зона Кефичо Шекичо, у којој етничку већину (71,77%) чини омотски народ Кафичо
• Зона Кембата, Алаба и Тембаро, у којој етничку већину (55,21%) чини кушитски народ Камбата
• Зона Северни Омо, у којој релативну етничку већину (44,17%) чини омотски народ Велајта
• Зона Сидама, у којој етничку већину (88,6%) чини кушитски народ Сидама
• Специјални дистрикт Амаро, у којој етничку већину (93,11%) чини омотски народ Корете
• Специјални дистрикт Бурџи, у којој етничку већину (84,54%) чини кушитски народ Бурџи
• Специјални дистрикт Дираше, у којој етничку већину (58,44%) чини кушитски народ Дираше
• Специјални дистрикт Консо, у којој етничку већину (87,01%) чини кушитски народ Консо
• Специјални дистрикт Јем, у којој етничку већину (91,87%) чини омотски народ Јем

Градови

Највећи градови региона су (са приказом броја становника 2009. године): [1]

• Аваса (144.000)
• Арба Минч (83.000)
• Содо (75.000)
• Дила (70.000)
• Хосаина (66.000)
• Јирга Алем (50.000)
• Бутаџира (42.000)
• Савла (32.000)
• Алаба Кулито (31.000)
• Бодити (27.000)
• Арека (25.000)
• Џинка (25.000)
• Јирга Чефе (24.000)
• Алета Вендо (23.000)
• Бонга (22.000)
• Мизан Тефери (22.000)
• Тепи (22.000)