Ресава (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Ресава“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Ресава (вишезначна одредница).
Ресава
Ресава са моста краља Александра код Деспотовца
Ресава са моста краља Александра код Деспотовца
Основне карактеристике
Дужина 65 км
Површина басена 685 км²
Слив Црно море
Водоток
Извор настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Бељаници
Висина извора ~1120 м
Ушће Велика Морава
Географске карактеристике
Земље слива Застава Србије Србија
Области Источна Србија
Важнији градови Деспотовац, Свилајнац

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 километара, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]