Црно море
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 43° 17′ 49" СГ Ш, 34° 1′ 46" ИГД
| Црно море | |
|---|---|
 |
|
| Локација | граница Европе и Азије |
| Површина | 422.000 км² |
| Запремина | ~555.000 км³ |
| Највећа дубина | 2.212 м |
| Просечна дубина | 1.253 м |
| Настанак | током миоцена |
| Највећа ширина | 580 км |
| Највећа дужина | 1.150 км |
| Салинитет | до 22,5 ‰ |
| Земље басена |  Украјина Русија Абхазија Грузија Турска Бугарска Румунија |
Црно море (буг. Черно море; рум. Marea Neagră; тур. Karadeniz, укр. Чорне море; рус. Чёрное море; груз. შავი ზღვა, Схави зхгва; абх. Амшын Еиқәа) је затворена морска акваторија стешњена између југоисточне и источне Европе и југозападне Азије и саставни је део басена Атлантског океана. На југу је преко мореуза Босфор повезано са Мраморним морем (даље преко Дарданела са Егејским и Средоземним морем), док га на северу са Азовским морем спаја Керчки мореуз. На северу у његову акваторију дубоко продире Кримско полуострво, највеће полуострво на његовим обалама. Средином Црног мора пролази граница између Европе и Азије.
Црно море има овалан облик максималне дужине до 1.150 км (од запада ка истоку) и ширине до 580 км (север-југ). Укупна површина акваторије је око 422.000 км² (по неким изворима 436.400 км²). Просечна дубина је око 1.253 метра, максимална до 2.212 метара, док укупна запремина басена износи око 555.000 км³. Једна од специфичности Црног мора је и потпуно одсуство живог света (изузев појединих врста анаеробних бактерија) на дубинама већим од 150 до 200 метара, а разлог лежи у презасићености дубљих слојева водоник-сулфидом.
Приобална низија је доста широка и равна у већем делу обале, изузев на југу и истоку где се непосредно из мора дижу високе Понтијске и Кавкаске планине. Најважније притоке су реке Дунав, Дњестар, Дњепар, Дон и Риони. Акваторију Црног мора дели 7 држава: Украјина, Русија, Румунија, Бугарска, Турска, Грузија и Абхазија (држава са делимичним међународним признањем).
Садржај |
Етимологија [уреди]
Геологија [уреди]
Црно море је највећи аноксични морски систем. Ово је резултат велике дубине и релативно малог салинитета (као и густине воде на већим дубинама. Слатка вода и морска вода мешају се само у горњих 100 до 150 метара, док се вода испод те границе (назване пиноклина) меша тек једном у хиљаду година. Због тога не долази до значајније размене плинова са површином, па органска материја у процесу труљења троши сав кисеоник. У овим условима, екстремофилни микроорганизми користе сулфат за оксидацију органске материје, при чему производе водоников сулфид и угљен диоксид. Ова мешавина је изразито токсична (дуже излагање може бити смртоносно за људе), па се цели живот у мору налази у слоју од око 180 m испод површине. Недостатак микроорганизама и киссеоника погодовао је очувању хиљаду година старих људских артефаката као што су корита бродова и остаци насеља.
Велике количине органске материје падају на дно мора па се акумулишу у седиментима са концентрацијом и до 20%. Ова врста седимената назива се сапропел.
Постоји консензус међу научницима око теорије да је Црно море пре последњег леденог доба било слатководно језеро (барем у горњим слојевима), и да је током леденог доба било знатно плиће. Али, развој Црног мора из језера у море је још увек предмет многих научних расправа.
Постоје разни сценарији плављење Црног мора и преображаја из језера у море. Вилијам Рајан и Валтер Питмен предложили су катастрофични модел, а неки други научници претпостављали су постепенији преображај.
Модели се разликују по различитим теоријама око нивоа воде у слатководном језеру у тренутку када је Средоземно море досегло висину при којој се могло прелити преко Дарданела и Босфора.
Са друге странем истраживање морског дна Егејског мора показује да је у 8. веку п. н. е. постојао јак прилив слатке воде из смера Црног мора.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
