Свилајнац

Свилајнац
Трг Маре Ресавкиње
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Свилајнац
Географски подаци
Географске координате	44° 13′ 28" СГШ 21° 11′ 30" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	15395
Остали подаци
Поштански број	35210 35211
Позивни број	035
Регистарска ознака	SV
Свилајнац  Свилајнац на мапи Србије

Свилајнац је градско насеље у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2002. било је 9395 становника (према попису из 1991. било је 9622 становника), док цела општина Свилајнац има око 35 000 становника.

Историја

Плодна подручја Велике Мораве и Ресаве била су насељена још у најдавнијим времнима. На рим просторима живели су прво Трачани, које су покорили Римљани и основали своју провинцију Горњу Мезију. Словени рано насељавају Ресаву, где су познати као Браничевци и Моравци. За Ресаву је посебно важан период од Српске деспотовине, када је овај крај доживео завидан економски и културни просперитет.

Први писани историјски спомници о ресавским селима потичу из 15. века. Свилајнац се први пут спомиње 1467. године, као село "Свилајнац са 30 кућа". Сматра се да је село добило име Свилајнац због тога што су се његови житељи бавили узгојем свилених буба и производили свилу. По документима из 1718. године, Свилајнац има свега 12 домова, а 1733. године село у ресавској прохији има 28 домова. Године 1930. записано је да је Свилајнац варош на реци Ресави и да се варош дели на: Чаршију, Бојачу, Влаовачку малу, Доњи крај, Запис и Циганску малу. Свилајнац у том тренутку има 1187 кућа са 5356 особа.

Свилајнац је одувек био познати трговачки и занатски град. Данас је то општински центар у плодној ресавској и моравској долини. Као значајан индустријски центар Србије задржао је дух старих времена и уз развој занатсва и трговине у граду су никли монгобројни угоститељски објекти. И данас се угоститељски објекти уређују и прилагођавају клијентели.

Географија

Мост преко Велике Мораве код Свилајнца

Свилајнац се налази на око 100 километара од Београда у смеру југ-исток, на обалама Велике Мораве и Ресаве. Град има 9.395, а цела општина око 25.511 становника.

Свилајнац се налази на 103 метара надморске висине, на координатама 44° 13′ 46" северне географске ширине и 21° 11′ 50" источне географске дужине.

Општина Свилајнац је природно - географски комбинација равничарског и брежуљастог рељефа, са умереном климом и плодним земљиштем, што је добра основа за најважнију делатност Доње Ресаве - пољопривреда. Налази се на месту где долина Ресаве сраста са долином Велике Мораве. Насеље Свилајнац, као центар истоимене општине са 22 насеља и површином од 32.640 хектара, налази се у Источној Србији у широј зони равничарског дела великоморавске долине, која преставља окосницу просторног развоја републике, дугорочно посматрано. Са друге стране, на око 4 km низводно од Свилајнца у Велику Мораву се улива река Ресава, која протиче кроз град и својом долином отвара - шири низијски део ослоњен на моравску низију, по чему се читава низија назива Ресава.

Привреда

Вековима су трговина и пољопривреда главне делатности, па и данас. Међутим почевши од 2008. оживљава се и индустрија града.

Традиција пољопривреде је настављена и проширена, а од средине 2010. Свилајнац је национални центар за организацију производње органске хране у области сточарства. У једној од три индустријске зоне општине послују два велика, међународна и извозно оријентисана, произвођача и прерађивача поврћа:

1. Три Стан фреш продјус (Tri Stan Fresh Produce), чији су капацитети 7 милиона тегли корнишона и цвекле годишње
2. Грин онли (Green Only), који производи зачинско биље (лук влашац, менту, таргон, руколу, першун, мирођију и касуљицу) за тржиште Европске уније.

Са почетком 2011. у Свилајнцу своју производњу расветних тела започиње и светски гигант Панасоник (Panasonic)

У току је реализација већег броја инвестиција у привреди.

Култура

Поморавље је релативно богато споменицима средњовековне културе, јер је то била позорница вазних историјских збивања. У трећој четвртини 13. века, под ударцима Турака, економски, политички и културни центар помера се на север у области Западне и Велике Мораве. Удаљени од изворних области Рашке и македонске школе, односно српско-византијске школе, моравски неимари стварају нове архитектонске комбинације у којима користе тековине својих претходника, али их у исто време освежавају новим елементима источњацког порекла. Тако настаје нова архитектонска школа под именом моравска школа. У непосредној близини Свилајнца налази се значајна школа-манастир Манасија. Остали мање познати манастири су Томић, Златенац и Миљков манастир.

Позориште

Зграда центра за културу је подигнута 1924. године за Соколско друштво „Душан Силни“. У истој згради је 1964. основан Раднички универзитет „Драгош Илић“, из кога је деведесетих година произишао садашњи Центар за културу Свилајнац.

Главна манифестација Центра за културу су "Синђелићеви дани", која се организује крајем маја у спомен ресавског војводе Стевана Синђелића и његових сабораца трагично страдалих на Чегру.

Позоришни амтеризам у Свилајнцу има дугу традицију и везује се са оснивање Читаонице омладине ресавске 1868. Данас је наше градско позориште једно од бољих аматерских позоришта у Србији, што потврђује и чињеница да је четири године пролазило регионалну селекцију и пласирало се на републички фестивал у Кули. Освајањем прве награде на овом фестивалу 2006. године, свилајначко позориште прошло је у виши ранг такмичења на Међународном фестивалу аматерских позоришта у Требињу, где су глумци појединачно освојили четири „Златне маске“.

Културно-уметничко друштво «Синђелић» настало из певачког друштва „Поклич“ које је основано 1869. године. Од 1945. године ради под називом „Милоје Живановић“, а од 1996. мења име у КУД „Синђелић“.

„Синђелић“ броји око 150 чланова и састоји се од дечјег, припремног и извођачког ансамбла.

Након вишедеценијског занемаривања и пропадања, великим залагањем локалне самоуправе, 2011. крећу радови на реконструкцији овог објекта.

Библиотека

• Ресавска библиотека Свилајнац

Знаменитости

• Споменик Мари Ресавкињи
• Споменик Стевану Синђелићу
• Алеја палих бораца
• Кућа Стевана Синђелића

Образовање

Почеци просветитељског рада у Свилајнцу везани су за прве деценије 19. века. Свилајнац још у Карађорђево време добија Малу школу (основну), мада први званични подаци говоре да се о школству у Свилајнцу може говорити тек од 1818, када кнез Милош шаље првог учитеља.

Брз економски развој допринео је проглашењу Свилајнца за варошицу 1846. године. Свилајнчани су схватили колики је значај културно-просветитељског рада па се 1857. год отвара Школа за женску децу. На Цвети 1860. године отворена је и Недељна школа, коју су похађали калфе и шегрти.

Значајан датум је и отварање Читаонице омладине ресавске, 3. априла 1868. године. Ту је никла идеја да се отвори Гимназија у Свилајнцу. После много труда, Свилајнчани добијају Гимназију.

У периоду од 1960. до 1964. Гимназија је радила као истурено одељење Гимназије у Јагодини. Године 1977. Гимназија и Школа за КВ раднике се интегришу у ОУР,, Драгош", а 1987. године формиран је Образовни центар усмереног образовања и васпитања „Лаза Стојановић".

Од Образовног центра 1. априла 1987. формиране су две самосталне школе – Пољопривредна школа и школа "Лаза Стојановић". Од 1990. Гимназија у Свилајнцу води се као истурено одељење Гимназије у Ћуприји, а у оквиру Машинске школе. Данас је гимназија део Средње школе "Свилајнац" у Свилајнцу.

2010. године у Свилајнцу је почео са радом Факултет еколошке пољопривреде Универзитета Едуконс. Настао је стратешким партнерством Универзитета Едуконс,Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац и општине Свилајнац. Циљ оснивања факултета је стварање стручног кадра у региону који ће се бавити производњом здравствено безбедне хране.

Високе и више школе:

• Висока пословна школа струковних студија Чачак
• Факултет еколошке пољопривреде Едуконс

Средње школе у Свилајнцу:

• Пољопривредно-ветеринарска школа Свилајнац
• Гимназија Свилајнац
• Средња школа Свилајнац

Основне школе у Свилајнцу:

• ОШ Јован Јовановић Змај

Демографија

У насељу Свилајнац живи 7431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 3141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			8.930	95,05%
Роми			182	1,93%
Црногорци			31	0,32%
Хрвати			29	0,30%
Македонци			22	0,23%
Југословени			14	0,14%
Румуни			9	0,09%
Власи			5	0,05%
Словенци			4	0,04%
Бугари			3	0,03%
Муслимани			2	0,02%
Украјинци			1	0,01%
Мађари			1	0,01%
Албанци			1	0,01%
непознато			95	1,01%

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 5046 1953. 5049 1961. 5895 1971. 7762 1981. 9340 1991. 9622 8568 2002. 10497 9395

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	24			37
80+	68			110
75-79	140			185
70-74	196			280
65-69	225			308
60-64	218			263
55-59	235			265
50-54	350			363
45-49	364			381
40-44	317			348
35-39	273			326
30-34	319			344
25-29	307			355
20-24	283			314
15-19	270			301
10-14	309			240
5-9	296			297
0-4	245			239
просек	38.3			40.6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1559 1578 1927 2529 3006 3093 3141

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 621 770 614 666 215 186 42 14 8 5 2.99

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	3589	885	2427	153	108	16
Женски	4180	768	2450	679	248	35

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1713	160	1	3	337	162	65	352	57	72
Женски	1462	68	-	-	221	51	4	415	76	29
Оба	3175	228	1	3	558	213	69	767	133	101
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	16	49	168	91	71	49	-	-	60
Женски	25	33	104	125	225	49	2	-	35
Оба	41	82	272	216	296	98	2	-	95

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• http://www.svilajnac.com
• http://www.svilajnac001.co.yu
• http://www.kdsvilajnac.g0g.net
• Пољопривредно-ветеринарска школа
• Гимназија Свилајнац
• Прва дама Свилајнца „најжена у бизнису“ („Политика“, 5. фебруар 2011)

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Свилајнац