Свилајнац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свилајнац

Трг Маре Ресавкиње
Трг Маре Ресавкиње

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Поморавски
Општина Свилајнац
Становништво
Становништво (2011) 9131
Положај
Координате 44°13′28″N 21°11′30″E / 44.224333, 21.191666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Свилајнац на мапи Србије
{{{alt}}}
Свилајнац
Свилајнац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 35210

35211

Позивни број 035
Регистарска ознака SV


Координате: 44° 13′ 28" СГШ, 21° 11′ 30" ИГД

Свилајнац је градско насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 9131 становника (према попису из 2002. било је 9395 становника, а према оном из 1991. било је 9622). У општини Свилајнац има 22 насеља (један град и двадесет једно село).

Историја[уреди]

Плодна подручја Велике Мораве и Ресаве била су насељена још у најдавнијим времнима. На рим просторима живели су прво Трачани, које су покорили Римљани и основали своју провинцију Горњу Мезију. Словени рано насељавају Ресаву, где су познати као Браничевци и Моравци. За Ресаву је посебно важан период од Српске деспотовине, када је овај крај доживео завидан економски и културни просперитет.

Први писани историјски спомници о ресавским селима потичу из 15. века. Свилајнац се први пут спомиње 1467. године, као село „Свилајнац са 30 кућа“. Сматра се да је село добило име Свилајнац због тога што су се његови житељи бавили узгојем свилених буба и производили свилу. По документима из 1718. године, Свилајнац има свега 12 домова, а 1733. године село у ресавској прохији има 28 домова. Године 1930. записано је да је Свилајнац варош на реци Ресави и да се варош дели на: Чаршију, Бојачу, Влаовачку малу, Доњи крај, Запис и Циганску малу. Свилајнац у том тренутку има 1187 кућа са 5356 особа.

Свилајнац је одувек био познати трговачки и занатски град. Данас је то општински центар у плодној ресавској и моравској долини. Као значајан индустријски центар Србије задржао је дух старих времена и уз развој занатсва и трговине у граду су никли монгобројни угоститељски објекти. И данас се угоститељски објекти уређују и прилагођавају клијентели.

Географија[уреди]

Мост преко Велике Мораве код Свилајнца

Свилајнац се налази на око 100 километара од Београда у смеру југ-исток, на обалама Велике Мораве и Ресаве. Град има 9.395, а цела општина око 25.511 становника.

Свилајнац се налази на 103 метара надморске висине, на координатама 44º19'10 и 44°03'20 северне географске ширине и 21º08' и 21º25 источне географске дужине.

Општина Свилајнац је природно - географски комбинација равничарског и брежуљастог рељефа, са умереном климом и плодним земљиштем, што је добра основа за најважнију делатност Доње Ресаве - пољопривреда. Налази се на месту где долина Ресаве сраста са долином Велике Мораве. Насеље Свилајнац, као центар истоимене општине са 22 насеља и површином од 32.640 хектара, налази се у Источној Србији у широј зони равничарског дела великоморавске долине, која представља окосницу просторног развоја републике, дугорочно посматрано. Са друге стране, на око 4 km низводно од Свилајнца у Велику Мораву се улива река Ресава, која протиче кроз град и својом долином отвара - шири низијски део ослоњен на моравску низију, по чему се читава низија назива Ресава.

Привреда[уреди]

Вековима су трговина и пољопривреда главне делатности, па и данас. Међутим почевши од 2008. оживљава се и индустрија града.

Традиција пољопривреде је настављена и проширена, а од средине 2010. Свилајнац је национални центар за организацију производње органске хране у области сточарства. У једној од три индустријске зоне општине послују два велика, међународна и извозно оријентисана, произвођача и прерађивача поврћа:

  1. Три Стан фреш продјус (Tri Stan Fresh Produce)[1], чији су капацитети 7 милиона тегли корнишона и цвекле годишње
  2. Грин онли (Green Only)[2], који производи зачинско биље (лук влашац, менту, таргон, руколу, першун, мирођију и касуљицу) за тржиште Европске уније.

Са почетком 2011. у Свилајнцу своју производњу расветних тела започиње и светски гигант Панасоник (Panasonic)[3]

У току је реализација већег броја инвестиција у привреди.

Култура[уреди]

Поморавље је релативно богато споменицима средњовековне културе, јер је то била позорница вазних историјских збивања. У трећој четвртини 13. века, под ударцима Турака, економски, политички и културни центар помера се на север у области Западне и Велике Мораве. Удаљени од изворних области Рашке и македонске школе, односно српско-византијске школе, моравски неимари стварају нове архитектонске комбинације у којима користе тековине својих претходника, али их у исто време освежавају новим елементима источњацког порекла. Тако настаје нова архитектонска школа под именом моравска школа. У непосредној близини Свилајнца налази се значајна школа-манастир Манасија. Остали мање познати манастири су Томић, Златенац и Миљков манастир.

Позориште[уреди]

Зграда центра за културу је подигнута 1924. године за Соколско друштво „Душан Силни“. У истој згради је 1964. основан Раднички универзитет „Драгош Илић“, из кога је деведесетих година произишао садашњи Центар за културу Свилајнац.

Главна манифестација Центра за културу су „Синђелићеви дани“, која се организује крајем маја у спомен ресавског војводе Стевана Синђелића и његових сабораца трагично страдалих на Чегру.

Позоришни амтеризам у Свилајнцу има дугу традицију и везује се са оснивање Читаонице омладине ресавске 1868. Данас је наше градско позориште једно од бољих аматерских позоришта у Србији, што потврђује и чињеница да је четири године пролазило регионалну селекцију и пласирало се на републички фестивал у Кули. Освајањем прве награде на овом фестивалу 2006. године, свилајначко позориште прошло је у виши ранг такмичења на Међународном фестивалу аматерских позоришта у Требињу, где су глумци појединачно освојили четири „Златне маске“.

Културно-уметничко друштво «Синђелић» настало из певачког друштва „Поклич“ које је основано 1869. године. Од 1945. године ради под називом „Милоје Живановић“, а од 1996. мења име у КУД „Синђелић“.

„Синђелић“ броји око 150 чланова и састоји се од дечјег, припремног и извођачког ансамбла.

Након вишедеценијског занемаривања и пропадања, великим залагањем локалне самоуправе, 2011. крећу радови на реконструкцији овог објекта.

Библиотека[уреди]

Познати рођени у Свилајнцу[уреди]

Знаменитости[уреди]

Образовање[уреди]

Почеци просветитељског рада у Свилајнцу везани су за прве деценије 19. века. Свилајнац још у Карађорђево време добија Малу школу (основну), мада први званични подаци говоре да се о школству у Свилајнцу може говорити тек од 1818, када кнез Милош шаље првог учитеља.

Брз економски развој допринео је проглашењу Свилајнца за варошицу 1846. године. Свилајнчани су схватили колики је значај културно-просветитељског рада па се 1857. год отвара Школа за женску децу. На Цвети 1860. године отворена је и Недељна школа, коју су похађали калфе и шегрти.

Значајан датум је и отварање Читаонице омладине ресавске, 3. априла 1868. године. Ту је никла идеја да се отвори Гимназија у Свилајнцу. После много труда, Свилајнчани добијају Гимназију.

У периоду од 1960. до 1964. Гимназија је радила као истурено одељење Гимназије у Јагодини. Године 1977. Гимназија и Школа за КВ раднике се интегришу у ОУР „Драгош“, а 1987. године формиран је Образовни центар усмереног образовања и васпитања „Лаза Стојановић“.

Од Образовног центра 1. априла 1987. формиране су две самосталне школе – Пољопривредна школа и школа „Лаза Стојановић“. Од 1990. Гимназија у Свилајнцу води се као истурено одељење Гимназије у Ћуприји, а у оквиру Машинске школе. Данас је гимназија део Средње школе „Свилајнац“ у Свилајнцу.

2010. године у Свилајнцу је почео са радом Факултет еколошке пољопривреде Универзитета Едуконс. Настао је стратешким партнерством Универзитета Едуконс, Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац и општине Свилајнац. Циљ оснивања факултета је стварање стручног кадра у региону који ће се бавити производњом здравствено безбедне хране.

Високе и више школе:

  • Висока пословна школа струковних студија Чачак
  • Факултет еколошке пољопривреде Едуконс

Средње школе у Свилајнцу:

  • Пољопривредно-ветеринарска школа са домом ученика „Свилајнац”
  • Гимназија Свилајнац
  • Средња школа Свилајнац

Основне школе у Свилајнцу:

  • ОШ Јован Јовановић Змај Свилајнац

Остале основне школе у општини Свилајнац:

  • ОШ Вожд Карађорђе Кушиљево
  • ОШ Бранко Радичевић Седларе
  • ОШ Стеван Синђелић Војска

Демографија[уреди]

У насељу Свилајнац живи 7431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 3141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
8.930 95,05%
Роми
  
182 1,93%
Црногорци
  
31 0,32%
Хрвати
  
29 0,30%
Македонци
  
22 0,23%
Југословени
  
14 0,14%
Румуни
  
9 0,09%
Власи
  
5 0,05%
Словенци
  
4 0,04%
Бугари
  
3 0,03%
Муслимани
  
2 0,02%
Украјинци
  
1 0,01%
Мађари
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
95 1,01%
График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5046 [5]
1953. 5049
1961. 5895
1971. 7762
1981. 9340
1991. 9622 8568
2002. 10497 9395
2011. 9131


Референце[уреди]

  1. ^ http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=4949
  2. ^ http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3839
  3. ^ Blic Online | „Panasonik“ u Svilajncu počeo probnu proizvodnju, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :