Речни монитор класе Енс
Речни монитори класе Енс[1] изграђени су за Аустроугарску морнарицу током 1913-1915 године. Изграђена су два монитора Енс-класе: СМС Енс и СМС Ин. Дунавски монитори су били веома успешни бродови за то доба. Монитори СМС Енс и СМС Ин уведени су састав Аустроугарске Дунавска флотиле. Током Првog светскog ратa учествовали су у борбама на Дунаву од Београда до Црног мора. 1918. уврштени су у састав такозваног Црноморског одреда. Бродови су преживели Први светски рат. СМС Енс пребачени је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевину Југославију) као репарација и преименован у Драва. СМС Ин је 22/9/1917. је на доњем Дунаву код Брајле наишао мину и потонуо. 18.11.1917. извађен је са дна и одвучен је на поправку у Будимпешту. Поправка није завршена до краја рата. 21.3.1919. Брод је 13.4.1919 прешао под контролу Мађарске совјетске републике и преименован је у Ујвидек. Крајем јула 1919., након поправке добио је име Марк и преузела га је мађарска Дунавска флотила. На основу уговора о подели бродова Аустроугарске флоте пребачен је у Румунију 15.4.1920. И преименован у Басарабијау.
Бродови[уреди | уреди извор]
| Брод | Број градње | Бродоградилиште[2] | Положена кобилица[2] | Поринуће[2] | Уведен у службу[2] | Судбина |
|---|---|---|---|---|---|---|
| СМС Енс[3] | 507 | Stabilimento Tecnico Trieste, Linz, A, | новембар 1913. | јули 1914. | октобар 1914. | У Југославију 12.1918, Драва, потопљен 11. априла 1941.[4] |
| СМС Ин[5] | 1200 | Ганз & Данубиус, Ујпешт | новембар 1913. | фебруар 1915. | аптил 1915. | у Румунију 15.4.1920. Басарабија |
Опис и карактеристике[уреди | уреди извор]
.jpg)
Главне димензије[уреди | уреди извор]
Главне димензије речних монитора Еннс-класе су: укупна дужина од 57,9 м, ширина 10,3 м, газ 1,3 м. и депласман 540 тона. Оклоп: бок и преграде 40 мм палуба 25 мм, купола топа 50 мм, Командни мост 50 мм. Посада се састојала од 95 чланова.
Погон[уреди | уреди извор]
Погон речних монитора Енс-класе се састојао од две парне машине троструке експанзије, од којих је свака имала по 750 КС и покретала по једну пропелерску осовину са пропелером. Пару су обезбеђивали два котла са водо грејним цевима типа Јароу. Укупна инсталисана снага износила је 1.500 КС / 1.100 Кв. Имали су складишта за 75 тоне мазута. Максимална брзина им је била 13,5 чворова (25 км/ч). Акциони радијус је износио 700 km при брзини од 10 чворова.
Наоружање[уреди | уреди извор]
Главно наоружање речних монитора Енс-класе
| Врста оруђа | Број цеви | Број оруђа | Дужина цеви | Домет | Граната у минути | Дебљина куполе |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Бродски топ 120 mm | двоцевни | 1 | 45 калибара | 15000 м | - | 50 |
| Бродска хаубица 120 mm | једноцевни | 2 | 10 калибара | 6.000 м | - | 50 |
| Бродски ПА топ 66 mm | једноцевни | 2 | 26 калибара | - | - | - |
| Митраљез 8/80 | једноцевни | 6 | - | - | - | - |
Каријера[уреди | уреди извор]
СМС Енс[3] био је речни монитора клас Енс. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобра 1914.. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. СМС Енс је 20.12.1918. пребачен у Београд и уведен је у састав југословенске речне флотиле. У јануару 1919. године преименована је у Драву. Резултатом поделе аустроугарске флоте 15.4.1920. Он је званично додељен Краљевини Југославији.
СМС Ин[5] био је речни монитора клас Енс. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобра 1915. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. 22/9/1917. је на доњем Дунаву код Брајле наишао мину и потонуо. 18.11.1917. извађен је са дна и одвучен је на поправку у Будимпешту. Поправка није завршена до краја рата. 21.3.1919. Брод је 13.4.1919 прешао под контролу Мађарске совјетске републике и преименован је у Ујвидек. Крајем јула 1919., након поправке добио је име Марк и преузела га је мађарска Дунавска флотила. На основу уговора о подели бродова Аустроугарске флоте пребачен је у Румунију 15.4.1920. И преименован у Басарабију.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Gorin 2014.
- ^ а б в г Greger 1976, стр. 142.
- ^ а б S.M.S. ENNS 2019.
- ^ Chesneau 1980, стр. 357.
- ^ а б S.M.S. INN 2019.
Литература и извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Greger, René (1976). Austro-Hungarian Warships of World War I. London, England: Allan. ISBN 978-0-7110-0623-2.
- Gardiner, Robert, ур. (1985). Conway's All the World's Fighting Ships, 1906–1921. London, England: Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-245-5.
- Jane's Information Group (1990) [1919]. Jane's Fighting Ships of World War I. London, England: Studio Editions. ISBN 978-1-85170-378-4.
- Chesneau, Roger, ур. (1980). Conway's All the World's Fighting Ships, 1922–1946. London, England: Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-146-5.
Извори[уреди | уреди извор]
- Gorin, Ivan (2014). „ENNS river monitors (1914-1915)”. Gorin Ivan. Приступљено 12. 12. 2019.
- S.M.S. ENNS (2019). „DRAVA ex S.M.S. ENNS”. Hajoregiszter. Приступљено 12. 12. 2019.
- S.M.S. INN (2019). „KERCS exBASARABIA exMARX exÚJVIDÉK ex S.M.S. INN”. Hajoregiszter. Приступљено 12. 12. 2019.
