Речни монитор класе Енс

С Википедије, слободне енциклопедије

Речни монитори класе Енс[1] изграђени су за Аустроугарску морнарицу током 1913-1915 године. Изграђена су два монитора Енс-класе: СМС Енс и СМС Ин. Дунавски монитори су били веома успешни бродови за то доба. Монитори СМС Енс и СМС Ин уведени су састав Аустроугарске Дунавска флотиле. Током Првog светскog ратa учествовали су у борбама на Дунаву од Београда до Црног мора. 1918. уврштени су у састав такозваног Црноморског одреда. Бродови су преживели Први светски рат. СМС Енс пребачени је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевину Југославију) као репарација и преименован у Драва. СМС Ин је 22/9/1917. је на доњем Дунаву код Брајле наишао мину и потонуо. 18.11.1917. извађен је са дна и одвучен је на поправку у Будимпешту. Поправка није завршена до краја рата. 21.3.1919. Брод је 13.4.1919 прешао под контролу Мађарске совјетске републике и преименован је у Ујвидек. Крајем јула 1919., након поправке добио је име Марк и преузела га је мађарска Дунавска флотила. На основу уговора о подели бродова Аустроугарске флоте пребачен је у Румунију 15.4.1920. И преименован у Басарабијау.


Бродови[уреди | уреди извор]

Брод Број градње Бродоградилиште[2] Положена кобилица[2] Поринуће[2] Уведен у службу[2] Судбина
СМС Енс[3] 507 Stabilimento Tecnico Trieste, Linz, A, новембар 1913. јули 1914. октобар 1914. У Југославију 12.1918, Драва,
потопљен 11. априла 1941.[4]
СМС Ин[5] 1200 Ганз & Данубиус, Ујпешт новембар 1913. фебруар 1915. аптил 1915. у Румунију 15.4.1920. Басарабија
Monitor SMS Enns

Опис и карактеристике[уреди | уреди извор]

Парна клипна машина тростепене екстанзије. Пара под високим притиском (црвено) долази из котла (бојлера) и пролази кроз цилиндре са високим притиском (црвено), средњим притиском(жуто) и ниским притиском (плаво). Пара ниског притиска (плаво) затим иде у кондензатор паре ради поновне употребе у котлу.
Јароу котao са водогрејним цевима

Главне димензије[уреди | уреди извор]

Главне димензије речних монитора Еннс-класе су: укупна дужина од 57,9 м, ширина 10,3 м, газ 1,3 м. и депласман 540 тона. Оклоп: бок и преграде 40 мм палуба 25 мм, купола топа 50 мм, Командни мост 50 мм. Посада се састојала од 95 чланова.

Погон[уреди | уреди извор]

Погон речних монитора Енс-класе се састојао од две парне машине троструке експанзије, од којих је свака имала по 750 КС и покретала по једну пропелерску осовину са пропелером. Пару су обезбеђивали два котла са водо грејним цевима типа Јароу. Укупна инсталисана снага износила је 1.500 КС / 1.100 Кв. Имали су складишта за 75 тоне мазута. Максимална брзина им је била 13,5 чворова (25 км/ч). Акциони радијус је износио 700 km при брзини од 10 чворова.

Наоружање[уреди | уреди извор]

Главно наоружање речних монитора Енс-класе

Врста оруђа Број цеви Број оруђа Дужина цеви Домет Граната у минути Дебљина куполе
Бродски топ 120 mm двоцевни 1 45 калибара 15000 м - 50
Бродска хаубица 120 mm једноцевни 2 10 калибара 6.000 м - 50
Бродски ПА топ 66 mm једноцевни 2 26 калибара - - -
Митраљез 8/80 једноцевни 6 - - - -

Каријера[уреди | уреди извор]

СМС Енс[3] био је речни монитора клас Енс. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобра 1914.. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. СМС Енс је 20.12.1918. пребачен у Београд и уведен је у састав југословенске речне флотиле. У јануару 1919. године преименована је у Драву. Резултатом поделе аустроугарске флоте 15.4.1920. Он је званично додељен Краљевини Југославији.

СМС Ин[5] био је речни монитора клас Енс. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобра 1915. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. 22/9/1917. је на доњем Дунаву код Брајле наишао мину и потонуо. 18.11.1917. извађен је са дна и одвучен је на поправку у Будимпешту. Поправка није завршена до краја рата. 21.3.1919. Брод је 13.4.1919 прешао под контролу Мађарске совјетске републике и преименован је у Ујвидек. Крајем јула 1919., након поправке добио је име Марк и преузела га је мађарска Дунавска флотила. На основу уговора о подели бродова Аустроугарске флоте пребачен је у Румунију 15.4.1920. И преименован у Басарабију.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература и извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]