Речни монитор класе Кереш

С Википедије, слободне енциклопедије

Речни монитори класе Кереш[1][2] изграђени су за Аустроугарску морнарицу током 1891-1892 године. Изграђена су два монитора Кереш-класе: СМС Кереш и СМС Самош. Дунавски монитори су били веома успешни бродови за то доба. Монитори СМС Кереш и СМС Самош уведени су састав Аустроугарске Дунавска флотиле. Током Првog светскog ратa учествовали су у борбама на Дунаву од Београда до Црног мора. 1918. уврштени су у састав такозваног Црноморског одреда. Бродови су преживели Први светски рат. СМС Кереш пребачени је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевину Југославију) као репарација и преименован у Morava. СМС Самош је претворен у багер.

Речни монитори класе Кереш[уреди | уреди извор]

Брод Број градње Бродоградилиште[3] Положена кобилица[3] Поринуће[3] Уведен у службу[3] Судбина
СМС Кереш[4] 400 Шонихен-Хартман[5], Ујпешт март 1891. фебруар 1892. април 1892. Морава, потопљен 11. априла 1941.[6]
СМС Самош[7] 440 Шонихен-Хартман[5], Ујпешт децембар 1891. 25. август 1892. октобар 1892. претворем у багер 1/1921

Опис и конструкција[уреди | уреди извор]

Парна клипна машина тростепене екстанзије. Пара под високим притиском (црвено) долази из котла (бојлера) и пролази кроз цилиндре са високим притиском (црвено), средњим притиском(жуто) и ниским притиском (плаво). Пара ниског притиска (плаво) затим иде у кондензатор паре ради поновне употребе у котлу.
Јароу котao са водогрејним цевима

Опис[уреди | уреди извор]

Речни монитори Кереш-класе[2], изграђени су за Аустроугарску морнарицу и були су у саставу Аустроугарске речне флотиле у периоду од 1891. до 1918. године.

Конструкција[уреди | уреди извор]

Главне димензије речних монитора Кереш-класе су: депласман 448 тона, дужина 54,0 метра, ширина 9,0 метара и газ 1,20 метра. Оклоп:

  • СМС Корош: бок 50 мм, палуба 19 мм, Командни мост 75 мм.
  • СМС Самош: бок 50 мм, палуба 19 мм, Командни мост 50 мм.

Посада се састојала од:72 особе. [3]

Погон брода[уреди | уреди извор]

Погон речних монитора Кереш-класе се састојао од две парне машине троструке експанзије, од којих је свака имала по 600 КС и покретала по једну пропелерску осовину са пропелером. Пару су обезбеђивали два котла са водо грејним цевима типа Јароу. [3] Укупна инсталисана снага износила је 1.200 КС / 1.287 Кв. Имао је складишта за 60 тона угља.[8] Максимална брзина му је била 10 чворова (18,5 км/ч). Акциони радијус је износио 1296 километара при брзини од 10 чворова.

Наоружање[уреди | уреди извор]

Главно наоружање речних монитора Кереш-класе[3]

Врста оруђа Број цеви Број оруђа Дужина цеви Домет Граната у минути Дебљина куполе
Бродски топ 120 mm једноцевни 2 35 калибара - 31 -
Бродски ПА топ 66 mm једноцевни 2 42 калибара - 37 -
Митраљез 8/80 једноцевни 2 - - 80 -

Каријера[уреди | уреди извор]

СМС Корош[4] био је речни монитор Кереш-класе. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу априла 1892. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. Након кратке службе у Народној Републији Мађарској. На крају рата, био је пребачен новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевини Југославији) и преименована у Морава. Морава је лужила током читавог међуратног периода у Речној флотили Краљевине Југославије. СМС Самош био је речни монитор Корош-класе. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобара 1892. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. На крају рата, био је пребачен је у Народну Републику Мађарску и претворен у багер јануара 1921. године.

СМС Самош[7] био је речни монитор Кереш-класе. Изграђен за Аустроугарску морнарицу. Уведен је у службу октобара 1892. године. Брод је био у саставу Дунавске флотиле и борио се током Првог светског рата се против разних савезничких снага на Дунаву од Београда до Црног мора. На крају рата, био је пребачен је у Народну Републику Мађарску и претворен у багер јануара 1921. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература и извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]