Росарио Кастељанос

Росарио Кастељанос Фигероа
Лични подаци
Датум рођења	(1925-05-25)25. мај 1925.
Место рођења	Мексико Сити, Мексико
Датум смрти	7. август 1974.(1974-08-07) (49 год.)
Место смрти	Тел Авив, Израел

Росарио Кастељанос Фигероа (шпански изговор: [roˈsaɾjo kasteˈʝanos]; Мексико Сити, 25. мај 1925 — Тел Авив, 7. август 1974) била је мексички песник и писац. Била је један од најважнијих мексичких књижевних гласова у прошлом веку. Током свог живота, елоквентно је писала о питањима културе и родне репресије, а њен рад је утицао на мексичку феминистичку теорију и културолошке студије. Иако је умрла млада, женама је отворила врата мексичке књижевности и оставила наслеђе које и данас има одјека.

Живот

Рођена у Мексико Ситију, Кастељанос је одрасла у Комитану у близини ранча своје породице у јужној држави Чијапас. Била је интровертна млада девојка, која је приметила невоље домородачких Маја које су радиле за њену породицу.

Срећа њене поредице се изненада променила када је председник Лазаро Карденас увео земљишну реформу и политику еманципације сељака која је породици одузела већи део поседа. Са петнаест година, Кастеланос и њени родитељи преселили су се у Мексико Сити. Године 1948. оба њена родитеља су умрла у несрећи. Постала је сироче са 23 године.

Иако је остала интровертна, придружила се групи мексичких и централноамеричких интелектуалаца, много је читала и почела да пише. Студирала је филозофију и књижевност на УНАМ-у (Национални аутономни универзитет Мексика), где је касније предавала, и придружила се Националном институту за староседеоце, пишући сценарије за луткарске представе које су приређиване у сиромашним регионима ради промовисања писмености. Институт је основао председник Карденас. Такође је писала недељну колумну за новине Excélsior.

Удала се за Рикарда Гуера Техаду, професора филозофије, 1958. Рођење њиховог сина Габријела Гера Кастељаноса 1961. (сада ради као политиколог) био је важан тренутак у њеном животу; пре рођења сина патила је од депресије након неколико побачаја. Међутим, она и Гуера су се развели након тринаест година брака, пошто је Гера био неверан. Њен лични живот обележио је тежак брак и континуирана депресија, али је велики део свог рада и енергије посветила одбрани женских права, по чему је упамћена као симбол латиноамеричког феминизма.

Поред свог књижевног рада, Кастељанос је обављала неколико државних функција. Као признање за допринос мексичкој књижевности, Кастеланос је 1971. именована за амбасадора у Израелу.

Оне је 7. августа 1974. умрла у Тел Авиву услед последица несреће са струјом. Неки су спекулисали да је несрећа заправо самоубиство. Мексичка списатељица Марта Серда, на пример, написала је новинарки Лусини Катман : „Верујем да је извршила самоубиство, иако је већ неко време осећала да је мртва. Међутим, нема доказа који подржавају такву тврдњу.

Надгробни споменик Кастељаносове

Током своје каријере, Кастељанос је писала поезију, есеје, једну велику драму и три романа.

Године 1958. добила је награду Чиапас, за Balún Canán, а две године након награде Ксавијер Виљарутија, за Ciudad Real.. Између осталих награда које су уследиле, награда Сор Хуана Инес де ла Круз (1962), награда Карлос Троује за књижевност (1967) и награда Елијас Сураски (1972).

Поред тога, неколико јавних места носи њено име.

Одабрана дела

• Balún-Canán Fondo de Cultura Economica, 1957; 2007, ISBN 9789681683030
• Poemas (1953–1955), Colección Metáfora, 1957
• Ciudad Real: Cuentos, 1960; Penguin Random House Grupo Editorial México, 2007, ISBN 9786071108654
• Oficio de tinieblas 1962; 2013, Grupo Planeta – México, ISBN 978-607-07-1659-1
• Álbum de familia (1971)
• Poesía no eres tú; Obra poética: 1948–1971 1972; Fondo de Cultura Economica, 2004, ISBN 9789681671174
• Mujer que sabe latín . . . 1973; Fondo de Cultura Economica, 2003, ISBN 9789681671167
• El eterno femenino: Farsa 1973; Fondo de Cultura Economica, 2012, ISBN 9786071610829
• Bella dama sin piedad y otros poemas, Fondo de Cultura Económica, 1984, ISBN 9789681617332
• Los convidados de agosto. Ediciones Era. 1964. ISBN 978-968-411-203-2. 
• Declaración de fe Penguin Random House Grupo Editorial México, 2012, ISBN 9786071119339
• La muerte del tigre SEP, 198?
• Cartas a Ricardo (1994)
• Rito de iniciación 1996; 2012, Penguin Random House Grupo Editorial México, ISBN 978-607-11-1935-3
• Sobre cultura femenina. Fondo de Cultura Económica. 2005. ISBN 978-968-16-7465-6. 

Преводи на енглески

• The Nine Guardians: a Novel, Translator Irene Nicholson, Readers International, 1992, ISBN 9780930523909
• The Book of Lamentations. Translator Esther Allen. Penguin Books. 1998. ISBN 978-0-14-118003-8.  (Oficio de tinieblas)
• A Rosario Castellanos Reader: An Anthology of Her Poetry, Short Fiction, Essays and Drama. Maureen Ahern. University of Texas Press. 28. 6. 2010. стр. 1—. ISBN 978-0-292-78989-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• City of Kings, преводилац Robert S. Rudder, Gloria Chacón de Arjona, Latin American Literary Review Press, 1993, ISBN 9780935480634, OCLC 39164857
• The selected poems of Rosario Castellanos, преводилац Magda Bogin, Saint Paul, Minn.: Graywolf Press, 1988. OCLC 88081023OCLC 88081023

Додатна литература

• Ahern, Maureen. Rosario Castellanos. Latin American Writers. 3 vols. Ed. Solé/Abreu. NY: Charles Scribner's Sons, 1989, III: 1295–1302.
• ___. "Rosario Castellanos". Spanish American Woman Writers: A Bio-Bibliographical Source Book. Ed. Diane E. Marting. Westport/London: Greenwood Press, 1990: 140–155.
• Anderson, Helene M. "Rosario Castellanos and the Structures of Power". Contemporary Women Authors of Latin America. Ed. Doris Meyer & Margarite Fernández Olmos. NY: Brooklyn College Humanities Institute Series, Brooklyn College, 1983: 22–31.
• Bellm, Dan. "A Woman Who Knew Latin." The Nation. (26 June 1989): 891–893.
• Brushwood, John S. The Spanish American Novel: A Twentieth Century Survey. Austin, TX: University of Texas Press, 1975., pp. 237–238.
• Castillo, Debra A. Talking Back: Toward a Latin American Feminist Literary Criticism. Ithaca: Cornell University Press, 1992.
• Juárez Torres, Francisco. La poesia indigenista en cuatro poetas latinoamericanos: Manuel González Prada, Gabriela Mistral, Pablo Neruda y Rosario Castellanos. Ann Arbor: UMI, 1990.
• Kintz, Linda. Title: The Subject's Tragedy: Political Poetics, Feminist Theory, and Drama. Ann Arbor : University of Michigan Press, 1992.
• Laín Corona, Guillermo. "Infancia y opresión en Balún Canán, de Rosario Castellanos. La niña como eje temático y estructural de la novela". Bulletin of Hispanic Studies, 88.7 (2011): 777–794.
• Medeiros-Lichem, María Teresa. "Rosario Castellanos: The Inclusion of Plural Languages and the Problematic of Class and Race in Texts Written by Women". In Reading the Feminine Voice in Latin American Women's Fiction: From Teresa de la Parra to Elena Poniatowska and Luisa Valenzuela. New York/Bern: Peter Lang, 2002: 84–99.
• Melendez, Priscilla. "Genealogia y escritura en Balún-Canán de Rosario Castellanos" MLN 113.2 (March 1998) (Hispanic Issue): 339–363.
• Meyer, Doris. Reinterpreting the Spanish American Essay: Women Writers of the 19th and 20th Centuries. Austin : University of Texas Press, 1995.
• Schaefer, Claudia. Textured Lives: Women, Art, and Representation in Modern Mexico. Tucson: University of Arizona Press, 1992.
• Schwartz, Kessel. A New History of Spanish American Fiction. Vol. 2. Coralal Gables: University of Florida Press, 1971: 299–301.
• Turner, Harriet S. "Moving Selves: The Alchemy of Esmero (Gabriela Mistral, Gloria Riestra, Rosario Castellanos, and Gloria Fuertes)". In the Feminine Mode: Essays on Hispanic Women Writers. Eds, Noël Valis and Carol Maier. Lewisburg: Bucknell University press, 1990: 227–245.
• Ward, Thomas. La resistencia cultural: la nación en el ensayo de las Américas. Lima: Universidad Ricardo Palma, 2004: 269–275.