Тел Авив

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тел Авив
хеб. תל אביב-יפו
арап. ‏تل أبيب يافا‎

Tel Aviv Collage 2.JPG
Тел Авив

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Израела Израел
Округ Тел Авив
Основан 1909.
Становништво
Становништво (2013) 414.000 (2013) (процена)
Агломерација 3,850,200
Географске карактеристике
Координате 32°04′00″N 34°46′00″E / 32.066667, 34.783333
Површина 51,8 км²
Тел Авив на мапи Израела
{{{alt}}}
Тел Авив
Тел Авив на мапи Израела
Остали подаци
Градоначелник Рон Хулдаи
Веб-страна www.tel-aviv.gov.il


Координате: 32° 04′ 00" СГШ, 34° 46′ 60" ИГД
Тел Авив (хеб. תל אביב-יפו, арап. ‏تل أبيب يافا‎) је град у Израелу у округу Тел Авив, на обали Средоземног мора. Тел Авив је такође и део највеће и најнасељеније метрополе у Израелу, знаног под називом Гуш Дан. Други је град по величини у земљи. Шире подручје, које се протеже дужином од 14 km обалом Средоземља, обухвата посебне општине са приближно 3,850,100 становника. Према процени из 2007. у граду је живело 405.400 становника и по томе је Тел Авив други по величини град у Израелу, иза Јерусалима. Површина града износи 50,5 km².

Назив[уреди]

Назив града је после много разних предлога (нпр. Херзлија) изабран 1910. година. Хебрејски назив је изабран у духу идеје о обнављању старое јеврејске домовине. Тев Авив је сложен од старих хебрејских речи „тел“ (брежуљак и тип блискоисточног археолошког локалитета) и „авив“ (хебрејски „пролеће“ као симбол обнове). Дословно значи „пролећни брежуљак“. Име града је истовремено и хебрејски наслов дела Теодора Херцла Старонова земља коју је с немачког превео ционистички пољски вођа Нахум Соколов.

Историја[уреди]

План Тел Авива - 1925

Град је основан 1909. године на рубовима древног лучког града Јафа. Растом, град је убрзо обухватио у то време већински арапску Јафу. Тел Авив и Јафа су 1950. године спојени у једну управну јединицу, а две године касније је постао главни град Израела. Тел Авив је привредно средиште Израела где се налази берза вредносних папира Тел Авив, уреди бројних компанија као и истраживачки и развојни центри. Плаже, барови, трговачки центри и секуларни живот чине овај град занимљивим туристичким одредиштем. Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Архитектура[уреди]

Рану архитектуру су чинили углавном приземни објекти источноевропског типа. У 20-им годинема 20. века дошла је мода комбинације оријенталног стила и европске архитектуре као што су куполе и лукови и орнаменталне облоге. Градња се одвијала на основу Гедесовог плана о „вртном граду“ Спратне и двоспратне зграде су оивичене јавним парковима. 20. година је откривен стил Баухауса који су собом донели јевреји из Немачке и ту је изграђен Бели град који је данас под заштитом УНЕСКО-а са више од 5.000 зграда инспирисан Баухаусом и Ле Корбизијеом. У 60-им годинама овај стил је уступио место градњи спратним административним објкетима, хотелима и спратним робним кућама тако да су овом градњом уништени многи историјски објекти. У последње време се јављају тежње и дају се много средстава да се реконструишу многе зграде које су обележене Баухаусом. Град је постао велики центар са много високих зграда а то претежно великим ценама које је добило земљиште у граду. Први телавивски небодер је Шалом Меир Товер саграђен је 1965. године и све до 1999. године је био највиша зграда у Израелу. Почетком 90-их година 20. века настао је велики утицај имиграната из Совјетског Савеза са чиме је у вези промена оријентације привреде на хај-тек и град је доспео у нову фазу развоја. 1993. године био је град обележен као светски велеград.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Кретање броја становника
1983. 1995.
327.265 348.245[1]

Знаменитости[уреди]

Иако у Тел Авиву постоје старе грађевине изграђене у историцистичким стиловима, где су се комбиновали европски утицаји са аутохтоним блискоисточним облицима, град је најпознатији по својим модерним грађевинама. Бели град (хебрејски: העיר הלבנה‎, Ha-Ir HaLevana) је збир преко 5.000 модерних грађевина, изграђених у интернационалном и тзв. Баухаус стилу. Изградили су их 1930-их већином јеврејске архитекте који су пребегли од нацистичких прогона у Европи, али и њихови ученици. Тел Авив има највећи број ових грађевина од било којег другог града на свету.

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Израелски централни биро за статистику: Пописи становништва 1983. и 1995., Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: