Тел Авив

Тел Авив
хеб. תל אביב-יפו
арап. ‏تل أبيب يافا‎

Тел Авив

Основни подаци

Држава

Израел

Округ

Тел Авив

Основан

1909.

Становништво

Становништво (2007)

405.000 (процена)

Положај

Координате

32°04′00″N 34°46′00″E / 32.066667, 34.783333

Површина

51,8 km²

Тел Авив

Тел Авив на мапи Израела

Остали подаци

Градоначелник

Рон Хулдаи

Веб-страна

www.tel-aviv.gov.il

Координате: 32° 04′ 00" СГШ, 34° 46′ 60" ИГД Тел Авив (хеб. תל אביב-יפו, арап. ‏تل أبيب يافا‎) је град у Израелу у округу Тел Авив, на обали Средоземног мора. Тел Авив је такође и део највећег и најнасељенијег метрополиса у Израелу, знаног под називом Гуш Дан. Други је град по величини у земљи. Шире подручје, које се протеже дужином од 14 km обалом Средоземља, обухвата посебне општине са приближно 3,850,100 становника. Према процени из 2007. у граду је живело 405.400 становника и по томе је Тел Авив други по величини град у Израелу, иза Јерусалима. Површина града износи 50,5 km².

Назив [уреди]

Назив града је после много разних предлога (нпр. Херзлија) изабран 1910. година. Хебрејски назив је изабран у духу идеје о обнављању старое јеврејске домовине. Тев Авив је сложано из старих хебрејских речи „Тел“ (брежуљак и тип блискоисточног археолошког локалитета) и „Авив“ (хебрејски „пролеће“ као симбол обнове). Дословно значи „пролетни брежуљак“. Име града је истовремено и хебрејски наслов дела Теодора Херцла Старонова земља коју је из немачког превео ционистички пољски вођа Нахум Соколов.

Историја [уреди]

План Тел Авива - 1925

Град је основан 1909. године на рубовима древног лучког града Јафа. Растом, град је убрзо обухватио у то време већински арапску Јафу. Тел Авив и Јафа су 1950. године спојени у једну управну јединицу, а две године касније је постао главни град Израела. Тел Авив је привредно средиште Израела где се налази берза вредносних папира Тел Авив, уреди бројних компанија као и истраживачки и развојни центри. Плаже, барови, трговачки центри и секуларни живот чине овај град занимљивим туристичким одредиштем. Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Архитектура [уреди]

Рану архитектуру су чинили углавном приземни објекти источноевропског типа. У 20-тим годинема 20. века дошла је мода комбинације оријенталног стила и европске архитектуре као што су куполе и лукови и орнаменталне облоге. Градња се одвијала на основу Гедесовог плана о „вртном граду“ Спратне и двоспратне зграде су оивичене јавним парковима. 20. година је откривен стил Баухауса који су собом донели јевреји из Немачке и ту је изграђен Бели град који је данас под заштитом УНЕСКО-а са више од 5.000 зграда инспирисан Баухаусом и Ле Корбизијеом. У 60.-тим годинама овај стил је уступио место градњи спратним административним објкетима, хотелима и спратним робним кућама тако да су овом градњом уништени многи историјски објекти. У последње време се јављају тежње и дају се много средстава да се реконструишу многе зграде које су обележене Баухаусом. Град је постао велики центар са много високих зграда а то претежно великим ценама које је добило земљиште у граду. Први телавивски небодер је Шалом Меир Товер саграђен је 1965. године и све до 1999. године је био највиша зграда у Израелу. Почетком 90.-тих година 20. века настао је велики утицај имиграната из Совјетског Савеза са чиме је у вези промена оријентације привреде на хај-тек и град је доспео у нову фазу развоја. 1993. године био је град обележен као светски велеград.

Становништво [уреди]

Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Кретање броја становника
1983.	1995.
327.265	348.245^[1]

Знаменитости [уреди]

Иако у Тел Авиву постоје старе грађевине изграђене у историцистичким стиловима, где су се комбиновали европски утицаји сa аутохтоним блискоисточним облицима, град је најпознатији по својим модерним грађевинама. Бели град (хебрејски: העיר הלבנה‎, Ha-Ir HaLevana) је збир преко 5.000 модерних грађевина, изграђених у интернационалном и тзв. Баухаус стилу. Изградили су их 1930-их већином јеврејскe архитектe који су пребегли од нацистичких прогона у Европи, али и њихови ученици. Тел Авив има највећи број ових грађевина од било којег другог града на свету.