Мексико Сити
| Мексико Сити шп. Ciudad de México |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Савезна држава | Савезни округ Мексика | ||
| Основан | 1325. | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2005) | 8.463.906 | ||
| Агломерација | 21.163.226 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Надморска висина | 2.240 m | ||
| Остали подаци | |||
| Веб-страна | www.df.gob.mx | ||
Мексико Сити (шп. Ciudad de México) је главни и највећи град Мексика. Мексико Сити је политички, привредни, транспортни и културни центар мексичке државе. У њему се налазе бројни универзитети, високе школе, позоришта, музеји и споменици културе. Историјски центар града и баште на води у четврти Хочимилко су од 1987. године на Унесковој листи светске баштине.
Према процени из 2005. у граду је живело 8.463.906 становника, а у ширем градском подручју, „Зони долине Мексика“ (Zona Metropolitana del Valle de México) живи 19,2 милиона људи. По овоме је Мексико један од највећих градова на свету.
Садржај |
Географија [уреди]
Савезни округ Мексика (Distrito Federal), који обухвата градско подручје, има површину од 1.499,03 квадратних километара. На северу, истоку и западу се простире мексичка савезна држава Мексико, док је на југу држава Морелос.
Мексико Сити се налази на југу долине дуге 60 и широке 100 километара, која се налази на средњој надморској висини од 2.308 метара. Ова долина је окружена вулканима Попокатепетл и Ицакихуатл, као и планинама Сијера Невада.
Услед оваквог положаја, Мексико Сити је често покривен смогом.
Историја [уреди]
Град на овом месту су основали Астеци 1325. године, и то на острву у средини језера Текскоко. Град се првобитно звао Теночтитлан.
Овај град је уништио шпански конкистадор Ернан Кортес 1521. године. Године 1535. Мексико Сити је постао главни град Вицекраљевства Нове Шпаније, који је обухватао све шпанске поседе северно од Костарике, Карипска острва и Филипине.
Први универзитет је основан 1551. године.
После стицања независности, 1824. године, Мексико Сити је проглашен за главни град Мексика. Цар Максимилијан I је наредио изградњу, данас централне, авеније Реформа. 1875. године, град се није простирао много даље од данашњег главног трга, Зокала, и четврти Аламеда. Тада је започет велики програм изградње града, испирисан грађевинама и авенијама Париза. Исушен је преостали део језера Текскоко. До 1910. године Мексико Сити је имао више од 700.000 становника.
Мексико Сити је био домаћин Летњих олимпијских игара 1968. Овде су играна финала Светског првенства у фудбалу 1970. и 1986. године, на стадиону Астека.
Дана 19. септембра 1985. године, град је погодио земљотрес јачине 8.1 степени по рихтеровој скали. Тада је погинуло између 5.000 и 20.000 људи, а 50 до 90 хиљада је остало без крова над главом.
Становништво [уреди]
Према процени из 2005. у граду је живело 8.463.906 становника.
| 1990. | 1995. | 2000. | 2005. |
|---|---|---|---|
| 8.092.449 | 8.288.988 | 8.391.517 | 8.463.906[1] |
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Снимци из ваздуха Града Мексика
- ((es)) Влада Савезног дистрикта
- ((es)) Chilangolandia – Неформални водич кроз ресторане, барове и ноћне клубове
- El Metro de la Ciudad de México – Метро у Граду Мексику
- Мексико, демографија
|
||||||||||
Бастер •
Белмопан •
Бриџтаун •
Вашингтон •
Гватемала •
Кастри •
Кингстон
Кингстаун •
Манагва •
Мексико •
Насау •
Отава •
Панама •
Порт ов Спејн •
Порт о Пренс •
Розо •
Сан Салвадор •
Сан Хосе •
Санто Доминго •
Сент Џонс •
Сент Џорџиз •
Тегусигалпа •
Хавана
Главни градови зависних територија:
|
|||||||