Свемирски змај

С Википедије, слободне енциклопедије
Свемирски змај
Насловна страна лектирског издања издавачке куће БИГЗ (2021)
Настанак и садржај
Ориг. насловСвемирски змај
АуторДушан Ковачевић
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпски
Жанр / врста деладрама/комедија
Издавање
Датум1973.

Свемирски змај је драма за децу српског академика, књижевника, драмског писца, сценаристе и редитеља Душана Ковачевића. Ова једночинка је једна од његових раних комедија[1] и написана је 1973. године. Намењена је деци, као увод у игре одраслих,[2] како гласи њен поднаслов.[3]

Драма је писана за дечји програм РТС-а,[4] а у позоришту је премијерно изведена 9. новембра 1981. године, у Малом позоришту „Душко Радовић” у Београду.[5]

По новом програму наставе и учења драма Свемирски змај Душана Ковачевића уврштена је у програм обавезне лектире за седми разред основне школе у Србији.[6]

О драми[уреди | уреди извор]

Као и за друге драмске текстове Душана Ковачевића и за драму Свемирски змај карактеристично је непостојање јасних жанровских разлика. и она је, уз апострофирање друштвене стварности, проткана смешним и озбиљним, узвишеним и ниским, лепим и ружним. Ковачевићев хумор нема елементе сатире и није израз лицемерне пакости, већ је добронамерно лековит и указује на лоше појаве у јавном животу и круте карактере и поступке, људске слабости и лоше склоности. У овој драми писац не повлађује дечјем узрасту, већ драмском тексту прилази одговорно и са уважавањем публике која га чита, њихове игре и посебно маштовитости. Све је писано према законитостима врхунског драмског дела.[4]

Јунаци драме[уреди | уреди извор]

Главни јунаци драме су деца:

  • Миле Пиле,
  • Уображена Сања,
  • Влаја Научник
  • Мића Понављач
  • Слинави Јован


Осим њих ту је и неколицина одраслих, једна мачка и ветар.[2]

Радња драме[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Радња драме се дешава у великом дворишту у малом граду, током летњег распуста. Главни јунаци - деца смишљају како да испуне време. Њима све игре са јасним правилима (попут жмурки, качење на трамвај и сличних) брзо досаде. Њихову пажњу, време и енергију највише заокупља прављење змаја јер ту нема унапред задатих правила, осим основних које морају да испоштују да би змај био употребљив: да сам змај има тело и канап, да има ветра који ће га подићи и простора где ће полетети. Од чега ће и какав бити змај, куда ће летети деца слободно, по својим замислима стварају, што њихову игру чини креативном — деца сама осмишљавају неку идеју, посао, игру која није пуко маштање, него има своју намену и корисност.[1]

Радња се заснива на антагонизму и конфликтима деце и одраслих кроз комичне ситуације, духовите реплике и маштовиту игру деце. Одрасли се са носталгијом сећају свог детињства, али немају разумевања за поступке данашње деце.[4] Сцене које посебно привлаче пажњу јесту сусрет деце са светским путником који путује авиоједромобилом – превозним средством које може да лети, једри и вози по земљи, као и веома необично суђење ветру.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „7. РАЗРЕД - Свемирски змај (Душан Ковачевић)”. Лектира онлајн. Приступљено 5. 6. 2023. 
  2. ^ а б Ковачевић 2021
  3. ^ а б „Svemirski zmaj”. BIGZ školstvo. Приступљено 5. 6. 2023. 
  4. ^ а б в Росић 2020, стр. 7-9
  5. ^ „Свемирски змај”. Театрослов. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 5. 6. 2023. 
  6. ^ „Lektira „Svemirski zmaj. Školski portal. Приступљено 5. 6. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]