Змај (летелица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Змај (вишезначна одредница).
Продавница змајева у Индији

Змај је летелица троугластог, квадратног или ромбоидног облика израђена од танког материјала подупртог штаповима на који је привезан један крај клупка.

Вештина пуштања змаја као забавна игра је настала на Истоку, одакле је стигла у Европу, а касније у Нови свет.

Историјат[уреди]

Најстарији цртежи и остаци четвороугаоних змајева без репа пронађени су на острвима Малајског архипелага. Змајеви су се високо подизали и на тај начин су показивали на ветрове и непогоде, указивали на плен или опасност. На Новом Зеланду мајстори за змајеве су били Маори, који су правили змајеве који су летели дуго и високо.

Од 19. века, започела је масовна употреба змајева у метеорологији. У Америци су се између 1893. и 1933. године по метеоролошким станицама за испитивање атмосфере користили змајеви који су досезали висину и до седам хиљада метара.

Најстарији троугласти змајеви су настали на острву Бугенвил, највећем у групи Соломонских острва у Тихом океану и служили су за риболов. На једном крају змаја се налазио конопац од уплетене танке лијане са мамцем без удице. Мамац је био комад дрвета на које је било прикачено клупко паучинасто расплетене суве траве. Комешање и понирање змаја показивало је да се риба ухватила на мамац.

У раној кинеској историји, змајеве је користила војска за давање сигнала тако што су змајеви пуштани да лете у одређеним размацима и одређеном броју. Познато је да је кинески генерал Хан Ксин у 2. веку п. н. е. користио змајеве приликом освајања дворца Веј Јанг.[1]

Примена[уреди]

Човек пушта змаја, илустрација датира пре 1635. године

Змајеви су 1749. године први пут примењени за мерење температуре изнад површине Земље. Професори са Универзитета у Глазгову су причврстили термометар за змаја, винули га и тако мерили температуру ваздуха на великим висинама.

Три године касније, 1752. године, Бенџамин Френклин је извео чувени оглед којим је доказао да је гром електрична појава и на основу тога је конструисао громобран. Френклин је змаја направио од свилене марамице и причврстио га за танку жицу на чијем се крају налазио кључ. Када је змаја винуо у небо, гром је ударио у змаја и кроз жицу дошао до кључа што је проузроковало да се кључ усијао.

Змајеви примењени у справи званој чавролант су као вучну снагу уместо коњске снаге користиле снагу ветра. Справу чавролант, која се састоји од 3 кола са по два упрегнута змаја конопцима од 500 метара , изумео је Џорџ Покок. Чаврлонат је могао да вуче кола брзином од преко 30 километара на час.

Од краја 19. века почела су да се снимају подручја тако што су се на змајеве постављале камере и фотоапарати.

Средином 19. века су се помоћу змајева почели правити мостови, а примена змајева у грађевини је започета у Сједињеним Америчким Државама, изнад Нијагариних водопада. Тако су изграђени и мостови Рејнбоу и Вирлпул који повезују Сједињене Америчке Државе с Канадом.

Змајеви су били и поштоноше. Њима су пребациване пошиљке и пакети с бродова на обалу.

Први човек који се помоћу змаја подигао са земље, био је британски генерал Роберт Бејден-Поуел, који је 1894. године конструисао змаја дугачког 12 метара и помоћу њега се подигао на 30 метара од земље. Касније, 1900. године, Браћа Рајт су на основу проучавања кретања змајева направили прву моторну летелицу којом су се три године касније винули у небо.

Почетком двадесетог века змајеви су служили и у друге сврхе. Гуљелмо Маркони је уз помоћ змаја са земље подигао антену и преко ње је 1901. године на Њуфаундленду примио први бежични радио-сигнал преко Атлантског океана. Захваљујући том открићу, Маркони је изумео бежичну телеграфију и радио.

Чак и после проналаска авиона змајеви су наставили да се употребљавају у разне сврхе. За време Другог светског рата било је предлога да се Америчка ратна морнарица змајевима заштити од напада из ваздуха. Замисао је била да се пусте змајеви који би носили челичну ужад и тако онемогућили авионима да прелећу изнад флота, али се тај план није остварио.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ На крилима ветра, С. Делибашић, Политикин Забавник, број: 3087 2011, Приступљено 29. децембар 2013.

Спољашње везе[уреди]