Српска академија наука и уметности

Из Википедије, слободне енциклопедије

(преусмерено са САНУ)

Скочи на: навигација, претрага

Зграда САНУ у Београду. Ул. Кнез Михаилова 35

Огранак у Новом Саду

Српска академија наука и уметности је највиша научна и уметничка установа у Србији. Званичан дан оснивања Академије је 19. новембар 1841. године.

Називала се Српска краљевска академија од 1886. до 1947, када је преименована у Српску академију наука. Касније, законом из 1960, она је променила назив у Српску академију наука и уметности (скраћено САНУ).

[уреди] Установљавање

Академија је установљена законом од 1. новембра 1886. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове.

Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан 5. априла 1887. Тада су постојала 4 одељења Академије, или како се то звало „стручне академије“, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Били су то:

Печат

Академија природних наука

Академија философских наука

Академија друштвених наука

Академија уметности

Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.

[уреди] Претходници академије

Милан Ђ. Милићевић, члан ДСС од 1857.

Није Српска краљевска академија била прва установа такве врсте код Срба. Њени директни претходници били су Друштво српске словесности и Српско учено друштво. Друштво српске словесности је основано 31. маја 1842. и постојало је све до 27. јануара 1864. када га је кнез Михаило Обреновић укинуо својим указом. Затим је 29. јула 1864. установљено Српско учено друштво које је уствари било обновљено Друштво српске словесности, сви чланови ДСС су могли писмено да се изјасне министру да се прихватају чланства у СУД.

Слична судбина је задесила и Српско учено друштво, због сукоба са министром просвете његов рад је суспендован 13. маја 1886. године. Законом од 1. новембра 1886. оснива се Српска краљевска академија којој припадају библиотека, архиве, збирке и имање СУД. Настали су сукоби, па се Друштво поново отвара 25. јула 1887. Спор је решен предлогом министра просвете да се они споје и то је учињено 1892. Тада је 8 чланова СУД изабрано за редовне чланове СКА, а сви остали за почасне.

[уреди] Историја развоја

После пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мења име законом од 30. јуна 1947. Пошто је промењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа Српска академија наука. Овим законом промењена је и структура академије, тако да уместо 4 стручне академије постоје одељења којих је било 6:

природно-математичких наука,
техничких наука,
медицинских наука,
литературе и језика (касније: језика и књижевности),
друштвених наука и
ликовне и музичке уметности.

Од 1998. академија има 8 одељења јер се одељење природно-математичких наука поделило на два одељења: одељење за математику, физику и гео-науке и одељење хемијских и биолошких наука, а пре тога се одељење друштвених наука поделило такође на два дела, један део је задржао исти назив а други се зове одељење историјских наука.

Зграда у Бранковој 15.

Академија је од 1909. до 1952. била смештена у Бранковој улици број 15. Ова зграда је нажалост срушена 1963. године. После тога академија је премештена у Кнез Михаилову 35, у велелепну грађевину у центру града, где се и сада налази.

[уреди] Институти САНУ

[уреди] Изборне скупштине

За више информација погледајте чланак Изборне скупштине САНУ

Нови чланови академије се бирају на изборним скупштинама, које се од 1985. одржавају сваке треће године. Најскорија изборна Скупштина одржана је 5. новембра 2009. о детаљима видети Изборна скупштина САНУ 2009.

[уреди] Председници академије

Од свога оснивања 1887. до данас председници Српске краљевске академије, Српске академије наука односно Српске академије наука и уметности били су: