Свето предање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Свето предање (грч. παράδοσιςпредање, преношење) усмено је предавање учења Господа Исуса Христа и догађаја јеванђелске историје. Оно постоји упоредо са Светим писмом, допуњава га и помаже да се правилно разумије.

Под Светим предањем се подразумијевају сва духовна блага светих предака који стоје у савршеној хармонији са Светим писмом. Свето предање је знатно обимније од Светог писма. Апостол и јеванђелиста Јован каже: „А има и много друго што учини Исус, које када би се редом пописивало, мислим, ни у сами свијет не би могле стати написане књиге.“ (Јов. XXI, 25).

Данас, оне хришћанске цркве које поред Светог писма признају и поштују Свето предање се називају традиционалне цркве. То су Православна, Католичка и древноисточне цркве.

У Православној цркви, под Светим предањем се подразумијева:

  • кратка излагања и формулисања православне вјере;
  • учење о седам светих тајни;
  • апостолска правила (канони);
  • правила (канони) седам васељенских сабора;
  • правила (канони) неколико помјесних сабора;
  • правила о црквеној дисциплини Светог Василија Великог и других светитеља;
  • списи светих отаца;
  • литургије и друга црквена богослужења;
  • житије хришћанских светитеља и мученика;
  • обичаји, значења и симболи као изрази православне вјере, наде и љубави.

Православна црква вјерује да је Свето предање старије од Новог завјета и да је у потпуној сагласности са његовом објавом.

Види још[уреди]