Симеон Персијски

С Википедије, слободне енциклопедије
Симеон Персијски

Симеон је био персијски епископ у 4. веку.

За време владавине цара Саворија, или Сапора, Симеон је мучен за Христа са два своја презвитера, Авделајем и Ананијом.[1] Пре њих погинуо је и царев евнух Устазан, који се најпре одрекао Христа, а после, дирнут укором светог Симеона, поново исповедио пред царем веру у Христа. На губилиште је са Симеоном изведено још око 1000 хришћана.[2] Симеон се измакао да би био последњи посечен и да би могао храбрити хришћане до краја, да се ниједан не поколеба. Када је презвитер Ананија ставио главу на пањ, уздрхтао је целим телом. А царев пристав, Фусик, који је био потајни хришћанин, почео је храбрити Ананију говорећи: „не бој се старче, затвори очи, и буди мужествен, да би сагледао светлост божанску!"[3] Чим је то рекао позван је као хришћанин и цару оптужен. Цар је и њега ставио на муке, а тако исто и ћерку његову, девицу Аскитреју. На крају је и свети Симеон посечен. Идуће године на Велики Петак је убијен за Христа и царев омиљени евнух Азат и са њим хиљаду других верника. Тада се цар сажалио свога евнуха, и обуставио даље убијање хришћана. Свештеномученик Симеон је убијен 341. или 344. године.[4]

Српска православна црква слави га свештеномученика 17. априла по црквеном, а 30. априла по грегоријанском календару.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН ПЕРСИЈСКИ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-24. 
  2. ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-24. 
  3. ^ „Prolog”. www.eparhijavranjska.org. Приступљено 2024-01-24. 
  4. ^ „Преподобни Симеон епископ Персијски”. Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) (на језику: српски). 2023-04-30. Приступљено 2024-01-24. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]