Симонија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Симонија је израз који означава куповање дужности у некој служби (пре свега црквеној) за новац.

Етимологија[уреди]

Назив »симонија« долази од имена новозаветног лика Симона Врача, који је од апостола тражио да му дају своје моћи, за које је био спреман и платити (Дела а. 8,18-19).

Историја[уреди]

Појава симоније посебно је била раширена у средњем веку на Западу, где су се световни владари и властелини према црквеним службама односили као према управним положајима под њиховом влашћу, један о примера такве злоупотребе је и Александар VI. Такве су поступке у Католичкој цркви осудиле многе папе, међу којима су се истакли Гргур Велики у 6. веку и Иноћентије XI у 16. веку.

Ипак, симонија је нанела велике штете Католичкој цркви а снажно ју је критиковао Мартин Лутер у својих 95 теза из 1517. године. Данас је све што би се могло повезати са симонијом, као што је продавање црквених служби, благослова и сл. најстроже забрањено канонима цркве.