Апостоли

Из Википедије, слободне енциклопедије

Апостоли или дванаест апостола (грч. απόστολοςпосланик, благовесник) су били ученици и следбеници Исуса Христа.

Број[уреди]

Број апостола упућује на број племена Израиљевих. Њихова имена су: Симон Петар, Андреј, Јаков Зеведејев, Јован, Филип, Вартоломеј, Тома, Матеј, Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј, Апостол Симон Кананит и Јуда Искариотски. Јуда је изгубио апостолство због издаје, а на његово место је изабран коцком (жребом) Матија. Броју од 12 апостола прибројан је и Свети Павле који је изабран на посебан начин.

После Васкрсења, број апостола се повећао, јер је Исус Христос још за време овоземаљског живота изабрао 70 (односно 72) „малих“ апостола — Седамдесеторицу.

Значење ријечи[уреди]

Џејмс Тисо, Исус и апостоли.

Апостол у обичном говору је гласоноша, средство или посредник преко кога се изражава воља онога ко шаље поруку. Он је посланик или гласоноша Откровења. Према јеванђељима (јеванђеље значи објаву добре вести), Исус Христос је овластио дванаест ученика (апостола) да делују у његово име. [1]

Апостолство је једно од основних својстава хришћанске цркве на чијим темељима је и изграђена. Изворно, Апостолство представља дванест Христових апостола чија је мисија била да проповедају Царство Божје и исцељују болесне. Хришћанска црква јесте апостолска, јер се темељи на апостолском пореклу хронолошки и историјски и јер поседује апостолске институције без којих се не може идентификовати.

Извори[уреди]

  1. ^ Део овог чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]