Спавачи (роман, 1967)

С Википедије, слободне енциклопедије
Спавачи
Насловна страна оригиналног издања из 1967. године, са потписом аутора
Настанак
АуторЖак Себастијан (Жика Тодоровић)
ИлустраторЖика Тодоровић
ЗемљаСФРЈ
Језиксрпски
Садржај
Темебоемски живот у Београду 60-их година
ЛокализацијаБеоград, стан у улици Теразије 38; 60-е године 20. века
Издавање
ИздавачЖика Тодоровић
Датум1967.
Број страница104
Хронологија
НаследникПокераши
Ноћне птице

Спавачи је кратки аутобиографски роман некада чувеног београдског боема, стрип аутора и писца Жике Тодоровића, коју је објавио 1967. године под псеудонимом Жак Себастијан).[1] Представља својеврсну хронику боемског живота и духа Београду у првих 20 послератних година. Српски књижевник и књижевни критичар Васа Павковић сматра је важном за српску књижевност тог времена.[2] Оригинално издање објавио је аутор сам, а 2017.[3] и 2021. (друго издање) године роман је реиздала издавачка кућа Ренде.[4]

Роман Спавачи је први од три кратка аутобиографска романа која је Тодоровић написао и објавио непосредно пре своје преране смрти, у 44. години живота.

О роману[уреди | уреди извор]

Зграда на чијој је мансарди живео, радио и умро Жика Тодоровић и на којој се одиграва радња романа
Улаз у зграду на чијој су мансарди боравили спавачи
Београдска улица Теразије и зграда бр. 38

Жика Тодоровић живео је боемским животом. Живео је у малом стану на једној мансарди у центру Београда, дружио се са различитим људима и многима од њих пружао преноћиште у свом дому. Међу његовим пријатељима је било много људи са друштвене маргине — бескућника, криминалаца, проститутки, коцкара, али и познатих уметника — сликара, писаца, глумаца...[5] Коцка је била порок којем се није могао одупрети и због којег је стално био без новца, често гладан и промрзао, што је и утицало да се разболи и умре релативно млад. Управо о том и таквом животу он пише у свом роману Спавачи. Овај кратки роман пун је описа необичних ситуација са друштвене маргине оновременог Београда и занимљивих и често бизарних портрета. Представља својеврсну хронику боемског живота и духа Београду у првих 20 послератних година. Осим догодовштина на својој мансарди, Тодоровић описује и необичне догађаје који су се одиграли у хотелу „Москва”, чувеним београдским кафанама попут „Руског цара” и „Три шешира”, на Главној железничкој станици...[6] Свој живот и стан у којем је живео у књизи описује овако:[7]

Оно што Спавачима даје посебну вредност је чињеница да су међу пишчевим пријатељима поменутим у књизи били Марио Маскарели, Павле Вујисић, Чкаља и Јаша Гробаров, Душко Радовић, Новица Ђукић, Душан Савковић и Бранко В. Радичевић.

Овај аутобиографски роман од стотинак страна један је од три романа која је Тодоровић сам објавио, али и врло талентовано и зналачки[2] илустровао. Роман Спавачи илустровао је са 5 оригиналних цртежа[8] који прате радњу књиге.[9]

Реиздање издавачке куће Ренде из 2017. садржи и аутопортрет аутора.[10]

Остали романи[уреди | уреди извор]

После Спавача Жика Тодоровић је, такође под псеудонимом Жак Себастијан, објавио још два кратка романа: Покераши (1968)[11] и Ноћне птице (1968)[12] Роман „Покераши” посвећен је Тодоровићевом коцкарском лудилу, пороку којем се одао током рата и са којим није могао да прекине до краја живота. У роману описује забавну, али и патолошку страну коцкарског живота. Трећа књига „Ноћне птице” посвећена је проституткама. Описујући их у суштини као жртве друштва, забележио је многе животне приче и бизарне анегдоте, уз доста хумора и тек мало огорчености.[13] Ова два романа још увек нису доживела савремена реиздања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Spavači”. Google books. 
  2. ^ а б Pavković, Vasa (19. 4. 2018). „Kad prošlost ipak potraje…”. Vreme. бр. 1424. Приступљено 11. 7. 2023. 
  3. ^ „Spavači”. Rende books. Приступљено 4. 7. 2023. 
  4. ^ Todorović, Žika. „Spavači”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Приступљено 11. 7. 2023. 
  5. ^ Čolić, Miloš (2. 5. 2022). „Foto-istorija: Žika Strip, slikar poratne beogradske margine”. Nova.rs. Приступљено 1. 7. 2023. 
  6. ^ Себастијан 2017
  7. ^ Sebastijan 2017, стр. 15
  8. ^ Todorić, Nikola (4. 3. 2020). „Gde su u Beogradu spavali boemi: Priča o neponovljivom Žiki Stripu”. NOIZZ. Приступљено 11. 7. 2023. 
  9. ^ Себастијан 2017, стр. 16, 34, 51, 68, 80
  10. ^ Себастијан 2017, стр. 11
  11. ^ „Pokeraši”. Google books. 
  12. ^ „Noćne ptice”. Google books. 
  13. ^ Rakezić 2017, стр. 92-93

Литература[уреди | уреди извор]