Коцкање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Игре на срећу

Коцкање (коцка, игре на срећу) је заједнички назив за све игре које учесницима дају могућност да остваре добитак у новцу, стварима, услугама или правима, при чему исход игре зависи од неког случајног или неизвесног догађаја. Не могу се све игре сматрати играма на срећу, пример су квизови у коме учесник остварује добитак на основу свог знања а не неког случајног догађаја. Одлуку о томе које ће се игре или квизови сматрати играма на срећу, одлучује Министарство надлежно за послове финансија.

Игре на срећу у Републици Србији[уреди]

Игре на срећу које се могу спроводити у складу са Законом су:

За обављање послова државне управе у области игара на срећу образована је као орган у саставу Министарства финансија, Управа за игре на срећу[1].

Класичне игре на срећу[уреди]

Амерички рулет

У класичним играма на срећу учествује већи број учесника са намером да буду једини или делимични добитници унапред дефинисаног фонда. Класичне игре на срећу су: лутрија, инстант-лутрија, видео лутрија, спортска прогноза (погађање исхода фудбалских и других спортских такмичења), лото, кено, томбола, бинго, фонто.[2] Учесник у класичној игри на срећу је свако лице које поседује одређене срећке, листиће или друге потврде о уплати или регистровањем у централном компјутерском систему приређивача.

Посебне игре на срећу[уреди]

Посебне игре на срећу представљају игре у којима учесници играју један против другог или против приређивача. У посебне игре на срећу спадају: посебне игре на срећу у играчницама, посебне игре на срећу на аутоматима, посебне игре на срећу - клађење. Посебне игре на срећу у играчницама представљају игре које се организују у казинима а где играчи играју један против другог или против приређивача, а играју се са различитим реквизитима као што су карте, коцкице, куглице и сл. У ове игре спадају: Blackjack, амерички рулет, француски рулет, Baccarat (chemin de fer), Craps, Draw покер, Texas Holdem покер, Carribien каро покер, Carribien 7 stid покер.[2] Клађење представља игру на срећу у којој се учесници кладе на различите спортске резултате, исходе спортских мечева, прогнозе победе у различитим такмичењима и сл.

Наградне игре у роби и услугама[уреди]

Наградне игре у роби и услугама су игре које у рекламне и друге сврхе приређује правно лице, односно предузетник, у којима се учесницима пружа могућност да остваре награду у стварима или услугама док критеријуме и сагласност утврђује Управа за игре на срећу.[1][2]

Организатори игара на срећу[уреди]

Право на организовање и спровођење игара на срећу има Република. Она може то право пренети на друга правна лица која имају седиште на територији Србије.

Организатори класичних игара на срећу[уреди]

Класичне игре на срећу организује Државна лутрија Србије. Она поседује монопол над организацијом класичних игара на срећу. Државна лутрија Србије може, уз сагласност владе, ангажовати оператере и агенте. Као једини организатор класичних игара на срећу, Државна лутрија Србије мора да испуни одређене услове као и да поседује одређену висину новчаних средстава јер је она једини гарант исплате добитка. Правила за организовање сваке врсте класичних игара на срећу морају бити јавно објављена и доступна свим учесницима. Правила прописује Државна лутрија Србије, а потрвђује их Управа за игре на срећу.[2]

Blackjack

Организатори посебних игара на срећу[уреди]

Организатори посебних игара на срећу могу бити правна лица са седиштем на територији Србије. Да би правно лице могло да приређује посебне игре на срећу потребно је да претходно добије дозволу надлежног органа. За све врсте посебних игара на срећу, правно лице које жели да се бави приређивањем истих, мора да има основни капитал у одређеном износу као и одређену висину новчаних средсава на рачуну банке, како би осигурали исплату добитака (ни Влада ни Државна лутрија Србије не гарантују исплату добитака за игре које приређују друга правна лица). Правно лице које жели да се бави приређивање посебних игара на срећу у играчницама мора да има и аудио-видео надзор, док за приређивање игара на аутоматима мора да се поседује и дозвола о техничкој исправности аутомата. Правна лица која желе да се баве приређивање клађења морају да испуне и низ других услова као што су удаљеност од школа, поседовање хиподрома или уговора закљученог са хиподромом за клађење на резултате коњичких трка, поседовање одређене техничке и софтверске опреме.[2]

Организатори наградних игара у роби и услугама[уреди]

Наградне игре у роби и услугама може оргнизвовати правно лице или предузетник. Он може највише 4 пута у току године да организује наградне игре уз сагласност Управа за игре на срећу. Организатор утврђује врсту и правила игре, као и време трајање игре и висину наградног фонда што мора јавно објавити 30 дана пре почетка наградне игре. [2]

Државна лутрија Србије[уреди]

О Државној лутрији Србије[уреди]

Приређивање игара на срећу представља делатност од општег значаја за Републику.[2] У Србији класичне игре на срећу може организовати само Државна лутрија Србије.[3] Основана је 2004. године у складу са Законом о играма на срећу[2], као једночлано друштво са оганиченом одговорношћу. Основни капитал Државне лутрије Србије износи 1.000.000 евра у динарској противвредности који обезбеђује Република. Органи Државне лутрије Србије су директор, управни и надзорни одбор. Директора и чланове управног и надзорног одбора именује Влада. Уз претходну сагласност Владе, Државна лутрија Србије може да ангажује оператере (правна лица која приређују одређене класичне игре на срећу) и агенте (предузетници или физичка лица за продају срећака). Међусобна права и обавезе између Државне лутрије Србије и оператера, односно агената регулишу се уговором.

ТВ извлачења добитака[уреди]

Државна лутрија Србије[3] може, за све игре укупно, највише два пута недељно да организује извлачење добитака у телевизијском преносу.[2] Индиректан телевизијски пренос извлачења добитака је забрањен.[4]

Одлагање, промена дана или места извлачења добитака[уреди]

У случају одлагања дана или места извлачења добитака Државна лутрија Србије је дужна да објави одлагање у дневној или недељној штампи пре почетка приређивања игре. Државна лутрија Србије може отказати приређивање игре на срећу, коло или серију поједине игре, за коју је почела продаја срећака, листића или картица с тим што је дужна да врати новац учесницима од продатих срећки, листића или картица, односно уплаћених улога. Након утврђивања добитника Државна лутрија Србије је дужна да у штампи и на продајним местима објави резултаре игре на срећу најкасније седам дана од дана извлачења.

Исплата добитака[уреди]

Исплата новчаног добитка у класичним играма на срећу обавља се у року одређеном правилима игре, а најкасније у року од 60 дана од дана утврђивања добитака. Након истека овог рока, неисплаћена средства постају приход Републике.

Расподела новаца лото уплате[уреди]

Расподела новаца лото уплате

- Уплата лото једна колона 40 динара
- Фонд за добитке 20 динара (50%)
- Буџет 12 динара (60% од преосталих 50% уплате)
- Државна лутрија Србије 8 динара (40% од преосталих 50% уплате)
Напомена: У случају добитка, добитник има обавезу да уплати и порез
од 20 одсто, што такође иде у буџет, а опорезују се износи већи од
19.467 динара.[5]

Правни оквир[уреди]

Правни оквир представља прописе које управа за игре на срећу примењује у вршењу овлашћења.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Закон[уреди]

Уредбе[уреди]

Правилници[уреди]

Одлуке[уреди]