Средњо-малајско-полинежански језици
| средњо-малајско-полинежански | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | источна Индонезија |
| Језичка класификација | аустронежански
|
| ISO 639-5 | plf |
| Глотолог | cent2245[1] |
 Средњо-малајско-полинежански језици | |
Средњо-малајско-полинежански језици су хипотетичка подгрупа малајско-полинежанске гране аустронежанских језика.[2][3] За средњо-малајско-полинежанске језике важи мишљење да је то збирни назив, којим су обухваћене гране које не припадају источно-малајско-полинежанској подгрупи средњо-источно-малајско-полинежанских језика, и да они пре чине језички комплекс него јединствену подгрупу, што би значило да деле одређене иновације. Међутим, многе од њих нису присутне у свим језицима, то јест, предложене одлике које одређује средњо-малајско-полинежанске језике, не постоје на рубним деловима области у којима се говори овим језицима.[4]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Средњо-малајско-полинежански језици у употреби су на Малим Сундским и Молучким острвима Бандског мора, у области чије границе приближно одговарају границама индонежанских покрајина Источна Нуса Тенгара и Молуци, као и државе Источни Тимор, када се искључе папуански језици у употреби на Тимору и оближњим острвима, а укључе бимски језик у употреби на источној половини острва Сумбава у покрајини Западна Нуса Тенгара и бурујско-суланско-талиабојски језици, којима се говори на Сулским острвима на југозападу покрајине Северни Молуци. Најважнија острва ове области су Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Буру и Серам. По бројности најзначајнији језици су бимански језик, мангарајски са западног Флореса, атонијски са западног Тимора и тетумски, који је званични језик Источног Тимора.
Класификација[уреди | уреди извор]
Средњо-малајско-полинежански језици:
- Бимски
- Сумбско–флорешки
- Флорешко-лембатски
- Селарски
- Кајско–танимбарски
- Арујски
- Средњомолучки
- Тиморски
- Бабарски
- Ковиајски
- Теорско-курски
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Central Malayo-Polynesian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Blust, Robert (1993). „Central and Central-Eastern Malayo-Polynesian”. Oceanic Linguistics. 32 (2): 241—293. JSTOR 3623195. doi:10.2307/3623195.
- ^ Adelaar, Alexander (2005). „The Austronesian languages of Asia and Madagascar: a historical perspective”. Ур.: Adelaar, K. Alexander; Himmelmann, Nikolaus. The Austronesian Languages of Asia and Madagascar. London: Routledge.
- ^ Blust, Robert (2013). The Austronesian Languages (revised изд.). Australian National University. ISBN 978-1-922185-07-5. hdl:1885/10191.
