Српска духовна академија

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска духовна академија
Лого
Датум оснивања9. јун 2005.
Типкултурна институција
Наменаунапређење духовности, књижевности, уметности и културе и очување српске националне баштине
СедиштеПараћин, Србија
ПредседникМирослав Димитријевић
Веб-сајтsrpskaduhovnaakademija.weebly.com

Српска духовна академија је културна институција, основана 2005. године у Параћину. Постала је призната и позната институција у националним оквирима, а о њеном угледу и важности у српској духовности, књижевности, култури и уметности говоре бројна угледна имена досадашњих добитника њених признања. О њеном престижу сведочи и велики број предлога за добитнике признања који пристижу Академији, као и велико интересовање врхунских српских књижевника и уметника из целе Србије за њен рад.[1]

Српска духовна академија у Параћину нема никакве дотације, никакву финансијску помоћ од било које државне институције или органа.

Историјат развоја[уреди | уреди извор]

Идеју и иницијативу за оснивањем једне институције од националног значаја и интегритета, покренуо је српски књижевник и новинар Мирослав Димитријевић у Параћину 20. маја 2005. године, пред групом еминентних и угледних српских књижевника и интелектуалаца, чланова Удружења књижевника Србије. После разматрања концепције, плана и програма рада будуће институције, закључено је да је оваква манифестација апсолутно потребна на српском духовном простору, и да ће њени циљеви бити унапређење духовности, књижевности, уметности и културе, као и очување српске националне баштине.

Одлука о организовању Српске духовне академије и конституисању Управног одбора донета је на седници одржаној 9. јуна 2005. године у Параћину. Чланови првог Управног одбора Српске духовне академије били су књижевници: Мирослав Димитријевић, Бајо Џаковић, Зоран Трифуновић, Мирослав Чопа и сликар Србобран Килибарда. За првог председника Академије изабран је књижевник Мирослав Димитријевић.

Одлучено је да Српска духовна академија своју активност остварује континуирано током целе године, а на годишњој свечаности додељиваће признања најистакнутијим српским ствараоцима. Одлука о установљењу и додели признања донета је 10. јуна 2005. године.

Награде и признања академије[уреди | уреди извор]

Награда Раваничанин

Награда Раваничанин је награда за изузетан допринос развоју, неговању и очувању српске духовности, културе, традиције и баштине.

Награда Песничка хрисовуља

Награда Песничка хрисовуља, као знак сећања на две хрисовуље (повеље) кнеза Лазара, а које немају само духовну, већ и књижевну и историјску вредност, додељују се за значајан допринос српској књижевности, уметности и култури.[2][3]

Повеља и Велика повеља захвалности

Повеља и Велика повеља захвалности су признања установљене 2014. године, која се додељује ствараоцима који су заслужни за развој српске културе и духовности, као и за рад, одржавање и неговање Српске духовне академије.

„Зато што је Параћин још пре 7500 година имао своје писмо, словно и линеарно, а словно писмо пронађено у Параћину, представља најразвијенији варијетет словног винчанског писма, односно српског писма – србице. Србица је, дакле, старија чак за 2500 година од званично најстаријег писма -сумерског, које се убицира на око 3200 година пре нове ере. Параћин је, дакле, имао своју глинену библиотеку још пре 7,5 миленијума. Она је, додуше, бројала десетак или двадесетак глинених „књига“, али то су биле истовремено и прве књиге на свету.”
Одговор на питање: Зашто баш Српска духовна академија у Параћину?

Добитници признања:

  • Живорад Ајдачић – Велика повеља
  • Борис Бизетић - Велика повеља
  • Проф. др Драгомир С. Радовановић — Златна повеља
  • Никола Ранђеловић - Велика повеља
  • Саша Живановић – Велика повеља
  • Живановић Мариа Викториа - Велика повеља
  • Лепосава Иванковић - Велика повеља
  • Миодраг Игњатовић – Златна повеља
  • Слободан Килибарда – Велика повеља
  • Данило Коцић – Повеља
  • Данило Марић - Златна повеља
  • Милован Милетић – Повеља
  • Раде Милосављевић – Велика повеља
  • Слободан Митрић – Велика повеља
  • Лазар Миша — Златна повеља
  • Никола Поповић - Повеља
  • Добрила Ристић - Повеља
  • Љиљана Стаменковић - Велика повеља[4]
  • Љиљана Стаменковић – Златна повеља
  • Светолик Станковић – Златна повеља
  • Милан Стефановић - Повеља
  • Александар Стојадиновић – Повеља
  • Живан Стојковић – Велика повеља
  • Зорица Ћираковић - Повеља
  • Хаџи Лазин Зоран – Повеља
  • Мирослав Чопа - Велика повеља
Награда Видосав Трепчанин

Награда Видосав Трепчанин је установљена у знак поштовања личности и дела бунтовног и родољубивог песника и боема Видосава Трепчанина, која се додељује песницима који стилски и садржајно настављају његовим књижевним путем.

Добитници награде:

  • Миодраг Петровић
  • Хаџи Момир Станисављевић
Награда Велемајстор сатире и Награда мајстор сатире

Награда Велемајстор сатире и Награда мајстор сатире су награде које се додељују најбољим сатиричарима.

Добитници награде:

  • Александар Чотрић - Велемајстор сатире
  • Витомир Теофиловић – Велемајстор сатире
  • Чедомир Митић – Витез сатире
  • Тони Стојановић - Витез сатире
  • Александар Добросављевић – Мајстор сатире
  • Мр Зоран М. Јовановић — Витез сатире
Награда Стефан Даскал

Награда Стефан Даскал је награда која се додељује најистакнутијим просветним радницима-писцима.

Добитници награде:

  • Снежана Бихлер[5]
  • Љубиша Јовановић
  • Љиљана Кртинић
  • Душан Петковић
  • Војкан Ристић
Награда Винчанац

Добитници награде:

  • Драгомир Радовановић[6]
  • Весна Пешић

Због тешких финансијских и друштвених околности, Српска духовна академија није могла сваке године да додељује поменута признања, али је Управни одбор Академије перманентно током година организовао књижевне вечери и промоције, издавачку делатност и представљање бројних књига, како у самом Параћину, тако и у другим местима Србије, а њени чланови су добијали многе угледне награде.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dodela Povelja Srpske duhovne akademije iz Paraćina”. Kulturni centar Paraćin. Приступљено 28. 4. 2023. 
  2. ^ „Поезија Саше Мићковића”. https://sasamickovicpoezija.weebly.com/. Приступљено 28. 04. 2023.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  3. ^ „Песничка хрисовуља”. www.rts.rs. 18. 05. 2016. Приступљено 28. 04. 2023. 
  4. ^ „Srpska duhovna akademija u Paraćinu nagradila leskovačke pisce”. Vesti. Приступљено 28. 4. 2023. 
  5. ^ „Награда Српске духовне академије”. ОШ Љубиша Урошевић Рибаре. Приступљено 28. 4. 2023. 
  6. ^ „Драгомир Радовановић, најплоднији лесковачки књижевник, добитник награда Српске духовне академије и КК „Ђура Јакшић. Medija centar 016. Приступљено 28. 4. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]