Српски гонич

С Википедије, слободне енциклопедије
Српски гонич
Српски гонич
Српски гонич
Алтернативно име
Српски гонич
Serbian Hound (енг.)
Земља порекла

 Србија

Класификација
ФЦИ: Секција 1 Подсекција 12 #150
АКС: гоничи
Одгајивачки стандарди (Спољне повезнице)
Нотес

Српски гонич је раса ловачког пса, пореклом из Србије, која припада породици гонича.[1]

Порекло[уреди | уреди извор]

Припадници ове расе паса настали су на просторима Србије, а њихови преци су гоничи који су на ове просторе дошли са простора Мале Азије.[1] Појавили су се почетком 20. века, а 1924. године први пут је насписан стандард за ову расу. Брзо се раширио на просторима целе бивше Југославије, због сјајних ловачких вештина. До краја 20. века, ова раса се раширила на цело Балканско полуострво. Ипак, иако је веома корисна раса, веома ретко се виђа у земљама ван Балкана.[1]

Карактеристике расе[уреди | уреди извор]

Изглед[уреди | уреди извор]

Српски гонич у изгледу сједињује снагу и елеганцију. Има дугачку главу, са средње дугачким ушима које равно падају уз образе. Ноге су му снажне, а бокови благо подигнути. Длака је кратка, бујна, сјајна и помало груба. Основна боја длаке је лисичје црвена или жуто-црвена са црним плаштом. Плашт досеже до главе са црном мрљом на обема слепоочницама дозвољена је белина на прсима пречника два цм.[2] Висина мужјака креће се од 46 до 54 центиметара, а женки од 44 до 52 центиметра. Тежина мужјака у просеку се креће од 18 до 20 килограма, док су женке у просеку 3 до 8% лакше од мужјака.[1]

Темперамент[уреди | уреди извор]

Изузетно је темпераментан, веома активан и пун енергије. На први поглед се види да су ово веома издржљиви пси. Поседује доста квалитетних особина, изузетно је интелигентан и проницљив. Воли да учи и да угоди власнику, сналажљив је и ако се правилно социјализује, сјајно ће се слагати са децом. Са другим животињама није препоручљиво да се држи, поготово са оним који су мањи од њега, зато што поседује урођени инстинкт за лов.[1]

Животни век[уреди | уреди извор]

Животни век ове расе је 12 до 15 година.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]