Стазе славе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стазе славе

{{{опис_слике}}}

Режија Стенли Кјубрик
Продуцент Џејмс Харис
Сценарио Стенли Кјубрик
Главне улоге Кирк Даглас
Ралф Микер
Музика Жералд Фрид
Издавачка кућа United Artists
Година 1957
Трајање 88 минута
Језик енглески

Стазе славе (енгл. Paths of glory) је амерички антиратни филм у режији Стенли Кјубрика. Радња филма је смештена у период Првог светског рата из перспективе француских снага. Главни лик је пуковник Дакс (Кирк Даглас), који одбија да жртвује своје војнике зарад освајања брда које заузимају Немци. Последица тог одбијање, јесте војни суд, на коме су се нашла три пуковникова војника. Напори пуковника Дакса да докаже невиност својих војника није уродила плодом.

Радња[уреди]

Радња филма почиње са нараторским описом ратног стања до 1916. године у Првом светском рату, одмах након тога следи сцена у којој генерал Џорџ Брулард износи предлог свом подређеном, генералу Миреу да пошање своју војску у напад на брду које носи назив „мравињак“ и да би га тај потез генерала Миреуа довео до унапређења. Генерал Миреу у почетку такав предлог одбија, наводећи да је такав поход у старту погубан за француску војску. Али генерал Миреу потпада под понуду свог надређеног генерала, у којој између осталог стоји и потенцијално унапређење. Упркос неодобравању, пуковник Дакс је морао да се покори наредби надређеног(генерала Миреуа), иако је и сам знао да ће губици по француску војску бити велики.

Током извиђачке мисије, непосредно пре напада, пијани поручник по имену Роже, шаље једног од двојице скаута да извиди ситуацију и истраживајући један напуштени бункер, уплашен због непријатеља, баца бомбу на бункер, не проверавајући стање једног од његових скаута. Други скаут проналази тело свог саборца, са јасним последицама од бомбе. Када се вратио у бункер, оптужује поручника Рожеа, али он тај навод покушава да одбаци као неоснован, али када му преживели сакут Парис јасно ставља до знања да је видео последице погибије свог саборца, поручник покушава да фалсификује његов извештај.

Напад на немачке позиције, на брду званом „мравињак“, почев од првог таласа војника, на челу са пуковником Даксом, се завршава са великом катастрофом. Други талас војника одбија да нападне немачке положаја суочавајући се са губицима првог талса француских војника. Остају у рововима. Незгодни генерал Миреу наређује да се отвори ватра на француске положаје који су били немоћни пред немачком ватром. Командант артиљерије одбија да то учини, чак и после претње генерала, који је сматрао кукавичлуком, понашање својих војника. Дакс се у међувремену враћа у ров покушавајући да покрене други талас француских војника, али безуспешно.

Да би скинули љагу са имена француске војске, генерал Миреу одлучује да се стреља 100 војника за кукавичлук. Генерал Брулард га убеђује да се смањи број на три војника, које ће изабрати сваки вод посебно. Скаут Парис бива изабран, због поручника Рожеа, који настоји да спречи његово излагање и сведочење о поступцима Рожеа у извиђачкој мисији. Затим је изабран Ферол, јер је „друштвено непожељан“. Последњи од тројице изабраних, је Арно, који је изабран насумично путем жреба, иако је одликован више пута, због својих храбрих поступака у пређашњим биткама.

Пуковник Дакс, покушава да одбрани своје људе, он представља личног браниоца за ове невине људе на војном суду. На његову несрећу суд је права фарса, упркос сјајној одбрани у уверљивим речима, овај суд је био све само не објективан. У последњој речи, Дакс оспорава аутентичност и праведност „преког суда“, и каже: „Господо у суду, ови невини људи ће вас прогањати до ваше смрти“. Сва тројица су осуђена на смрт.

Касније, Дакс, схватајући разлоге за које је Парис одабран да буде погубљен, именује поручника Рожеа да да погуби ове људе. Упркос, перманетном одбијању и настојању да пуковника Дакса убеди да он није способан да то учини, Дакс му наређује да то мора учинити он по сваку цену. Капетан Русо, командант артиљерије, који је дан раније одбио да изврши наредбу од стране генерала Миреуа, стиже да јави пуковнику Даксу о ономе ста је покушавао да учини генерал Миреу. Те вести од стране пуковника Дакса стиже до генерала Бруларда.

Следећег јутра три мушкарца осуђена на смрт, су изведени у двориште пред свитом војске, и осморицом војника који су требали да их стрељају. Роже се извињава Парису за оно што му је направио. Сва тројица су стрељања потом, а затим и сахрањена.

Након егзекуције, генерал Брулард има доручак са Миреуом. Дакс улази затим у дворану, на позов генерала Бруларда. Бруларда открива генералу Миреу да ће наводе о наводној „наредби“ генерала Миреу спровести истрагу против њега. Миреу са страшним негодовањем то прима, и љутито напушта дворану. Потом, нуди Даксу унапређење, које овај регујући жустро, одбија. Генерал, исмева Дакса, тврдећи да је он изузетно оштроуман, али и да је сентименталиста и идеалиста. Дакс оштро напада генерала Броуларда, сматрајући га одговорним за многе неправде које су направљене.

Дакс, после напуштања дворане, чује буку, која је допирала из механе. На сцени се налазила млада заробљена немица, публика (војници) је дочекују погрдним узвицима и псовкама, али када започиње песму, неми војници, у неверици посматрају младу немицу, неки су били толико узрујани да су чак и плакали.

Спољашње везе[уреди]