Стенли Кјубрик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стенли Кјубрик

Кјубриков аутопортрет из доба када је радио за часопис Лук (енгл. Look).
Кјубриков аутопортрет из доба када је радио за часопис Лук (енгл. Look).

Пуно име Стенли Кјубрик
Датум рођења 26. јула 1928.
Место рођења Менхетн (Њујорк
Сједињене Америчке Државе)
Датум смрти 7. март 1999.
Место смрти Чилдвикбери Мејнор (Лондон
Енглеска)
Активни период 19511999

Стенли Кјубрик (енгл. Stanley Kubrick; рођен 26. јула 1928. на Менхетну, Њујорк, САД7. марта 1999. у Чилдвикбери Мејнору крај Лондона, Енглеска) био је амерички филмски режисер који је већину својих филмова снимио у Енглеској. У својој је педесетогодишњој каријери створио значајан опус од тринаест дугометражних филмова од којих се многи сматрају класичним остварењима филмске уметности.

Кјубрикови филмови су већином књижевне адаптације, карактеристични по својој техничкој савршености, инвентивном приступу филмском сценарију и окрутној циничној досетљивости. Његова најпознатија дела су хладноратовска сатира Др Стрејнџлав (1964), познати научно фантастични филм Одисеја у свемиру 2001, познати хорор филм Исијавање (1980) и Паклена поморанџа, чији је приказ насиља изазвао многе контроверзе кад се појавио 1971.

Године 1999, након дугог снимања необичног еротског трилера с Томом Крузом и Никол Кидман, Широм затворених очију, Кјубрик је преминуо.

Биографија[уреди]

Ране године[уреди]

Стенли Кјубрик је рођен 26. јулa 1928. године, у Бронксу, Њујорк, у једној добростојећој породици. Међутим, већи део свог живота провео је у Енглеској. Отац му је био лекар који је волео фотографију. Ту љубав према фотографији пренео је и на Стенлија. Будући да су у кући имали лабораторију за израду фотографија, мали Стенли је баш ту развио свој високи степен визуелне истанчаности који је касније пренео и на филм. Био је фотограф у редакцији школских новина. На себе је привукао пажњу фотографијом Продавац новина оплакује смрт председника Рузвелта и преко ноћи је постао професионалац. Са само 16 година продао је ту фотографију тада водећем часопису Лук за који ће радити након завршетка школовања.

Почетак каријере[уреди]

Снимио је неколико фотографија о младом боксеру у успону и ту је нашао инспирацију за свој први филм. Дани борбе је био документарни филм, али и прекретница у Кјубриковом животу. Након тога напушта часопис Лук и одлази у Гринич Вилиџ, где се издржавао снимајући кратке документарне филмове и играјући шах на тргу и на разним такмичењима. Уз очеву помоћ, успео је да скупи довољно новца за снимање првог играног филма, Страх и жеља, који говори о измишљеном рату. То је у ствари више била стилска вежба него филм, јер у то време Кубрик није знао ништа о глуми, раду са глумцима и многим другим стварима које чине један филм, али је зато фотографија била у првом плану. Иако је филм био повучен из биоскопа, филмски радници су га приметили и помогли су Кјбурику да сними свој други филм Пољубац убице. У овом филму до изражаја долази Кјубрикова изванредна способност играња светлом. Овим филмом привлачи пажњу продуцента Хариса са којим оснива продуцентску кућу Харис–Кјубрик Пикчерс. Пошто нису имали идеју за филм, отишли су у књижару и нашли књигу Убијање, која говори о пљачки хиподрома по којој је и снимљен филм Узалудна пљачка. Кјубрик ће много пута у даљем стварању посегнути за неким књижевним делом и преточити га у сценарио. Многи тадашњи критичари видели у Кјубрику младића пред којим је светла филмска будућност.

60-те[уреди]

Године 1957. Кјубрик снима филм Путеви славе са Кирком Дагласом у главној улози. Овај филм је обиловао масовним сценама борби, као и покретима камере која их је пратила. Нарочито се истиче сцена снимљена дугим, континуираним кадром у којој Кирк Даглас маршира кроз ров окружен војницима. Са друге стране, сви су се дивили искрености којом је Кубрик изнио свој антиратни став. Тај став ће се провлачити и кроз наредне филмовиме са ратном тематиком (Доктор Стрејнџлав и Бојеви метак). Та искреност је била толико интензивна да је филм био забрањен за приказивање у Француској готово 20 година јер осуђује француски официрски сталеж. Након успеха са овим филмом, продуценти га зову да режира филм Спартак чије снимање је већ било почело. Пошто продуценти нису били задовољни радом пређашњег редитеља позивају Кубрика да доврши посао. Он је прихватио посао и извршио поновну поделу улога. У сценарио је убацио сцене борбе којих у првој верзији уопште није било и направио један епски филм. Овај филм је освојио четири Оскара.

Након „Спартака“, Кјубрик је желео да снима филм над којим ће имати апсолутну контролу, јер је имао доста проблема са Кирком Дагласом, који је поред тога што је био носилац главне улоге, био и продуцент филма. Осећао је да је постао признат филмски редитељ у Холивуду и одлучио је снимити филм по причи која му се допада. Роман Владимира Набокова Лолита није могао наћи издавача ни у САД ни у Британији. У Паризу је објављен као „порнографска књига“ постигавши тако велике тираже и привукавши Кјубрикову пажњу. Кјубрик пише сценарио за филм заједном са писцем Владимиром Набоковом. Католичка црква дочекује филм „на нож“. Кјубрику је нарочито замерено на љубавној сцени у у којој главни лик посматра слику газдаричине кћерке што је црква протумачила као сексуалну стимулацију малолетном особом. Кјубрик је изјавио да не би ни снимао филм „да је знао колико ће прашине дићи“.

Прашина се није ни слегла а Кјубрик је кренуо у следећи, још контроверзнији пројекат. У јеку хладноратовске кризе, снима филм Доктор Стрејнџлав, који исмејава односе између Совјетског Савеза и САД и показује како неки лудак у војсци који се оглуши о заповести може да изазове нуклеарни рат и катастофу. Филм је привукао пажњу публике највише због врло духовитог односа према једној врло озбиљној теми иако је у том периоду снимљено још неколико филмова са истом тематиком. Добар део заслуга носи и највећи комичар тог доба Питер Селерс. Филм је обиловао подацима који су били тајна америчке војске тако да су продуценти филма морали ићи на информативне разговоре са припадницима тајних служби. Међутим, испоставило се да су сви ти детаљи били плод маште и детаљних припрема Стенлија Кјубрика. У све филмове је улазио максимално спреман и пазио је да не изостави ниједан детаљ и да све прикаже јако реалистично.

У следећем филму долази до изражаја сва Кјубрикова имагинација и машта. Ради се о филму Одисеја у свемиру 2001. У сарадњи са писцем научне фантастике Артуром Кларком написао је сценарио за који је рекао „да то неће бити филм о шетњи кроз свемир, већ ће то бити стварна шетња кроз свемир“. Оно што даје посебну драж филму је употреба музике. Она овде није у функцији декорације или појачавања емоција, већ је апсолутна есенција и интелектуални део филма. Као и сваки пут до тада публика је била подељена у рецепцији филма. Неки су га доживели као стварно путовање кроз свемир, док га други нису разумели. Филм се данас сматра класиком научно-фантастичног жанра.

70-те[уреди]

Следеће остварење, можда и најконтроверзније, је Паклена поморанџа. Филм је изазвао бројне полемике и публику поделио у два табора. У Енглеској је филм забрањен због експлицитних сцена насиља младих припадника банде. Ишло се тако далеко да је Кјубрику и његовој породици прећено смрћу. Онда је он направио један велики корак и затражио од издавачке куће да се филм повуче из биоскопа, што је и учињено. У овом филму Кубрик се поново поиграо са музиком. Најжешће сцене насиља и еротике је укомпоновао са најбољим Бетовеновим симфонијама. Те две супротности, класична музика и насиље су дали један запањујући ефекат.

Бари Линдон је следећи Кјубриков пројекат. У овом филму он је желио да гледалац отпутује у 18. век и да визуелно доживи тај период. Изабрао је посебну врсту објектива без дубинске оштрине, па је визуелним изгледом филма постигао сличност са сликарским радовима из тог времена. У неким сценама је употребљавао зум, што је некима било чудно, ако знамо да се ради о прошлом времену. Овај филм се појавио у ери акционих филмова у Холивуду, тако да је због трајања од три сата проглашен досадним и напорним. Ипак, добио је четири Оскара, иако није постигао већи комерцијални успех.

80-те[уреди]

Кјубрик је након овог филма одлучио направити филм који ће напунити продуцентске касе, али и задовољити његов стваралачки нагон. Ишао је на сигурно и од бестселера Стивена Кинга „Исијавање“ направио сценарио за Исијавање. Овај филм ће бити проглашен за један од најнапетијих хорор-филмова. Урађен је тако да гледалац очекује да се нешто догоди, али тај удар који треба да се догоди стално се одлаже. Дизању напетости помаже и стали покрети камере кроз ходнике злокобног хотела, као и психоделична музика која стално дражи гледаочеве нерве.

"Бојеви метак" је филм који говори бесмислености Вијетнамског рата али на један непосредан начин. Кјубрик је избегао морализовање и изношење политичких ставова и на један готово документаран начин приказује сав ужас рата. Филм је подељен у две целине које могу да функционише саме за себе. Први део показује обуку маринаца који треба да иду у Вијетнам. Обука је сурова и многи и не издрже до краја. Један од ликова се под притиском ломи и убија наредника. У филму, наредник је иритантни гад тако да је разумљиво велико олакшање када га регрут Ленард убије и потом почини самоубиство. То се чини као једини исправан начин. Други део филма приказује борбе у урбаном делу Вијетнама. Страдања и патње војника су застрашујуће реалистичне. Ове сцене су снимљене у напуштеној фабрици гаса у Британији која је вешто претворена у вијетнамски град. У филму се нарочито истиче фотографија. Филм је у дистрибуцији мало закаснио, јер су се већ појавили филмови са тематиком Вијетнамског рата. Кад се узме у обзир да Кјубриков филм, за разлику од других, ниједног тренутка не прави хероје од америчких војника, јасно је зашто није имао већег успеха.

90-те[уреди]

Последњи Кјубриков филм, Широм затворених очију, са Томом Крузом и Никол Кидман, је можда први његов филм који није поделио публику. Сви су га примили са одобравањем. Бави се односом мужа и жене, поверењем и њиховом сексуалношћу. Тај амбивалентан однос је наглашен коришћењем контрастних боја. Обично су то плава и жута односно топло-хладно. Драматургија одређених сцена је наглашена музиком која подиже тензију.

Стенли Кјубрик је умро 7. марта 1999. године

Филмографија[уреди]

Награде[уреди]

Америчка филмска академија

  • 1968- Најбољи визуелни ефекти Одисеја у свемиру 2001.

Британска филмска академија

  • 1975- Најбоља режија Бари Линдон
  • 1964- Најбољи филм Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу

Национално удружење критичара

  • 1975- Најбоља режија Бари Линдон

Удружење критичара Њујорка

  • 1971- Најбољи филм Паклена поморанџа
  • 1971- Најбоља режија Паклена поморанџа
  • 1964- Најбоља режија Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]