Таковски каменоресци

Споменик Стамени Маринковић (†1925) на гробљу у Озрему, рад Добросава Стевановића

Таковски каменоресци потичу из северозападног дела Рудничког округа, већином са праваца Прањани-Бољковци и Сувобор-Вујан. Радили су у три одвојена клесарска средишта. Једно је било на крајњем истоку према качерском крају у коме су стварали ручићко-врнчански каменоресци. Друго је захватало најзападнији део подручја према Пожеги, са центром у Прањанима, а треће средиште у подрајачким селима Горњи Бранетићи и Озрем. Таковски мајстори израђивали су споменике и северно од сувоборске водомеђе, према ваљевском крају.

Таковски каменоресци

Истакнути представници

• Јован Томић (1838-1888) из Врнчана

• Јосиф Симић (1860-1908) родом из Теочина, радио у Прањанима

• Урош Марковић (1883-1963) из Прањана

• Вујица Гавровић (?-1914) родом из Јелен Дола, радио у Горњим Бранетићима

• Добросав Стевановић (1890-1969) из Озрема

Мање познати мајстори

Међу најбоље каменоресце таковског краја треба уврстити још и Милисава Дробњака из Доњих Бранетића, Милана Баралића из Шарана, Милана Јовановића из Љеваје и Живојина Лучића и Милијана Марића из Горњих Бранетића.

Литература

• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.