Ваљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ваљево

Centar grada Valjevo.jpg
Центар

Грб Ваљева
Опширније

Застава Ваљева
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина централна Србија
Округ Колубарски
Становништво
Становништво 58.932
Агломерација 90.312
Географске карактеристике
Координате 44°16′27″N 19°53′28″E / 44.274167, 19.891111
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 185 м
Ваљево на мапи Србије
{{{alt}}}
Ваљево
Ваљево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Станко Терзић (Социјалистичка партија Србије)
Поштански код 14103 14104 14105 14106 14109 14111 14112
Позивни број 014
Регистарска ознака VA
Веб-страна www.valjevo.org.rs


Координате: 44° 16′ 27" СГШ, 19° 53′ 28" ИГД
Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 58.932 становника, а цела општина Ваљево има 90.312[1]. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам[2].

Географија[уреди]

Ваљево у току дана

Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, Мачви и Војводини, као и пруга Београд-Бар и пруга Ваљево—Лозница у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 km од Београда, главног града Србије[1], а уз град се налази и Аеродром Ваљево са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.

У Ваљеву се Јабланица и Обница спајају у реку Колубару. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.

У Петници, на 5 km од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца[1].

Клима[уреди]

Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11°С. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2°С, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4°С. Нејвиша икад забележена температура је била 42,5°С а најнижа -29,6°С.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.

Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74,6 % указује на умерену влажност ваздуха.

У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8 % потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).

Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњоевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1 mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm.

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја[3].

Nuvola apps kweather.png  Мерења у метеоролошкој станици у Ваљеву (176 m) - просек 1961—1990.[4]
Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средње максималне температуре (°C) 4,2 7,0 12,2 17,3 22,0 24,9 26,9 27,0 23,7 18,3 11,6 5,7
16,7
Средње температуре (°C) -0,4 2,0 6,3 11,1 16,0 19,1 20,8 20,2 16,5 11,2 6,1 1,5
10,9
Средње минималне температуре (°C) -4,4 -2,0 1,0 5,4 9,9 13,1 14,6 14,0 10,5 5,7 1,7 -2,3
5,6
Средња месечна количина падавина (mm) 50,4 46,2 54,2 63,5 88,1 108,3 76,7 67,9 59,6 48,3 59,6 59,4
782,2

Етимологија имена[уреди]

Ваљарице (Ваљавица) дрвени објекат, са механизмом са погоном на воду за ваљање вунене тканине и израде сукна. по народној легенди Ваљево је добило име по ваљарицама које су у већем броју постојали дуж Колубаре и Градца.

Током свих ових времена у ваљевској су котлини постојала насеља, али пошто су обављана само сондажна археолошка истраживања, и то на врло малим површинама, тешко је нешто конкретније рећи о њиховом карактеру и простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним старим именима. Најстарији до сада познати спомен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из Дубровачког архива, из 1393. године. О пореклу тог имена још нема поузданих историјских података. Постоји више народних легенди које имају различите приче о настанку имена Ваљево. По једној Ваљево је добило име по „ваљарицама“ којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, „ваљану“, земљу у ваљевској котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима скотрљали, „сваљали“, с околних планина у котлину.

Поред народне традиције, и филологија је дала више хипотеза о постанку овог имена. По једној, реч Ваљево је настала од старе латинске ријечи „валис“ (лат. vallis) што значи долина. По другој, од речи „вал“, због реке која је при бујицама плавила котлину. Постоји и хипотеза по којој Ваљево потиче од исквареног облика имена ране средњовековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом „Балба“, забележили византијски историјски извори.

Од свих тумачења научно је најутемељеније оно према којему реч Ваљево представља присвојни придев старог словенског имена „Ваљ“. Тиме би Ваљево означавало посед, односно власништво извесног Ваља. Ова хипотеза има и своје потврде у једној од народних легенди која спомиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане подигнуте на подручју данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић[5].

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Ваљева и Списак градоначелника Ваљева

На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1393, када се јавља први спомен имена Ваљево, ово је насеље већ било активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка, Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је 1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Огромна разарања град је доживео и у Другом светском рату, али и на самом крају 20. века, када га је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ[5].

Туризам[уреди]

Релативно повољан географски положај на важним магистралним путним правцима и близина потенцијалних емитивних тржишта, богатство културног наслеђа на релативно малом простору, уклопљеност културног богатства у туристички атрактивна природна подручја (клисура Градца, Јабланице, ваљевске планине), већи број манастира и мошти два свеца, велики број знаменитих личности пониклих са овог подручја, догађаји везани за националну историју омогућили су да се Ваљево издвоји као аутентична туристичка дестинација. Као посебне целине, поред града, издвајају се:

Река Градац

Географски положај, природни фактори, културно-историјско наслеђе, јасно говоре да ово подручје може да развија следећа туристичка кретања: екскурзиони туризам (ђаци, студенти, пензионери...), верски (Лелић, Ћелије, Пустиња, Јовања, Грачаница, Докмир, Боговађа...), образовни (едукативне радионице), спортски (планинарење, бициклизам, слободно пењање...), манифестациони (ЈУ џез фест, Тешњарске вечери, Дани малине, Дани гљива, Лековитим стазама ваљевских планина...) и сеоски туризам.

Становништво[уреди]

Демографија
1528. 1536. 1560. 1660. 1718. 1735. 1741. 1784. 1808. 1818. 1834. 1839. 1844. 1862. 1900.
око 600 око 650 око 2.060 око 5.200 најмање 120 најмање 1.020 око 550 око 2.300 око 1.000 око 1.100 893 873 око 1.720 2.150 7.747

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 15830 [6]
1953. 21165
1961. 28461
1971. 39786
1981. 50114
1991. 59016 57885
2002. 62544 61035
2011. 58932
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
58.689 96,15%
Роми
  
527 0,86%
Црногорци
  
207 0,33%
Југословени
  
199 0,32%
Хрвати
  
78 0,12%
Македонци
  
74 0,12%
Словенци
  
25 0,04%
Мађари
  
22 0,03%
Муслимани
  
19 0,03%
Руси
  
12 0,01%
Румуни
  
7 0,01%
Горанци
  
7 0,01%
Немци
  
6 0,00%
Бошњаци
  
6 0,00%
Буњевци
  
4 0,00%
Украјинци
  
2 0,00%
Чеси
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
771 1,26%


Образовање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Образовање у Ваљеву

У Ваљеву постоји 7 основних школа, као и 5 средњих (Ваљевска гимназија, Економска, Техничка, Медицинска и Пољопривредна школа са домом за ученике). У граду се налази и једна Висока пословна школа[9], Факултет за менаџмент [10] сада под називом Факултет за пословну економију [11], Мегатренд универзитета [12] као и Пословни факултет [13]Универзитета Сингидунум[14]

Култура[уреди]

У Ваљеву од културних институција постоје: Музеј, Центар за културу Ваљево, Модерна галерија, и Историјски архив. Данас у њему има и 4 ТВ и шест радио-станица, као и две недељне и једне месечне новине. Ваљево је седиште епархија ваљевске Српске православне цркве.

Културноисторијске знаменитости[уреди]

„Муселимов конак“ - најстарија зграда у Ваљеву, сада музеј
Поставка Сеча кнезова у музеју „Муселимов конак“

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д Радионица за српски језик и културу. Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Званична веб презентација општине Ваљево. Клима, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990“ Приступљено 3. 5. 2009.. 
  5. ^ а б Званична веб презентација општине Ваљево. Историја, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  7. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  8. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  9. ^ Висока пословна школа струковних студија, Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ Факултет за менаџмент Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ Факултет за пословну економију Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ Мегатренд универзитет Београд, Приступљено 24. 4. 2013.
  13. ^ Пословни факултет, Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  14. ^ Универзитет Сингидунум,, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

локација места