Ваљево

Ваљево
Центар Ваљева
Опширније Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	централна Србија
Округ	Колубарски
Становништво
Становништво	61.270
Агломерација	96.761
Положај
Координате	44°16′27″N 19°53′28″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	185 m
Ваљево Ваљево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Зоран Јаковљевић (ДС)
Поштански код	14103 14104 14105 14106 14109 14111 14112
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA
Веб-страна	www.valjevo.org.rs

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2002. године, град Ваљево има 61.035 становника, а цела општина Ваљево има 96.761. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.

Географија

Ваљево у току дана

Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, Мачви и Војводини, као и пруга Београд-Бар и пруга Ваљево—Лозница у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 km од Београда, главног града Србије, а уз град се налази и Аеродром Ваљево са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.

У Ваљеву се Јабланица и Обница спајају у реку Колубару. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.

У Петници, на 5 km од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца.

Клима

Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11°С. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2°С, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4°С. Нејвиша икад забележена температура је била 42,5°С а најнижа -29,6°С.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.

Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74,6 % указује на умерену влажност ваздуха.

У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8 % потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).

Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњеевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1 mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm.

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја.

  Мерења у метеоролошкој станици у Ваљеву (176 m) - просек 1961-1990.

Месец	Јан	Феб	Март	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Средње максималне температуре (°C)	4,2	7,0	12,2	17,3	22,0	24,9	26,9	27,0	23,7	18,3	11,6	5,7	16,7
Средње температуре (°C)	-0,4	2,0	6,3	11,1	16,0	19,1	20,8	20,2	16,5	11,2	6,1	1,5	10,9
Средње минималне температуре (°C)	-4,4	-2,0	1,0	5,4	9,9	13,1	14,6	14,0	10,5	5,7	1,7	-2,3	5,6
Средња месечна количина падавина (mm)	50,4	46,2	54,2	63,5	88,1	108,3	76,7	67,9	59,6	48,3	59,6	59,4	782,2

Етимологија имена

Ваљарице (Ваљавица) дрвени објекат, са механизмом са погоном на воду за ваљање вунене тканине и израде сукна. по народној легенди Ваљево је добило име по ваљарицама које су у већем броју постојали дуж Колубаре и Градца.

Током свих ових времена у ваљевској су котлини постојала насеља, али пошто су обављана само сондажна археолошка истраживања, и то на врло малим површинама, тешко је нешто конкретније рећи о њиховом карактеру и простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним старим именима. Најстарији до сада познати спомен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из Дубровачког архива, из 1393. године. О пореклу тог имена још нема поузданих историјских података. Постоји више народних легенди које имају различите приче о настанку имена Ваљево. По једној Ваљево је добило име по „ваљарицама“ којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, „ваљану“, земљу у ваљевској котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима скотрљали, „сваљали“, с околних планина у котлину.

Поред народне традиције, и филологија је дала више хипотеза о постанку овог имена. По једној, реч Ваљево је настала од старе латинске ријечи „валис“ (лат. vallis) што значи долина. По другој, од речи „вал“, због реке која је при бујицама плавила котлину. Постоји и хипотеза по којој Ваљево потиче од исквареног облика имена ране средњовековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом „Балба“, забележили византијски историјски извори.

Од свих тумачења научно је најутемељеније оно према којему реч Ваљево представља присвојни придев старог словенског имена „Ваљ“. Тиме би Ваљево означавало посед, односно власништво извесног Ваља. Ова хипотеза има и своје потврде у једној од народних легенди која спомиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане подигнуте на подручју данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Ваљева

На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1393, када се јавља први спомен имена Ваљево, ово је насеље већ било активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка, Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је 1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Огромна разарања град је доживео и у Другом светском рату, али и на самом крају 20. века, када га је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ.

Туризам

Релативно повољан географски положај на важним магистралним путним правцима и близина потенцијалних емитивних тржишта, богатство културног наслеђа на релативно малом простору, уклопљеност културног богатства у туристички атрактивна природна подручја (клисура Градца, Јабланице, ваљевске планине), већи број манастира и мошти два свеца, велики број знаменитих личности пониклих са овог подручја, догађаји везани за националну историју омогућили су да се Ваљево издвоји као аутентична туристичка дестинација. Као посебне целине, поред града, издвајају се:

• Дивчибаре, планинско-туристичко место
• Бранковина, културно-историјски комплекс
• Петница, спортско-рекреативни центар
• Манастири

Река градац

Географски положај, природни фактори, културно-историјско наслеђе, јасно говоре да ово подручје може да развија следећа туристичка кретања: екскурзиони туризам (ђаци, студенти, пензионери...), верски (Лелић, Ћелије, Пустиња, Јовања, Грачаница, Докмир, Боговађа...), образовни (едукативне радионице), спортски (планинарење, бициклизам, слободно пењање...), манифестациони (ЈУ џез фест, Тешњарске вечери, Дани малине, Дани гљива, Лековитим стазама ваљевских планина...) и сеоски туризам.

Становништво

Демографија

1528.	1536.	1560.	1660.	1718.	1735.	1741.	1784.	1808.	1818.	1834.	1839.	1844.	1862.	1900.
око 600	око 650	око 2.060	око 5.200	најмање 120	најмање 1.020	око 550	око 2.300	око 1.000	око 1.100	893	873	око 1.720	2.150	7.747

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 15830 1953. 21165 1961. 28461 1971. 39786 1981. 50114 1991. 59016 57885 2002. 62544 61035

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			58.689	96,15%
Роми			527	0,86%
Црногорци			207	0,33%
Југословени			199	0,32%
Хрвати			78	0,12%
Македонци			74	0,12%
Словенци			25	0,04%
Мађари			22	0,03%
Муслимани			19	0,03%
Руси			12	0,01%
Румуни			7	0,01%
Горанци			7	0,01%
Немци			6	0,00%
Бошњаци			6	0,00%
Буњевци			4	0,00%
Украјинци			2	0,00%
Чеси			1	0,00%
Русини			1	0,00%
Бугари			1	0,00%
Албанци			1	0,00%
непознато			771	1,26%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	235			244
80+	251			400
75-79	540			922
70-74	1124			1449
65-69	1545			1754
60-64	1395			1661
55-59	1520			1512
50-54	2300			2449
45-49	2760			2988
40-44	2291			2740
35-39	2094			2355
30-34	1802			2116
25-29	2186			2275
20-24	2152			2313
15-19	2183			2098
10-14	1916			1770
5-9	1601			1488
0-4	1327			1279
просек	37,8			39,6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 5612 6834 9544 13057 16838 19493 21387

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 4001 5146 5024 5308 1269 512 88 22 13 4 2.85

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	24378	6904	15552	868	836	218
Женски	27276	5918	15719	3712	1689	238

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11334	219	-	51	3432	368	851	1485	257	866
Женски	10164	119	-	20	2530	127	211	1777	340	263
Оба	21498	338	-	71	5962	495	1062	3262	597	1129
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	91	1145	759	439	451	302	-	1	617
Женски	241	914	597	786	1513	338	-	-	388
Оба	332	2059	1356	1225	1964	640	-	1	1005

Образовање

За више информација погледајте чланак Образовање у Ваљеву

У Ваљеву постоји 7 основних школа, као и 5 средњих (Ваљевска гимназија, Eкономска, Tехничка, Mедицинска и Пољопривредна школа са домом за ученике). У граду се налази и једна Висока пословна школа, Факултет за менаџмент сада под називом Факултет за пословну економију , Мегатренд универзитета као и Пословни факултет Универзитета Сингидунум

Култура

У Ваљеву од културних институција постоје: Музеј, Центар за културу Ваљево, Модерна галерија, и Историјски архив. Данас у њему има и 4 ТВ и шест радио станица, као и две недељне и једне месечне новине.

Културноисторијске знаменитости

„Муселимов конак“ - најстарија зграда у Ваљеву, сада музеј

Поставка Сеча кнезова у музеју „Муселимов конак“

• Тешњар - чаршија из турског времена - налази се на десној страни Колубаре која протиче самим центром града. Тешњар датира из 17. века, међутим, изглед који данас има, је изглед какав је имала у 19. веку.
• Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву, која датира с краја 18. века. У њој су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин током догађаја који је у историји познат као сеча кнезова (1804). Данас је Муселимов конак Музеј Првог и Другог српског устанка.
• Кула Ненадовића која датира из 1813. године, налази се на брежуљку изнад града. У време кад је саграђена, служила је као барутана, а Милош Обреновић ју је обновио 1836. године.
• Споменик Стеви Филиповићу, народном хероју Другог светског рата на Видраку, брду изнад града.

Спољашње везе

• Званична презентација Града Ваљева - www.valjevo.org.rs
• Ваљево, интернет портал (www.ugradu.info)
• Списак досадашњих градоначелника Ваљева
• ВАЉЕВО ЗА ВАС - културнотуристичка понуда града Ваљева
• Народни музеј Ваљево
• Историјски архив Ваљево
• Друштво истраживача „Владимир Мандић Манда“
• Радионица за српски језик и културу из Ваљева

локација места

• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Ваљево