Теорија Х и Y

Из Википедије, слободне енциклопедије

Теорије Х и Y су теорије мотивације људи које је креирао и развио Даглас МекГрегор на МИТ школи менаџмента шездесетих година двадесетог века а користе се у менаџменту људским ресурсима, организацији и организационом развоју. Теорије представљају два различита модела радне мотивације.

Стварајући теорију X и Y Даглас МекГрегор је покушао да избегне недостатке класичне теорије и неокласичне и да их међусобно повеже.

Теорија Х[уреди]

Теорија Х представља, у основи, приступ питању радне мотивације. Основне претпоставке ове теорије су да је човек лењ, да ради само колико мора и не воли одговорност. Он је, такође, равнодушан у односу на циљеве предузећа у ком ради. Због тога је руководство одговорно за људе и средства, за њихово усмеравање, надгледање и мотивацу са намером остваривања циљева предузећа.

МекГрегор сматра да су ове поставке погрешне и да међа узроке и последице. Описано стање код људи не прелази из људске природе, већ је то последица стања у ком се човек нађе - а то је слабо руководство. Управљање и руковођење сведено је на надгледање, кажњавање, принуду и, као такви, постали неприкладни. Због тога, МекГрегор је увео теорију Y, која је супротна од претходне.

Теорија Y[уреди]

Према теорији Y, људи поседују могућност развоја, и способни су да преузму одговорност и усмере своје понашање према циљевима предузећа. Они се понашају супротно због лошег руководства. У том смислу, задатак руководства је да људима омогући да сазнају и развијају своје особине. Избором најпогоднијих начина управљања и руковођења треба да се уклањају препреке и, на тај начин, да се ослободе људске могућности и усмере ка постизању циљева предузећа.

Очигледно је да теорија Y има исти циљ као и Х: мотицација људи ка постизању циљева предузећа. Разлика је у томе што Y тежи да се то постигне на људскији начин, поштујући личност радника.