Тихон Никаноров
| Тихон Никаноров | |
|---|---|
.jpg) Архиепископ Тихон Никаноров | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. јануара 1855. |
| Место рођења | Кирјога, Новгородска губернија, Руска Империја |
| Датум смрти | 9. јануар 1919. |
| Место смрти | Вороњеж, Руска СФСР |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква |
| Канонизација | август 2000. године, Москва од стране Архијерејског сабора Руске православне цркве |
| Празник | 27. децембар (9. јануар по грегоријанском календару) |
Тихон Никаноров познат и као Тихон Вороњешки (рус. Тихон Никаноров; Тихон Воронежский, рођен 30. јануара 1855. у Новгородској губернији — преминуо 27. фебруара 1920. у Вороњежу) је православни светитељ и архиепископ Руске православне цркве.[1]
Рођење и младост[уреди | уреди извор]
Рођен је 30. јануара 1855. године у месту Кирјога (рус. Кирюга) у Новгородској губернији као Василиј Варсонофијевич Никаноров (рус. Василий Варсонофиевич Никаноров). Родио се у православној породици од оца чтеца [а]. Године 1877. завршио је Новогородску духовну богословију (рус. Новгородская духовная семинария), а 1881. године Санкт Петербуршку духовну академију.[2]
Монашење и епископство[уреди | уреди извор]
Године 1884. постаје инспектор Новгородске духовне богословије и убрзо након тога постаје монах, добија монашко име Тихон као и чин јеромонаха.[3] Године 1890. добија чин архимандрита, а убрзо постаје и ректор Новгородске духовне богословије. Отац Тихон постаје 1891. године игуман Антонијевог манастира у Новгороду посвећеног Антонију Римљанину.[2]
Године 1892. Тихон постаје викарни архијереј добивши викаријатство Можајско које се налази у саставу Московске епархије. Самосталан архијереј постаје 1899. године поставши епископ Полоцки и Глубокојски (рус. По́лоцкая и Глубо́кская епархия).[2]
Године 1902. мења епархију и постаје епископ тадашње Пензенске и Саранске епархије (рус. Пензенская и Саранская епархия), данашња Пензенска и Нижнеломовска (рус. Пензенская и Нижнеломовская епархия). На месту епископа је остао до 25. јула 1907. године. Исте године постаје настојатељ (игуман) Новојерусалимског манастира код Москве.[2]
Епископ Калушке епархије (рус. Калужская епархия) постаје 1912. године.
Архиепископ и смрт[уреди | уреди извор]
Тихон постаје архиепископ 13. маја 1913. године дошавши у Вороњешку и Задонску епархију. Године 1917-1918 је био учесник Сабора Руске православне цркве.[2]
Након Бољшевичке револуције мученички је страдао 27. децембра 1918. године (9. јануара по грегоријанском календару) тако што је обешен на царским дверима.[2]
У августу 2000. године је канонизован у Руској православној цркви као свештеномученик.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Помоћник у цркви који се брине о самој цркви и помаже свештенику приликом богослужења
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „ТИХОН (НИКАНОРОВ)”. ДРЕВО ИНФО. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ а б в г д ђ „СВЯЩЕННОМУЧЕНИК ТИХОН (В МИРУ ВАСИЛИЙ ВАРСОНОФЬЕВИЧ НИКАНОРОВ), АРХИЕПИСКОП ВОРОНЕЖСКИЙ, И 160 ИЕРЕЕВ, ИЖЕ С НИМ УБИЕННЫХ”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ „Священномученик Тихон Никаноров”. Полит. Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
