Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина
Хлорокин и хидроксихлорокина припадају породици хинолона. Иако се њихове терапеутске и токсичне дозе разликују, они су сродни лекови са сличним клиничким индикацијама за употребу и сличним манифестацијама токсичности ретине. С обзиром на појаву осетљивијих дијагностичких техника и увиђање да је ризик од токсичности услед вишегодишње употребе хидроксихлорокина већи него што се раније веровало, Америчка академија за офталмологију објавила је ажуриране смернице о скринингу ретинопатије повезане са токсичношћу хидроксихлорокина. Смернице препоручују да током прве године лечења хлорокином и/или хидроксихлорокином, лекар који га прописује треба да упутити пацијента офталмологу на основни преглед.[1][2]
Коронавирусна болест 2019 (ковид 19) и хлорокин/хидроксихлорокин[уреди | уреди извор]
На почетку пандемије болести ковид 19, неке студије су објавиле да су хлорокин и хидроксихлорокин показали способност да инхибирају репликацију вишеструких коронавируса ин витро и да би хидроксихлорокин могао да побољша клинички исход пацијената са ковидом 19.[3][4][5] Америчка администрација за храну и лекове (акроним ФДА) је 28. марта 2020. године издала је директиву којом је одобрила хитну употребу, (енгл. emergency use authorization (EUA)) за хлорокин фосфат и хидроксихлорокин сулфат за лечење ковида 19 код одређених хоспитализованих пацијената када клиничко испитивање није било изводљиво.[6]
Међутим, Америчка администрација за храну и лекове је опозвала ову директиву хитну употребу, (енгл. emergency use authorization (EUA)) 5. јуна 2020. године. На основу своје текуће анализе и нових научних података, Америчка администрација за храну и лекове је утврдила да је мало вероватно да ће хидроксихлорокин бити ефикасан у лечењу ковида 19 за одобрене употребе наведену у директиви хитну употребу, (енгл. emergency use authorization (EUA)). Поред тога, у светлу текућих озбиљних срчаних нежељених догађаја и других потенцијалних озбиљних нежељени ефеката, хидроксихлорокина превазилази познате и потенцијалне ризике наведене у директиви за хитну употребу, (енгл. emergency use authorization (EUA)).[7]
Док додатна клиничка испитивања могу наставити да процењују потенцијалну корист, Америчка администрација за храну и лекове је утврдила да директиви за хитну употребу, (енгл. emergency use authorization (EUA)) више није прикладна.
Етиологија[уреди | уреди извор]
На ретинопатију изазвану хлорокин/хидроксихлорокин највише утичу дневна доза, дужина употребе и кумулативна доза. Кинетика метаболизма хлорокина је сложена, при чему се време полураспада повећава са повећањем дозе.
Фактори повезани са токсичношћу хидроксихлорокина укључују следеће:
- Доза одржавања већа од 5 мг/кг/д на основу стварне тежине (најкритичнији ризик)
- Дневна доза већа од 400 мг
- Кумулативна доза већа од 1,000 грама
- Доб старија од 60 година
Фактори повезани са токсичношћу хлорокина укључују следеће:
- Доза одржавања већа од 2,3 мг/кг/д
- Гојазност
Фактори повезани са токсичношћу оба лека укључују следеће:
- Трајање лечења дуже од 5 година (критични фактор)
- Употреба тамоксифена (5 пута ризик)
- Доказана бубрежна инсуфицијенција
- Основна болест мрежњаче или макулопатија (макуларна дегенерација)
- Докази о болести јетре
- П450 полиморфизми који доводе до веће концентрације лека у крви
Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]
Ретинопатија може бити асимптоматска или може изазвати централне или парацентралне скотоме што доводи до потешкоћа у читању или обављању финих визуелних задатака (због парафовеалне метаморфопсије).
Оштрина вида обично остаје нетакнута до узнапредовале болести.
Остали пријављени визуелни симптоми укључују следеће:
- Треперење или трепћућа светла жуте боје
- Зелени или црвени ореоли
- Циклоплегија
- Амблиопиа
- Диплопија
- Слепило
- фотофобија
- Окулолорошка криз
Системске жалбе укључују следеће:
- Мучнина, бол у стомаку и повраћање
- Повремено, промене стања коже, као што су осип, свраб и осетљивост на ултраљубичасто светло
- Ретко, неуролошки симптоми, као што су вртоглавица, тинитус, раздражљивост, парализа кранијалних нерава и слабост мишића налик миастенији
Налази очног прегледа укључују следеће:
- Депозити у рожњачи
- Замућеност задњег субкапсуларног сочива (хлорокин)
- Неправилност пигментације макуле и отупљење фовеалног рефлекса (рано)
- Макулопатија (класичан налаз код неазијских пацијената)
- Неправилност периферног пигмента и формирање коштаних спикула, слабљење крвних судова и бледило оптичког диска (крајњи стадијум)
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Пацијенти који почињу са лечењем хлорокином/хидроксихлорокином треба да обаве основни преглед код офталмолога који укључује следеће:
- Историја болести (укључујући рефракцију)
- Оштрина вида (некоригована оштрина вида и најбоља оштрина вида коригована наочарима)
- Биомикроскопија са прорезаном лампом
- Директна и индиректна офталмоскопија (ово није алат за скрининг, јер открива релативно касне токсичне промене)
Преглед би такође требало да укључи Хамфријево видно поље и најмање један од следећих објективних тестова, ако су доступни:
- Оптичка кохерентна томографија спектралног домена (СД-ОЦТ)
- Тест аутофлуоресценције фундуса (ФАФ).
- Мултифокални електроретинограм (мфЕРГ)
Помоћни тестови који се користе у дијагнози токсичности укључују следеће:
- Амслерова мрежа
- Тестирање вида у боји
- Фотографија фундуса у боји: документовање промена током времена, посебно код пацијената са већ постојећом патологијом мрежњаче
- ЕРГ пуног поља или електроокулограм
- Флуоресцеинска ангиографија: може помоћи у визуелизацији раних суптилних промена у пигментном епителу ретине
Терапија[уреди | уреди извор]
Повлачење лека и прелазак на други третман је стандардни део терапије.
Координација са реуматологом или дерматологом може бити оправдана за свеобухватну негу пацијента.
Ниједна дијета или медицинска терапија нису били ефикасне у спречавању, лечењу или смањењу ризика од токсичности ретине.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Marmor MF, Kellner U, Lai TY, Melles RB, Mieler WF, American Academy of Ophthalmology. Recommendations on Screening for Chloroquine and Hydroxychloroquine Retinopathy (2016 Revision). Ophthalmology. 2016 Jun. 123 (6):1386-94. [Medline].
- ^ „Chloroquine and Hydroxychloroquine Toxicity Workup: Approach Considerations, Retinal Examination and Photography, Amsler Grid”. emedicine.medscape.com. Приступљено 2021-11-22.
- ^ Zhou D, Dai SM, Tong Q. COVID-19: a recommendation to examine the effect of hydroxychloroquine in preventing infection and progression. J Antimicrob Chemother. 2020 Mar 20. [Medline].
- ^ Yao X, Ye F, Zhang M, Cui C, Huang B, Niu P, et al. In Vitro Antiviral Activity and Projection of Optimized Dosing Design of Hydroxychloroquine for the Treatment of Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus 2 (SARS-CoV-2). Clin Infect Dis. 2020 Mar 9. [Medline].
- ^ Devaux CA, Rolain JM, Colson P, Raoult D. New insights on the antiviral effects of chloroquine against coronavirus: what to expect for COVID-19?. Int J Antimicrob Agents. 2020 Mar 11. 105938. [Medline].
- ^ Radenković, Milica (27. 05. 2020). „Hlorokin opasan za kovid pacijente?”. Приступљено 22. 11. 2021.
- ^ Commissioner, Office of the (2020-06-16). „Coronavirus (COVID-19) Update: FDA Revokes Emergency Use Authorization for Chloroquine and Hydroxychloroquine”. FDA (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-22.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
