Тонско слово
.svg)
Тонска слова су писани карактери који представљају тонове језика, посебно контурске тонове. Њих је иземео Јуенжен Џао. Они су усвојени у Међународној фонетској азбуци.
Тонска слова су шема висина контуре (енгл. Pitch contour), нацртана сличицом у истом реду писања и завршени са усправном цртом. Јуенжен Џао је подијелио тонски простор у пет сегмената уз употребу концепта пет линија из музичког нотног система, где сваки одговара различитом нивоу тона.[1][2] Ниједан познати језик не зависи од више од пет различитих висина тона.
На примјер, стандардни мандарински има следећа четири тона у слоговима кији се говори у изолацији:
| Контура | Тонско слово |
Тонски број |
|---|---|---|
| Високо равни | ma˥˥ | ma1 |
| Средњо узлазни | ma˧˥ | ma2 |
| Ниско силазно-узлазни | ma˨˩˦ | ma3 |
| Високо силазни | ma˥˩ | ma4 |
Дијакритике се могу такође употребити за транскрипцију тона ИПА. На примјер, тон 3 у мандаринском је ниски тон између осталих слогова, и може бити заступљен као такав фонемично. Четири мандаринска тона се могу стога такође транскрибовати као [má, mǎ, mà, mâ]. (Примијетите да ово није конвенција пинјина, те у овом случају ИПА дијакритик може бити збуњујући.)
Мандарински високо равни тон у таблици се састоји од два елемента, оба висока. То производи дужу црту у неким фонтовима него што чини један елеменат, кад се упореди са дужином других тонских слова. Међутим, када је кратак („нагли“) тон због крајњег сугласника, нпр. у стандардном кантонском, један елеменат може се користити: [mak˥ ].
Садржај |
Тонска слова као цифре [уреди]
Тонска слова су такође транскрипцована у цифре, посебно у азијским и месо-америчким тонским језицима. Прије ширења OpenType рачунарских фонтова почетком 2000-2001. године, тонска слова нису били практична за многе апликације. Нумеричких замјена је била уобичајена за тонске контуре, са нумеричком вредности додељеном за почетну, крајњу, а понекад и средњу контуру. На примјер, четири мандаринска тона су обично транскрипцована „ma55“, „ma35“, „ma214“, „ma51“.[3]
Међутим, ове цифре су двосмислене. У азијским језицима попут кинеског, конвенција додељује најнижој висини тона 1 а највишој 5. Међутим у Африци и Мезоамерици најнижи је додељен 5 а највиши 1. У случају мезоамеричких језика, број нивоа тонова такође је ограничен на број различитих нивоа у одређеном језику. На примјер, микстечки језик са три нивоа тонова ће их означити са 1 (висок /˥/), 2 (средњи /˧/) и 3 (низак /˩/). Читалац навикнут на кинески ће погрешно протумачити микстечки ниски тон као средњи, а висок тон као ниски. Зато што су тонска слова цртежна, и музички нотни систем је међународно признат са високим тону на врху и ниским тон на дну, тонска слова не пате од ове двосмислености.
Тонске висине [уреди]
Аутори користе тонске висине тонског слова да изразе различите језичне и психолошке корелације. Међународна фонетско друштво је предложило кориштење тонских слова за представљање фонемских различитости. На примјер, ако језик има један силазни тон, онда би он требао бити транскрипцован /˥˩/, чак и ако тај тон не силази у целом вокалном распону.[4]
За потребе прецизне језичне анализе постоје барем три приступа: линеарна, експоненцијална и језичко-одређена. Линеарни приступ ставља ниво тона директно на основну фреквенцију (f0), одузимањем тона са најмањим f0 од тона са највишом f0, и дељењем овог простора у четири једнака f0 интервала. Тонска слова су тада изабрана на темељу f0 тонске контуре преко те регије.[5][6] Овај линеарни приступ је систематичан, али није увијек сврстан на почетак и крај сваког тона са предложеним тонским нивоем.[7] Џаов ранији опис тонских нивоа је експоненцијални приступ. Џао је предложио пет тонских нивоа, где је сваки ниво размакнут двојним полутоновима.[1] Каснији опис даје само један полутон између нивоа 1 и 2, и три полутона између нивоа 2 и 3.[2] Овај обнављен опис може бити језичко-одређено дељење тонског простора.[8]
Референце [уреди]
- ^ а б Chao, Yuen-Ren (1956). „Tone, intonation, singsong, chanting, recitative, tonal composition and atonal composition in Chinese.“. In Halle, Moris. For Roman Jakobson. The Hague: Mouton. стр. 52–59.
- ^ а б Chao, Yuen-Ren (1968). A Grammar of Spoken Chinese. Berkeley, CA: University of California Press.
- ^ Мандарински високи тон је обично написан „ma55“ умјесто „ma5“ како би се избјегла конфузија са бројем тона 5, и да овај приказ није „нагли“ тон.
- ^ (Међународно фонетско друштво 1999, страна 14)
- ^ Vance, Timothy J. (1977). „Tonal distinctions in Cantonese“. Phonetica 34 (2): 93–107. DOI:10.1159/000259872. PMID 594156.
- ^ Du, Tsai-Chwun (1988). Tone and Stress in Taiwanese (Ph.D. Dissertation ed.). Ann Arbor, MI: University of Michigan.
- ^ Cheng, Teresa M. (1973). „The Phonology of Taishan“. Journal of Chinese Linguistics 1 (2): 256–322.
- ^ Fon, Janice; Chaing, Wen-Yu (2004). „What does Chao have to say about tones?“. Journal of Chinese Linguistics 27 (1): 13–37.
