Глас
Глас или фонема је најмања језичка јединица. Од гласова се стварају речи. Сами гласови немају значење (осим неких предлога и везника: а, и, о, у...), али могу да мењају значење речи (ред - рад).
Знакови у писању којима се обележавају гласови називају се слова или графеме.
У српском језику има 30 гласова (фонема). Сваки глас има једно слово (графему), што значи да је наш правопис фонетски. Зато у српском језику постоји 30 слова.
Садржај |
Артикулација (изговор) гласова [уреди]
Гласови се стварају у говорном апарату човека када ваздух који струји из плућа пролази кроз душник, грло, усну дупљу или носну шупљину. Пролазећи кроз душник, ваздух наилази на гласнице. Када су затегнуте, приликом проласка ваздушне струје, оне трепере и производе звук. Тако настају звучни гласови. Када су гласнице опуштене, ваздушна струја пролази не изазивајући њихово треперење. Тако настају безвучни гласови.
Гласови се формирају у усној дупљи и носној шупљини. Усна дупља је састављена из уста и ждрела, између којих се налази ресица. Ресица и меко непце затварају или отварају пут ваздушној струји кроз носну шупљину. У стварању гласова учествују још усне и језик. Језик је најпокретљивији говорни орган.
Основни делови говорног апарата су:
- плућа
- душник и гркљан
- гласне жице (гласнице)
- ресица
- усна дупља и носна шупљина
- меко (задње) непце
- тврдо (предње) непце
- језик
- усне
- зуби
Подела гласова [уреди]
Гласови у српском језику се деле на:
- самогласнике (вокале): а, е, и, о, у;
- сугласнике (консонанте): б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш.
Самогласници су носиоци слога у речи. При њиховом изговору ваздушна струја слободно пролази, не наилазећи на препреке. Понекад глас р може бити носилац слога и тада се назива слоготворно р.
При изговору сугласника ваздушна струја наилази на препреке и нема слободан пролаз, па они не могу да се певају.
Подела самогласника према положају у усној дупљи [уреди]
Када се, при изговору самогласника, језик покреће хоризонтално, он може заузети предњи, средњи или задњи положај, а ако се језик покреће вертикално, може заузети високи, средњи или ниски положај.
| предњи | средњи | задњи | |
| високи | И | У | |
| средњи | Е | О | |
| ниски | А |
- И - високи предњи самогласник
- Е - средњи предњи самогласник
- А - ниски средњи самогласник
- О - средњи задњи самогласник
- У - високи задњи самогласник
Подела сугласника према звучности [уреди]
| звучни | Б | Г | Д | Ђ | Ж | З | Џ | |||
| безвучни | П | К | Т | Ћ | Ш | С | Ч | Ф | Х | Ц |
Сугласници М, В, Р, Ј, Л, Љ, Н, Њ су изразито звучни сугласници. При њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара нека препрека. Ови гласови се називају гласници или сонанти.
Подела сугласника према месту изговора (творбе) [уреди]
- уснени (лабијални): П, Б, М
- усненозубни (лабиодентални): Ф, В
- зубни (дентални): Т, Д, С, З, Ц
- надзубни (алвеоларни): Л, Р, Н
- предњонепчани (палатални): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч, Џ
- задњонепчани (веларни): К, Г, Х
Види још [уреди]
