Тријумф воље
Тријумф воље (енгл. Triumph of the Will, нем. Triumph des Willens) је нацистички пропагандни филм из 1935, који је осмислила и режирала Лени Рифенштал. [1]
Тема[уреди | уреди извор]
Тријумф воље је документарни филм који приказује Конгрес нацистичке партије одржан у Нирнбергу 1934, коме је присуствовало више од 700.000 нацистичких присталица. [1]
Филм садржи одломке говора које су на Конгресу одржале нацистичке вође, укључујући Адолфа Хитлера, Рудолфа Хеса и Јулијуса Штрајхера, између којих су масовни снимци окупљених СС и СА трупа, као и реакције публике. Хитлер је наручио филм, и био је незванични извршни продуцент: његово име појављује се у уводној шпици. Главна тема филма је повратак Немачке међу велике силе, са Хитлером као вођом који ће вратити славу нацији. Пошто је филм сниман после Ноћи дугих ножева (1934), многе истакнуте вође СА нису присутне у филму, побијене у партијској чистки коју је организовао Хитлер у намери да замени СА са јединицама СС као главном паравојном формацијом.[2]
Тријумф воље изашао је 1935. и постао је изврстан пример пропагандног филма, оставши до данас један од најуспешнијих пропагандних филмова у историји. Лени Рифенштал је лично режирала неке сцене, које су испробаване и до 50 пута[а]. Освојила је више награда, не само у Немачкој, него и у САД, Француској и Шведској. Филм је био популаран у Трећем рајху, и имао је великог утицаја на филмове, документарце и рекламе до данас.[1]
Цитати[уреди | уреди извор]
Пролог[уреди | уреди извор]
5. септембра 1934.
20 година од избијања Светског рата,
16 година од почетка немачке патње,
19 месеци од почетка немачког препорода,
полетео је Адолф Хитлер поново у Нирнберг да
одржи параду својих верних.[2]
О моћи[уреди | уреди извор]
Наша је воља да ова држава и ово царство мора да траје хиљадама година. - Хитлер[2]
О раду[уреди | уреди извор]
Рад неће више бити узрок поделе, него јединства,
и у Немачкој неће бити никог ко ће сматрати физички рад
мање вредним од било које друге врсте рада.
О равноправности[уреди | уреди извор]
Ми хоћемо уједињену нацију, и ви, децо моја, треба да постанете та нација.
У будућности, не желимо да видимо класе и касте, и ви не смете дозволити
да се оне формирају међу вама. Једног дана, желимо да видимо једну нацију.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Иако је филм приказан као документарни, многе сцене биле су режиране и понављане по више пута.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „kamera.co.uk - feature item - Leni Riefenstahl: Documentary Film-Maker Or Propagandist? by Ellen Cheshire”. web.archive.org. 2005-12-17. Архивирано из оригинала 17. 12. 2005. г. Приступљено 2020-09-07.
- ^ а б в г д „Triumph of the Will”. web.archive.org. 2002-02-20. Архивирано из оригинала 20. 02. 2002. г. Приступљено 2020-09-07.
| Политика | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Догађаји | |||||
| Мјеста пребивалишта |
| ||||
| Лични живот | |||||
| Личне ствари | |||||
| Опажање | |||||
| Породица |
| ||||
| Остало | |||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
