Линц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак линч.
Линц
нем. Linz

Austria Linz Centre Hauptplatz.JPG
Главни трг у Линцу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Аустрије Аустрија
Покрајина Горња Аустрија
Становништво
Становништво 188.968
Агломерација 289.107
Густина становништва 1.967 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 48°18′11″N 14°17′26″E / 48.303056, 14.290556
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 266 м
Површина 96,048 км²
Линц на мапи Аустрије
{{{alt}}}
Линц
Линц на мапи Аустрије
Остали подаци
Градоначелник Франц Добуш
Веб-страна linz.at


Координате: 48° 18′ 11" СГШ, 14° 17′ 26" ИГД
Линц (нем. Linz) је трећи по величини град у Аустрији, смештен у северном делу државе. Линц је управно, привредно и културно средиште покрајине Горње Аустрије, где чини засебан градски округ. Линц је познат по добро лепом старом градском језгру, али и као средиште аустријске тешке индустије. Линц је 2009. био Културна престоница Европе.

Порекло назива[уреди]

Порекло назива града је везано још за праисторију, када је ово подручје насељавали Келти. Они су основали насеље на овом месту под именом Лентос (Lentos), који су касније Римљани преиначили у Лентија (Lentia), а у раном средњем веку германска племена су преузела назив поједноставивши га у данашњи Линц (Linz).

Географски одлике[уреди]

Дунав у Линцу

Линц се налази у северном делу Аустрије, близу чешке границе (око 30 км). Престоница Беч удаљена је око 200 км источно или 2 и по часа вожње.

Рељеф: Линц се сместио на стратешки важном месту у прострној котлини у горњем Подунављу, средишњем делу Горње Аустрије. Град се обрзовао на брегу изнад Дунава, на стратешки важном раскршћу пловних и копнених путева.

Клима: Клима у граду је умерено континетална са благим утицајем планинске климе са оближњих Алпа (правац дувања ветрова, зимски снег).

Воде: Кроз град протиче важна река Дунав, а у јужном делу граду у њега утиче мања река Траун. Положај града на Дунаву је био веома важан за развој Линца и његове привреде.

Историја[уреди]

Панорама Линца

Линц су основали Римљани, који су га звали "Lentia", а пре тога је ту била келтско насеље "Lentos". За време Светог римског царства био је седиште обласних и локалних влада и био је значајан по трговини са многим крајевима на обе стране Дунава, од Чешке и Пољске до Балкана и Италије. Једно кратко време био је најзначајнији град царства, јер је хабзбуршки цар Фридрих III од Хабзбурга ту провео своје задње дане. После смрти цара 1493. године поново су Беч и Праг постали важнији. Значајан становник града био је Јохан Кеплер. Адолф Хитлер и филозоф Лудвиг Витгенштајн су похађали школу у Линцу.

Кратко пре и за време Другог светског рата Линц је израстао у велики индустријски центар. Ту се производио челик и хемикалије за ратне потребе. Многе фабрике су биле растављене у Чехословачкој и састављене у Линцу. Хитлер је имао велике архитектонске планове везане за Линц. Линц је био град у коме је некада живео, па је намеравао да од њега створи културну престолницу Трећег рајха. Крај Линца се налазио део концентрационог логора Маутхаузен, који је био задњи ослобођени концентрациони логор. Главни логор Маутхаузен је 25 километара удаљен од Линца.

Економија[уреди]

Линц је познат по својој металној индустрији, која је добила замах у Другом светском рату на инцијативу Хермана Геринга

Линц је веома развиојен индустријски град. У држави је познат као средиште аустријске тешке индустрије. Највећи челични концерн је Весталпина АГ, која је позната по ЛД поступку производње челика. Има промет око 5,85 милијарди евра. У Линцу се налази и произвођач слаткиша ПЕЗ (PEZ). Град се налази на главној аустријској железничкој линији, која повезује Беч са Немачком и Швајцарском.

Туристичке знаменитости и култура[уреди]

Лентос уметнички музеј

Линц има очувано старо градско језгро. Главна улица води на главни трг, где се налази „стуб куге“, као сећање на све умрле од куге у Линцу. Замак се налази на истом месту где је била грађена римска тврђава и где је било седиште цара Фридриха III. Ту се налази најстарија аустријска црква, која је грађена у доба Каролинга. Катедрала свете Марије почела се градити 1855. године, а изграђена је 1924. године и представља највећу, али не и највишу катедралу у Аустрији.

Брукнерхауз је концерна дворана, која је добила име по Антону Брукнеру, који је рођен крај Линца. Концерна дворана се налази само 200 метара од замка. Лентос уметнички музеј је отворен 2003. године и представља један од најзначајнијих музеја модерне уметности у Аустрији. Између Брукнерхауза и Лентоса је парк уз Дунав, који млади користе за сусрете и за фестивале током љета.

Заједно са литванским Вилњусом Линц је 2009. године био европска престолница културе.

Становништво[уреди]

Главна пешачка улица у средишту Линца

Данас је Линц град са близу 200.000 становника и по томе је то трећи по величини град у држави. Градска агломерација има близу 300.000 становика. Метрополитенско подручје Линца има око 450.000 становника и друго је по величини у држави (после великог Беча). У граду живи велики број радника и студената из разних земаља света. Према подацима из 2012, у Линцу живи 10.000 Срба.[1]

Година Број становника
1900. 83.356
1961. 195.978
1981. 199.910
1991. 203.044
2001. 183.504
2008. 188.968

Галерија слика[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Тамо далеко: Линц“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 3. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :