Нирнберг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нирнберг
Nürnberg

Nuremberg Frauen Lorenz Rathaus v Burg f n.jpg
Старо градско језгро града Нирнберга са црквом Лоренцкирхе и старом зградом скупштине

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Баварска
Становништво
Становништво (31. 12. 2007) 503.110
Густина становништва 2699 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 49°27′00″N 11°04′00″E / 49.45, 11.0833333333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 309 м
Површина 186,38 км²
Нирнберг на мапи Немачке
{{{alt}}}
Нирнберг
Нирнберг на мапи Немачке
Остали подаци
Позивни број 0911, 09122, 09129
Регистарска ознака N
Веб-страна www.nuernberg.de


Координате: 49° 27′ 00" СГШ, 11° 04′ 60" ИГД

Градске зидине око града Нирнберга
западна фасада цркве Лоренцкирхе

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Географија[уреди]

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. Северозападно од града и пресеца град на 14 km. Одсечку од истока на запад. У суседном граду Фирт се Пегниц спаја са реком Редниц да би створио реку Регниц. Средина на северу и северо- западу града Нирнберга захваљујући наплавинама река Пегниз постаје значајна повртарска област. Подземље Нирнберга ствара песковита земља из доба триаса. Северно од града се налази горска област Френкише Шваиц са планинама од 600 m. н. в. Град се простире на 186,38 km². Нирнберг је крајем 2007. имао је 503.000 становника. Заједно са суседним градовима Фиртом, Ерлангеном и Швабахом чини агломерацију у којој живи 2,5 милиона људи. Северно од града на плодним пољима се налази мноштво полопривредних предузетника, међународни аеродром а на северо- западу се у горама Раихсвалда диже рељиеф до 400 m. н. в. На северним границама града се налази познати Нирнбершки замак који са очуваним градским зидинама окружује цео град историјског центра.

Клима[уреди]

Околина Нирнберга има типичну јужнонемачку умерено хладну, прелазну климу, која није нити континентална нити има довољно утицаја мора. Влада појачана влажност ваздуха током целе године, мада има у просеку мање падавина од просека у Немачкој. Просечне јануарске температуре износе око -1,4 C°, док је просек у августу око 18 C°, мада лети температура понекад буде и до 35 C°. Често се јављају и снажни ветрови и олује, 28. августа 2006. током олује су у неким деловима града тешко оштећене неке куће.

Историја[уреди]

Почеци[уреди]

Иако легенде говоре о почецима града Нирнберга у римско доба, први материјални споменици на овом подручју потичу с почетка 11. века. Први документ који помиње Нирнберг (тада Норенберк - nórenberc) потиче из доба цара Хенрика III и носи датум 16. јул 1050. Овим актом цар је доделио слободу слушкињи којом је желео да се ожени племић Рихолф. Нирнберг је био војно-политичко утврђење цара Хенрика из кога је слао војску у кампање против чешких војвода. Град се налазио између постојећих бискупских центара Бамберга, Вирцбурга, Ајштата и Ратисбоне.

Средњи век[уреди]

Нирнберг године 1895.

Град је добио на значају када је ту саграђена тврђава. Као део царских поседа, Нирнберг је био један од омиљених царских градова, тако да му је будуђи цар Фредерик II 1219. доделио велику повељу о правима. Ипак, град није стекао потпуну аутономију од цара у 13. веку. Златна була цара Карла IV, из 1356, одредила је Нирнберг као место окупљања првог сабора сваког новог царског суверена. Цар Жигмунд Луксембуршки је 1424. сместио царску ризницу у Нирнберг. Ту су се чувале царска круна и царске реликвије. Из ово периода потичу многе црквене грађевине (хор цркве Светог Лоренца и капела у августинском манастиру). Градске радове су финансирали богати грађани и сам цар.

Ренесанса[уреди]

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Нирнберг, 1493.
Божићњи вашар у XIX веку

У области астрономије и географије, Мартин Бејајм је 1492. створио први глобус, који се данас чува у градском музеју. Никола Коперник је у Нирнбергу 1543. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (De Revolutionibus Orbium Coelestium).

Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка Палатинату и Ландсхуту (6 градова и више грофовија). Град је био трговачко чвориште на путевима између Балкана и Антверпена, Беча, Венеције и Хамбурга, Француске, Саксоније и Пољске. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је Вагнер у 19. веку посветио оперу Нирнбершки мајстори певачи. Почетком XVI века, Нирнберг је био на врхунцу просперитета. Тада је откриће поморског пута око Африке довело до опадања значаја трговине Европе са Блиским истоком. То је означило опадање трговачког значаја Венеције и Нирнберга на рачун западноевропских лука. Многи нирнбершки трговци су тада инвестирали у Нови свет, да би избегли последице економског опадања. Од 1571. цареви нису више стално боравили у граду. У 16. веку у Нирнбергу су почели да се производе први џепни часовници на свету - такозвана „Нирнбершка јаја“. Град је настрадао током 17. века у Тридесетогодишњем рату. Изградња железнице је допринела индустријализацији града.

Савремено доба[уреди]

Зграда тадашњег Квеле-концерна
Нирнбершка административна кула: садашња највиша административна зграда у Бајерну

Године 1933, национал-социјалистички режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (Reichsparteitagsgelände). Овај стадион је био пројекат државног архитекте Алберта Шпера, и довршен је 1938. На митингу 1935. Адолф Хитлер је наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда оријентисана ка савременим техологијама.

Грбови[уреди]

Велики грб града Нирнберга

Постоје два грба града Нирнберга, „Велики грб Нирнберга“ и „Мали грб Нирнберга“. Велики грб се појављује на пешатима већ 1220. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града 1963. године.

Мали грб приказан је на подељеном штиту на ком је приказана половина црног орла на златној подлози док се у другом делу налазе косе црвено беле пруге. Корени грба се јављају од 1260. године а од власти се примењује од 1513. године где је број пруга и боја временом мењана а данашња форма је заједно за оба грба ослоњана на форме из 1936. године.

Политика[уреди]

Градско веће броји 70 чланова. Последњи избори су се одржали 2002. године, на којима су изабрани посланици:

  • ЦСУ - 32 посланика
  • СПД - 29 посланика
  • Бунднис 90/Зелени - 4
  • Остали - 5

Спорт[уреди]

Најзначајнији спортски клуб у граду је ФК Нирнберг, који је 9 пута био првак Немачке. Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.

Институције културе[уреди]

  • Нирнбершки замак кога чине три тврђаве
  • Болница Светог духа из 1332.
  • Готичка црква Светог Лоренца (St Lorenz-Kirche)
  • Државно позориште и опера (Staatstheater Nürnberg)
  • Национални немачки музеј (Germanisches Nationalmuseum)
  • Нови музеј (Neues Museum)
  • Кућа Албрехта Дирера (Albrecht Dürer Haus)
  • Градски музеј (Fembohaus)
  • Улица људских права (Straße der Menschenrechte)

Знаменитости и музеји града[уреди]

  • Кућа Албрехта Дирера (Albrecht-Dürer-Haus),
  • Немачки национални музеј (Germanisches Nationalmuseum),
  • Музеј играчака (Spielzeugmuseum Nürnberg),
  • Музеј уметност и дизајна (Neues Museum Staatl. Museum für Kunst und Design in Nürnberg),
  • Градски музеј (Stadtmuseum Fembohaus),
  • Зентар за документацију (Dokuzentrum Reichsparteitagsgelände -Fazination und Gewalt),
  • Музеј немачке жељезнице (DB Museum im Verkehrsmuseum Nürnberg), тако да се ту у Нирнбергу налази преко 30 музеја града.
  • Нирнбершко подземље (Das Unterirdische Nürnberg),
  • Фонтана ехекарусел (Ehekarussell),
  • Црква Фрауенкирхе (Frauenkirche),
  • Фонтана са људском фигуром која има гуску у рукама (Gänsemännchenbrunnen),
  • Двориште занатлија (Handwerkerhof),
  • Болница светог духа (Heilig-Geist-Spital),
  • Кућа џелата (Henkersteg),
  • Царска палата (Kaiserburg ),
  • Царске штале (Kaiserstallung),
  • Руине манастира (Katharinenruine),
  • Зграда за путарине (Mauthalle),
  • Кула Насауер (Nassauer Haus),
  • Стара већница (Altes Rathaus),
  • Фонтана (Schöner Brunnen),
  • Фонтана Тугенбрунен (Tugendbrunnen),
  • Градско позориште (Staatstheater),
  • Цркве ;

Ст. Елисабет (St.Elizabeth), Ст. Егидиен (St. Egidien), Ст. Јакоб (St. Jacob), Ст. Клара, Ст. Лоренц (St. Lorenz), Ст. Себалд (St Sebald).

Месне посебности[уреди]

  • Нирнбершке кобасице- кратке кобасице сервиране у кифлама на начин као хамбургери.
  • Нирнбершки левак, справа којом се могу улити знања у главу.
  • Нирнбершки медењаци.
  • Нирнбершки музеј играчака.
  • Нирнбершки закони
  • најпознатији од горе наведених : Нирнбершки процес

Рођени у Нирнбергу[уреди]

Побратимски градови града Нирнберга[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Застава Баварске
Градови и окрузи немачке државе Баварска
Застава Немачке

Окрузи: Ајхах-Фридберг | Ајхштет | Алтетинг | Амберг-Сулцбах | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бад Кисинген | Бад Телц-Волфратсхаузен | Бамберг | Бајројт | Берхтесгаденер Ланд | Вајлхајм-Шонгау | Вајсенбург-Гунценхаузен | Вирцбург | Вунсидел им Фихтелгебирге | Дахау | Дегендорф | Дилинген на Дунаву | Динголфинг-Ландау | Дунав-Рис | Еберзберг | Ердинг | Ерланген Хохштат | Гармиш-Партенкирхен | Гинцбург | Кам | Келхајм | Кицинген | Кобург | Кронах | Кулмбах | Ландсберг на Леху | Ландсхут | Линдау | Лихтенфелс | Мајна-Шпесарт | Милтенберг | Милдорф на Ину | Минхен | Мисбах | Нирнбергер Ланд | Нојбург-Шробенхаузен | Нојмаркт ин дер Оберфалц | Нојштат на Ајшу-Бад Виндсхајм | Нојштат на Валднабу | Ној Улм | Обералгој | Осталгој | Пасау | Пфафенхофен на Илму | Реген | Регензбург | Рен-Грабфелд | Розенхајм | Рот | Ротал-Ин | Тиршенројт | Траунштајн | Унтералгој | Фирстенфелдбрук | Фирт | Форхајм | Фрајзинг | Фрејунг-Графенау | Хасберге | Хоф | Швајнфурт | Швандорф | Штарнберг | Штраубинг-Боген

Градови: Амберг | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бамберг | Бајројт | Вајден | Вирцбург | Ерланген | Инголштат | Кауфбојрен | Кемптен | Кобург | Ландсхут | Меминген | Минхен | Нирнберг | Пасау | Регензбург | Розенхајм | Фирт | Хоф | Швабах | Швајнфурт | Штраубинг