Језично-ждрелни живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца
Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца

Језично-ждрелни или глософарингеални живац (лат. nervus glossopharyngeus) је кранијални нерв који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка влакна.[1][2]

Моторна влакна полазе из једра у продуженој мождини, које је заједничко за језично-ждрелни, вагусни и помоћни живац. Она учествују у инервацији мускулатуре меког непца и ждрела. Сензитивна влакна потичу из псеудоуниполарних ћелија горњег и доњег ганглиона који су придодати овом живцу, а завршавају се у једрима у продуженој мождини. Она оживчавају слузокожу задње трећине језика, меког непца, ждрела, непчаног крајника и средњег уха и преносе утиске чула укуса из опшанчених и листастих папила језика у централни нервни систем. Парасимпатичка влакна полазе из доњег пљувачног једра у продуженој мождини и инервишу паротидну пљувачну жлезду.[3]

Инервациона област језично-ждрелног живца је блиско повезана са гранама живца лутаоца и помоћног живца и они контролишу виталне функције организма: крвни притисак, рад срца, дисање, гутање, повраћање итд.

Пут живца[уреди]

Живац излази из можданог стабла кроз задњи бочни жлеб продужене мождине. Након тога простире се унапред и упоље (заједно са X и XI кранијалним нервом), пролази кроз југуларни отвор и напушта лобањску дупљу. Затим се спушта низ тзв. ретростилоидни простор (паралелно са X, XI и XII кранијалним живцем), скреће и пружа се унапред и наниже, пролази између стилофарингеалног и стилоглосног мишића и улази испод слузокоже корена језика где се дели у своје завршне гране.

Бочне гране[уреди]

Језично-ждрелни живац има пет бочних грана (бубни живац, грана каротидног синуса, ждрелне гране, грана за стилофарингеални мишић и крајничне гране) и поред тога гради анастамозе са фацијалним нервом, вагусом и симпатикусом.

Бубни живац (лат. nervus tympanicus) је парасимпатичка грана која носи влакна за инервацију паротидне жлезде. Влакна иду преко бубног сплета и малог петрозног живца у отички ганглион и потом преко ушно-слепоочног живца у паротидну жлезду.

Грана каротидног синуса (лат. ramus sinus carotici) садржи усходна висцеросензитивна влакна која полазе из каротидног синуса и клубета, а која у случају повишеног крвног притиска шаљу одговарајуће сигнале ка вазомоторном центру у продуженој мождини.

Ждрелне гране (лат. rami pharyngei) се простиру према ждрелу и са истоименим гранама живца лутаоца и гркљанско-ждрелним гранама формирају ждрелни сплет (лат. plexus pharyngeus), који инервишу мускулатуру меког непца и ждрела и слузницу ждрела.

Грана за стилофарингеални мишић (лат. ramus musculi stylopharyngei) оживчава стилофарингеални мишић.

Крајничне гране (лат. rami tonsillares) инервишу слузницу ждрелног сужења и одговарајући непчани крајник.

Завршне гране[уреди]

Завршне гране језично-ждрелног живца су многобројне језичне гране (лат. rami linguales) које настају у пределу корена језика, а инервишу његову слузокожу и преносе утиске чула укуса из опшанчених и листастих папила језика у централни нервни систем.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Језично-ждрелни живац


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац