Офталмични живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Живци очне дупље

Офталмични живац (лат. nervus ophthalmicus) је једна од три завршне гране тригеминалног нерва. Он учествује у инервацији коже чела и горњег очног капка, слузокоже предњег и горњег дела носне дупље, вежњаче, фиброзног и судовног омотача ока и делова тврде мождане опне. Осим ових сензитивних влакана, на путу ка цилијарном ганглиону у његов састав улазе и симпатичка нервна влакна.[1][2]

Живац полази од предње-доње ивице тригеминалног ганглиона и простире се унапред и навише кроз спољашњи зид кавернозног синуса. У његовој непосредној близини у том тренутку се налазе трохлеарни и горњовилични нерв и унутрашња каротидна артерија. Након изласка из овог синуса, офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у очну дупљу где даје своје завршне гране: сузни, чеони и назоцилијарни живац.[3]

Сузни живац[уреди]

Сузни живац (лат. nervus lacrimalis) је најтања завршна грана офталмикуса. Од горње орбиталне пукотине, он се пружа упоље и унапред испод крова очне дупље и одлази до сузне жлезде. На том путу живац се дели, а његове завршне гранчице се завршавају у жлезди и горњем очном капку. Осим тога, иза жлезде сузни живац даје тзв. спојничну грану са јабучним живцем, преко које у жлезду долазе парасимпатичка нерва влакна из фацијалног нерва.

Чеони живац[уреди]

Чеони живац је највећа по калибру завршна грана офталмичног нерва. Он се пружа право унапред, испод крова очне дупље и изнад мишића подизача горњег очног капка. Око 4-5 mm иза горње ивице очне дупље, живац се дели на супраорбитални и супратрохлеарни живац.

Назоцилијарни живац[уреди]

Назоцилијарни живац се пружа од горње орбиталне пукотине косо унутра и унапред, дајући при томе своје бочне гране (спојничну грану са цилијарним ганглионом, дуге цилијарне живце и задњи етмоидни живац), и доспева до предњег етмоидног отвора где се дели у две завршне гране (предњи етмоидни и инфратрохлеарни живац).

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац