Крајњи живац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Крајњи или терминални живац (лат. nervus terminalis) је тзв. „нулти“ кранијални живац, кога је открио немачки научник Густав Фрич (нем. Gustav Fritsch) 1878. године у мозгу ајкула. Код људи је први пут описан 1913. године,[1] мада је његово присуство у лобањи и даље контроверзно. Поједине студије указују да је терминални живац нормално присутан у лобањској дупљи одраслих особа.[2] Он се пружа из носне дупље и улази у мозак непосредно испред осталих можданих живаца, у виду микроскопског сплета немијелизованих периферних нервних влакана.

Током аутопсија живац се често превиди јер је неуобичајено танак за мождане живце и потребна је пажљива дисекција да би се уочио. Његова улога није до краја разјашњена и често се изоставља у уџбеницима из анатомије.[1]

Мада је позициониран веома близу мирисним живцима, он не улази у мирисну главицу где се анализирају мирисне информације. Ова чињеница указује да је у питању вестигијални живац или живац укључен у сензацију феромона. У прилог овој хипотези иде и чињеница да се крајњи живац пружа до унутрашњег и спољашњег септалног једра и преоптичких регија мозга, који су укључени у регулисање сексуалног понашања сисара.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в R. Douglas Fields, Sex and the Secret Nerve, February/March 2007; Scientific American Mind, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Fuller GN, Burger PC (1990). "Nervus terminalis (cranial nerve zero) in the adult human". Clin. Neuropathol. 9 (6): 279-83.


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац