Урођени Зика синдром (УЗС) је инфекције Зика вирусом (ЗИКВ) током трудноће који се може трансплацентално пренети на фетус у развоју са потенцијалним тератогеним ефектима, укључујући тешке аномалије централног нервног система, остеоскелета и видног система.[а][1][2] Иако већина фетуса након пренаталног излагања Зика вирусу без клиничких аномалија које се могу открити, подскуп конгенитално (урођено) инфицираних потомака може имати благе, умерене или тешке штетне исходе[3] који се заједнички називају урођени или (конгенитални) Зика синдром (УЗС).[4][5]
Урођени Зика синдром је фенотип који обухвата широк спектар структурних аномалија (нпр кортикалну атрофију са микроцефалијом[6]), функционална оштећења (нпр дисфагију[7]) и клиничке последице (нпр епилепсију[8][9]) који се може манифестовати било на рођењу или у раном периоду живота новорођенчета.[10]
Прогноза за живорођене са урођеним Зика синдромом није у потпуности описан; међутим, чини се да је најтежи фенотип повезан са изложеношћу у првом тромесечју,[11] а један од важних прогностички фактор је тежина микроцефалије.[12] Прелиминарни докази показују да погођена деца могу имати стопу смртности од 10% у првим годинама живота.[13][14] Ипак, релативни ризик од морталитета међу живорођеном децом са урођеним Зика синдромом у поређењу са живорођеном децом без урођеног Зика синдрома и улога важних предиктора морталитета деце, као што су гестацијска старост при рођењу и порођајна тежина, остају и дање непознати.[2]
Урођени Зика синдром настаје као последица инфекције Зика вирусом, РНК флавивирусом (из породица Флавивиридае). Овај неуротропни вирус који посебно циља неуралне прогениторне ћелије,[15] првенствено преносе комарци Aedes aegypti, који углавном уједају током дана, са највећим временима активности ујутру и рано увече. Ови комарци такође преносе вирусе денга, чикунгуње и жуте грознице.
Документована је и трансплацентална (вертикална) и сексуална трансмисија вируса, као и трансмисија трансфузијом крви. Иако је Зика вирус откривен у мајчином млеку, пренос кроз дојење није дефинитивно доказан.[16]
Aedes aegypti преносилац УЗС
Током трудноће инфекција Зика вирусом се може пренети преко плаценте на фетус у развоју, са потенцијалним тератогеним ефектима, укључујући тешке аномалије централног нервног система.[1]
Студије о плаценти код мишева и људи подржавају хипотезу да инфекција мајке доводи до инфекције и повреде плаценте, након чега следи пренос вируса у мозак фетуса, где он убија неуронске прогениторске ћелије и ремети пролиферацију, миграцију и диференцијацију неурона, што успорава раст мозга и смањује виталност нервних ћелија.[15][17]
Зика вирус је такође повезан са већом стопом губитка фетуса током трудноће, укључујући мртворођену новорођенчад. Иако се инсуфицијенција плаценте сматра механизмом за који се претпоставља да изазива губитак фетуса касније у трудноћи; за сада, значајна инфламација плаценте није описана.[18][19]
Зика вирус је неуротропни вирус који посебно циља неуралне прогениторне ћелије.[15] Студије о плаценти код мишева и људи подржавају хипотезу да инфекција мајке доводи до инфекције и повреде плаценте, након чега следи пренос вируса у мозак фетуса, у коме он убија неуронске прогениторске ћелије и ремети пролиферацију, миграцију и диференцијацију неурона, што успорава раст мозга и смањује виталност нервних ћелија.[15][17][18]
Зика вирус је такође повезан са већом стопом губитка фетуса током трудноће, укључујући мртворођенче. Инсуфицијенција плаценте је механизам за који се претпоставља да изазива губитак фетуса у каснијем периоду трудноће (иако значајна инфламација плаценте није описана).[18][19]
Ризик да трудница добије примарну инфекцију је исти као и код других одраслих особа. Симптоми ЗИКВ инфекције су углавном благи, неспецифични и самоограничени, трају два до седам дана. Симптоми се разликују и могу укључивати макулопапулозни осип, ниску температуру, коњуктивитис, болове у мишићима и зглобовима, артритис, малаксалост и главобољу. Међутим, велики проценат инфекција је асимптоматски.
Најзабрињавајућа карактеристика ЗИКВ инфекције је инфекција мајке током трудноће, која представља ризик од урођене ЗИКВ инфекције и резултирајућих урођених мана код фетуса. Треба посумњати на ЗИКВ инфекцију на основу симптома и изложености (пребивање или путовање у област са активном трансмисијом ЗИКВ) или сексуалног контакта са особом која је била изложена, уз потврдно лабораторијско тестирање кад год је то могуће.
Главне клиничке манифестације код новорођенчета[уреди | уреди извор]
Карактеристике микроцефалиј код новорођенчета
Урођена инфекција Зика вирусом може довести до спектра урођених мана. Тешке манифестације могу довести до препознатљивог обрасца урођених мана познатих као урођени Зика синдром. Иако многе компоненте овог синдрома – као што су когнитивне, сензорне и моторичке сметње – имају и друге урођене инфекције, постоји пет карактеристика које се ретко виђају код других урођених (конгениталних) синдрома или су јединствене за урођени Зика синдром:
Микроцефалија у урођеном Зика синдромутешка микроцефалија са делимично спуштеном лобањом и сувишним скалпом са пругама (додатни кожни набори);
танки церебрални кортици са субкортикалним калцификацијама,
макуларни ожиљци и жаришне пигментне мрље на мрежњачи,
урођене контрактуре великих зглобова (артрогрипоза),
изражена рана хипертонија или спастичност,
симптоми екстрапирамидног захвата
Од објављивања почетних клиничких описа, три додатне карактеристике које изгледају јединствене за урођену инфекцију Зика вирусом у поређењу са другим утврђеним конгениталним инфекцијама укључују:
И док су прве два налаза ниске преваленције, неурогена бешика је чест налаз код новорођенчади са фенотипом урођени Зика синдром.
Друге аномалије које се обично пријављују код урођене инфекције Зика вирусом могу се видети код урођеног Зика синдром, али мање у поређењу са другим конгениталним инфекцијама, укључујући кортикалну атрофију, агенезу/хипоплазију корпус калозума, хипоплазију малог мозга (или церебеларног вермиса), дефекте миграције неурона као што су гиралне аномалије или хетеротопије, перивентрикуларне калцификације, хидроцефалус екс вакуо, глауком и микроцефалију након рођења.
Додатне аномалије које су уобичајене за велики број конгениталних инфекција (укључујући урођени Зика синдром) су микроцефалија, хидроцефалија/вентрикуломегалија/колпоцефалија, калцификације базалних ганглија или неспецифицираних региона, губитак слуха, поренцефалија, хидранцефалија, микрофталмија – ове аномалије се не могу поуздано користити за разликовање урођених инфекција.
Примарна инфекција Зика вирусом током првог и раног другог триместра трудноће чешће се пријављује код новорођенчади са тешким нежељеним исходима. Инфекција у трећем тромесечју је повезана са мање озбиљним дефектима мозга и очију. Пријављени су и блажи когнитивни ефекти као што су сметње у учењу, али још увек нису повезани са одређеним триместром изложености.
Урођена инфекција Зика вирусом повезана је и са другим штетним исходима порођаја, као што су побачај, мртворођеност и неонатална смрт, али студије нису коначне.
Урођени Зика синдром обухвата неколико малформација примарно у неуролошком, остеоскелетном и визуелном систему, иако синдром може утицати и на друге органске системе.[20]
Урођени Зика синдром је такође повезана са неколико неповољних исхода трудноће, укључујући и губитак фетуса. Најзаступљенији дијагностички налази по органским системима приказани су на доњој табели:[20]
Вентрикуломегалија, паренхимска или церебеларна калцификација, микроцефалија, хипоплазија или атрофија мождане коре, малог мозга и можданог стабла, абнормална формација кортекса, аномалија корпуса калозума, хидроцефалус и хипертоничност.
Остеоскелетном систему:
Артрогрипоза и клинасто стопало.
Визуелни систем
Офталмолошке промене у задњем и предњем сегменту ока и абнормална визуелна функција.
Како за сада не постоји специфичан терапија за урођени Зика синдром, лечење сезаснива на симптоматсој терапији и спровођењу хигијенско-дијететског режима.
^ абMusso D, Ko AI, Baud D. zika Virus Infection — After the Pandemic. N Engl J Med. 2019 . doi:10.1056/nejmra1808246.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ абEnny S. Paixao, Ph.D.,1,2,* Luciana L. Cardim, Ph.D.,2,* Maria da Conceição N. Costa, M.D. Ph.D.,2,3 Elizabeth B. Brickley, Ph.D.,1 Rita de Cassia Oliveira de Carvalho-Sauer, M.Sc.,4 Eduardo H Carmo, M.D. Ph.D.,2 Roberto F. S. Andrade, Ph.D.,2 Moreno S. Rodrigues, Ph.D.,2 Rafael V. Veiga, Ph.D.,2 Larissa C. Costa, Ph.D.,2 Cynthia A. Moore, M.D. Ph.D.,5 Giovanny V. A. França, Ph.D.,6 Liam Smeeth, M.D. Ph.D.,1 Laura C. Rodrigues, M.D. Ph.D.,1,2 Mauricio L. Barreto, M.D. Ph.D.,2,3,# and Maria Gloria Teixeira, M.D. Ph.D.2,3, Congenital Zika Syndrome: A Nationwide Cohort Study in Brazil, 2015-2018 N Engl J Med. Author manuscript; available in PMC2022 Feb 28. Published in final edited form as: N Engl J Med. 2022 Feb 24; 386(8): 757–767. . doi:10.1056/NEJMoa2101195.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^Pomar L, et al. Maternal-fetal transmission and adverse perinatal outcomes in pregnant women infected with Zika virus: Prospective cohort study in French Guiana. BMJ. 2018 . doi:10.1136/bmj.k4431.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^Moore CA, et al. Characterizing the pattern of anomalies in congenital zika syndrome for pediatric clinicians. JAMA Pediatrics. 2017 . doi:10.1001/jamapediatrics.2016.3982.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^De Barros Miranda-Filho D, et al. Initial description of the presumed congenital Zika syndrome. Am J Public Health. 2016 . doi:10.2105/AJPH.2016.303115.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^del Campo M, et al. The phenotypic spectrum of congenital Zika syndrome. Am J Med Genet Part A. 2017 . doi:10.1002/ajmg.a.38170.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^da Oliveira DMS, et al. Comparison of Oropharyngeal Dysphagia in Brazilian Children with Prenatal Exposure to zika Virus, With and Without Microcephaly. Dysphagia. 2020 . doi:10.1007/s00455-020-10173-4.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^Carvalho MDCG, et al. Early epilepsy in children with Zika-related microcephaly in a cohort in Recife, Brazil: Characteristics, electroencephalographic findings, and treatment response. Epilepsia. 2020 . doi:10.1111/epi.16444.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^Quilião ME, et al. Neurological development, epilepsy, and the pharmacotherapy approach in children with congenital Zika syndrome: Results from a two-year followup study. Viruses. 2020 . doi:10.3390/v12101083.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^De Oliveira Melo AS, et al. Congenital Zika virus infection: Beyond neonatal microcephaly. JAMA Neurol. 2016 . doi:10.1001/jamaneurol.2016.3720.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^Rasmussen SA, Jamieson DJ. Teratogen update: Zika virus and pregnancy. Birth Defects Res. 2020;112
^Panchaud A, Stojanov M, Ammerdorffer A, Vouga M, Baud D. Emerging role of Zika virus in adverse fetal and neonatal outcomes. Clinical Microbiology Reviews. 2016 . doi:10.1128/CMR.00014-16.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^N Costa MC, et al. Case Fatality Rate Related to Microcephaly Congenital zika Syndrome and Associated Factors: A Nationwide Retrospective Study in Brazil † Viruses. 2020 . doi:10.3390/v12111228.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ абMiner JJ, Cao B, Govero J, et al. Zika Virus Infection during Pregnancy in Mice Causes Placental Damage and Fetal Demise. Cell 2016; 165:1081.
^ абвTabata T, Petitt M, Puerta-Guardo H, et al. Zika Virus Targets Different Primary Human Placental Cells, Suggesting Two Routes for Vertical Transmission. Cell Host Microbe 2016; 20:155.
^ абBrasil P, Pereira JP Jr, Moreira ME, et al. Zika Virus Infection in Pregnant Women in Rio de Janeiro. N Engl J Med 2016; 375:2321.
de Araújo TVB, Rodrigues LC, de Alencar Ximenes RA, et al. Association between Zika virus infection and microcephaly in Brazil, January to May, 2016: preliminary report of a case-control study. Lancet Infect Dis 2016; 16:1356.
de Araújo TVB, Ximenes RAA, Miranda-Filho DB, et al. Association between microcephaly, Zika virus infection, and other risk factors in Brazil: final report of a case-control study. Lancet Infect Dis 2018; 18:328.
Parra-Saavedra M, Reefhuis J, Piraquive JP, et al. Serial Head and Brain Imaging of 17 Fetuses With Confirmed Zika Virus Infection in Colombia, South America. Obstet Gynecol 2017; 130:207.
Pool KL, Adachi K, Karnezis S, et al. Association Between Neonatal Neuroimaging and Clinical Outcomes in Zika-Exposed Infants From Rio de Janeiro, Brazil. JAMA Netw Open 2019; 2:e198124.
Ho CY, Castillo N, Encinales L, et al. Second-trimester Ultrasound and Neuropathologic Findings in Congenital Zika Virus Infection. Pediatr Infect Dis J 2018; 37:1290.
Soares de Oliveira-Szejnfeld P, Levine D, Melo AS, et al. Congenital Brain Abnormalities and Zika Virus: What the Radiologist Can Expect to See Prenatally and Postnatally. Radiology 2016; 281:203.
von der Hagen M, Pivarcsi M, Liebe J, et al. Diagnostic approach to microcephaly in childhood: a two-center study and review of the literature. Dev Med Child Neurol 2014; 56:732.
Adachi K, Romero T, Nielsen-Saines K, et al. Early Clinical Infancy Outcomes for Microcephaly and/or Small for Gestational Age Zika-Exposed Infants. Clin Infect Dis 2020; 70:2663.
