Феномени преноса

Из Википедије, слободне енциклопедије

У физици, хемији и хемијском инжињерству, феномени преноса представљају механизме преноса неке физичке величине са једног мјеста на друго. Три основа механизма преноса су провођење (дифузија), преношење (конвекција) и зрачење (радијација).

Три основне величине које се третирају у феноменима преноса су:

Све три величине преносе се на аналоган начин.

Примјер за преношење: Смицајни напон је у случају њутновских флуида пропорционалан градијенту импулса. Коефицијент пропорционалности је коефицијент вискозитета.

\tau_{yx} = -\nu \frac{d}{dy}(\rho v_{x})

Фуријеов закон говори о пропорционалности флукса топлоте и градијента температуре. Коефицијент пропорционалности је коефицијент топлотне проводности

q_{y} = - \alpha \frac{d}{dy}(\rho C_{p}T)

Фиков закон повезује флукс преноса масе и градијент хемијског потенцијала (у случају идеалних материјала - градијент концентрације). Коефицијент пропорционалности је коефицијент дифузије.

j_{Ay} = -D_{AB} \frac{d}{dy}(\rho_{A})

Сличности важе такође и за конвекцију. Конвективни пренос масе је описан једначинама сличним конвективном преносу топлоте.

Приликом изучавања феномена преноса потребно је користити веома компликован математички апарат, тензорски рачун и парцијалне диференцијалне једначине.

Литература[уреди]

  • R. Byron Bird, Warren E. Stewart, Edwin N. Lightfoot, Transport Phenomena (1960) John Wiley & Sons, New York, ISBN 0-471-07392-X
  • J. M. Ziman, Electrons and Phonons: The Theory of Transport Phenomena in Solids (Oxford Classic Texts in the Physical Sciences),