Хипоксемија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Хипоксемија (грч. hypo - смањено, лат. oxygenium - кисеоник, грч. haima - крв) је стање смањене оксигенација артеријске крви (смањен РаО2), настало као последица респирацијских, болести плућа и срчаних шантова.
Постоји 5 основних разлога за настанак хипоксемије:
- Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху због
- недовољне количине кисеоника у атмосвери
- хиповентилација
- Болести плућа
- сужење промера дисајних путева (изазван спазмом, отоком слузокоже, секретом, страним телима или туморозним израслинима),
- смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану (због њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране извано : одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема).
- Десно-леви срчани шантови (венско-аертеријси шант, који карактерише мешање венске (слабо засићеене кисеоником) крви са артеријском крви (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације ксиеоника у артеријама.
- Поремећај транспорта кисеоника до ткива и ћелија због
- анемија и поремећаја у структури хемоглобина,
- општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца),
- поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова),
- оток ткива
- Неспособност ткива да користе кисеоник због
- тровањем изазваних оштећења метаболичких процеса у ћелији,
- недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б.
Дејство хипоксемије на организам [уреди]
Дејство хипоксије на организам зависи од брзине настанка, тежине и дужине трајања, а карактеришу је:
- Смањење менталне активности (што се огледа кроз слабо памћење, заборавност, успорен мисаони ток, поспаност, еуфорију, главобољу, мучнину,) све до појаве трзаја, конвулзија и настанка коме
- Смањење радне способности мускулатуре (што се манифестује успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета акомодацијом ока ,
- Депресија респираторног центра коју прати губитак свести, кома и смрт
Литература [уреди]
- Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 ISBN 1-4020-4376-7, 9781402043765 812 страница
- William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2
- Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990