Хипоксемија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хипоксемија (грч. hypo - смањено, лат. oxygenium - кисеоник, грч. haima - крв) је стање смањене оксигенација артеријске крви (смањен РаО2), настало као последица респирацијских, болести плућа и срчаних шантова.

Постоји 5 основних разлога за настанак хипоксемије:

  1. Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху због
    • недовољне количине кисеоника у атмосвери
    • хиповентилација
  2. Болести плућа
    • сужење промера дисајних путева (изазван спазмом, отоком слузокоже, секретом, страним телима или туморозним израслинима),
    • смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану (због њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране извано : одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема).
  3. Десно-леви срчани шантови (венско-аертеријси шант, који карактерише мешање венске (слабо засићеене кисеоником) крви са артеријском крви (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације ксиеоника у артеријама.
  4. Поремећај транспорта кисеоника до ткива и ћелија због
    • анемија и поремећаја у структури хемоглобина,
    • општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца),
    • поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова),
    • оток ткива
  5. Неспособност ткива да користе кисеоник због
    • тровањем изазваних оштећења метаболичких процеса у ћелији,
    • недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б.

Дејство хипоксемије на организам[уреди]

Дејство хипоксије на организам зависи од брзине настанка, тежине и дужине трајања, а карактеришу је:

  • Смањење менталне активности (што се огледа кроз слабо памћење, заборавност, успорен мисаони ток, поспаност, еуфорију, главобољу, мучнину,) све до појаве трзаја, конвулзија и настанка коме
  • Смањење радне способности мускулатуре (што се манифестује успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета акомодацијом ока ,
  • Депресија респираторног центра коју прати губитак свести, кома и смрт

Литература[уреди]

  • Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 ISBN 1-4020-4376-7, 9781402043765 812 страница
  • William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2
  • Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990

Везе[уреди]