Црква Успења Пресвете Богородице у Ваганешу

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Успења Пресвете Богородице
Црква Успења Пресвете Богородице
Опште информације
МестоВаганеш
ОпштинаОпштина Косовска Каменица
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуЦентар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић

Црква Успења Пресвете Богородице у селу Ваганешу, 15 километара источно од Новог Брда, потиче из средњег века и задужбина је властелина Дабижива. Он ју је подигао 1354/1355. године са браћом Хараном и Богојем и родитељима- оцем Калугером и мајком Вишњом, о чему сведоче и три ктиторска натписа, два исклесана у камену и један исписан фреско – техником. Поправке живописа су урађене у XVI веку, али је црква разрушена средином XIX века. Радови на конзервацији архитектуре су урађени 1963. године и њима је цркви делимично враћен првобитан изглед.

Богородичина црква се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја,[1] али њено тренутно стање, услед ситуације у јужној српској покрајини, није познато.

Архитектура и живопис[уреди | уреди извор]

Ктиторски натпис властелина Дабижива.

Црква је једнобродна засвођена грађевина са полукружном олтарском апсидом и накнадно дозиданом припратом. Обнова цркве за време Турака и одсуство кровног покривача током дугог периода узроковали су нестанак највећег дела живописа, а до данас сачувани остаци веома су оштећени.

Сликарство у олтарском простору је сведено готово на фрагменте. Данас су у апсиди видљиви само остаци једне фигуре из Службе архијереја, делови Богородичиног престола, попрсје св. архиђакона у ниши ђаконикона и део сликане декорације сокла апсиде. У западном делу јужног зида наоса сачуван је део сцене Христос пред Аном и Кајафом, а на западном зиду само фигура једног од светих мелода. Највећи део зидног сликарства цркве у Ваганешу сачуван је у припрати. У доњој зони јужног зида насликане су стојеће фигуре арханђела, једног светог ратника, једног светитеља – могуће Св. Саве Српског и представа Св. Марине како убија демона. Такође на јужном зиду припрате, у средњој зони, налази се испрана и прилично оштећена ктиторска композиција коју чине три фигуре. Како натписи нису сачувани, можемо претпоставити да су на њој представљени чланови властеоске породице – Дабижив и највероватније његова супруга и дете. До ове преставе, на западном делу јужног зида налази се представа Св. Ђорђе спасава цареву кћер. На јужном делу свода припрате делимично су сачуване три композиције из Богородичиног живота – Благовести Ани, Благовести Јоакиму и Сусрет Јоакима и Ане.

Конзерваторски радови предузети 1963. године само су делимично повратили некадашњи изглед цркве у Ваганешу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Црква Ваведења Богородичиног — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Ваганеш, Богородичина црква”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]